Kako vreme utiče na ljude: Meteoropatija – priče ili nauka

19. Maj 2020.
Boli vas glava, neraspoloženi ste, jedva ste ustali iz kreveta ili vam se samo ne ide na posao - „Ma, to ti je od vremena". Koliko ste puta čuli to objašnjenje? Iako se meteoropatija naziva bolešću savremenog doba, to ipak nije pravi naziv.
Tropical Weather Florida
Foto: Beta/AP Photo/Lynne Sladky

„Meteoropatija nije bolest u klasičnom smislu reči i ne postoji jedna posebna dijagnoza koja se primenjuje kod opisa tegoba”, kaže za BBC na srpskom Marija Mašanović, načelnica Odeljenja za socijalnu medicinu Zavoda za javno zdravlje Dubrovačko-neretvanske županije.

A tegobe su različite – od teskobnih migrena do skoro potpune obamrlosti organizma, opisuju „meteoropate”, kako sebe nazivaju svi oni koji pate kad god vreme presuđuje našem opštem stanju.

Niko nije potpuno imun

Još je Hipokrat, „otac medicine” iz drevne Grčke, pisao je pre 2.400 godina u delu „O vazduhu i vodi” da „ko se želi baviti istraživanjima u medicini treba da uzme u obzir godišnja doba jer se svako od njih razlikuje”.

„Naučno je dokazano da na zdravlje čoveka i njegov komfor u spoljašnjoj sredini najviše utiču četiri klimatska elementa: temperatura vazduha, vlažnost vazduha, brzina vetra i globalno Sunčevo zračenje”, navodi klimatolog i profesor Geografskog fakulteta u Novom Sadu Dragan Milošević za BBC na srpskom.

Kombinovani efekat ovih klimatskih elemenata, dodaje, može dovesti do toga da se ljudi osećaju prijatno, ili kao proteklih dana – loše.

„Najrizičnije grupe su starije osobe, trudnice, deca, kao i osobe sa povećanom telesnom masom i oni koji pate od kardiovaskularnih i respiratornih hroničnih bolesti”, ističe Milošević.

Ipak, tvrdi, niko nije potpuno imun.

Tri decenije migrenoznog staža

Daleko od imune je profesorka francuskog Tamara Kovačević, koja se već 30 godina bori sa glavoboljama na koje vreme direktno utiče.

„Imam 47 godina i duže živim sa migrenama izazvanim vremenskim uslovima nego što sam provela vremena sa mužem, sa najboljom prijateljicom, migrena je dvaput starija od moje ćerke, duže je poznajem nego što sam se školovala, a radni staž mi je duži kod nje nego u knjižici”, kaže ona za BBC.

Tačno zna kada prvi put nije mogla da ustane iz kreveta, jer je „vazdušni pritisak napolju bio ispod one čuvene granice od 999 milibara”.

Pod normalnim pritiskom se podrazumeva 1.013 milibara na nivou mora. Obično je pritisak ispod 1.000 milibara praćen ružnim vremenom ili oblacima.

„Trebalo je da idem sa prijateljima na nečiji plac, da roštiljamo, i ujutru su nas umesto sunca dočekali oblaci. Krenula sam da se spremam i samo se stropoštala u kupatilu”, svedoči Kovačević.

Posle čitave decenije ispitivanja – doktorka je utvrdila da su njene tegobe povezane u velikoj meri sa niskim atmosferskim pritiskom i porastom vlažnosti u vazduhu.

„Da li je to zvanična dijagnoza, nemam pojma, ali uz njene savete, a kasnije još nekih lekara, uspevam da se dovedem u polufunkcionalno stanje kada vreme poludi”, dodaje ona.

Da li je to bolest?

Meteoropatija uključuje „skup simptoma koji se javljaju kod promene vremena i njegovih parametara, gde prvenstveno treba uzeti u obzir i celokupno zdravstveno stanje osobe – godine, pol, hronične bolesti i stanja, kao i socio-ekonomske uslove u kojima živi”, kaže doktorka Mašanović.

Maašanović je ranije pisala o meteoropatiji i pravi razliku između meteoropata i meteorološki osetljiih ljudi.

„Prema navedenoj opšte prihvaćenoj definiciji, meteorološki osetljive osobe su pojedinci koji imaju zdravstvene probleme ili pogoršanje hroničnih bolesti povezanih s lošim vremenskim uslovima i vremenskim promenama dok su kod meteoropata simptomi i poteškoće izraženiji.

„Simptomi meteoropatije obično se javljaju 24 do 48 sati pre promene vremena, traju dan ili dva i prolaze ili se povuku kada se organizam prilagodi novim vremenskim uslovima”, navodi Mašanović.

To je posebno izraženo u modernom načinu života.

Dugotrajni boravak u zatvorenim i klimatizovanim prostorijama smanjuje sposobnost organizma da se prilagodi vremenskim uslovima, dodaje doktorka.

Ipak, da vreme utiče na ljude poznato je već vekovima.

Još u srednjevekovnoj Dubrovačkoj Republici postojao je propis da se ne donose zakoni dok duva jugo, jer taj vetar utiče na raspoloženje i koncentraciju ljudi.

Ukoliko bi bio počinjen kakav zločin i kazne su bile blaže, podseća doktorka Mašanović u tekstu.

Koja nauka se time bavi?

Biometeorologija je oblast meteorologije koja izučava uticaje vremena i klime na čoveka, životinje i biljke.

Humana biometeorologija se bavi izučavanjem uticaja vremena i klime na život i zdravlje čoveka.

Ovo je multidisciplinarna oblast kojoj jednak doprinos daju prognostičar, biometeorolog i lekar, navodi se na sajtu Hidrometeorološkog zavoda Srbije.

Biometeorološka prognoza – ona sa smajlijima – krajnji je proizvod njihovog rada.

Služi da pomogne planirnju aktivnosti narednih dana.

„Misao američkog klimatologa Kričfilda je `atmosfera okean vazduha na čijem dnu živi čovek` vrlo slikovito ukazuje na činjenicu da atmosfera mora delovati na čoveka.

„Svi živi organizmi podložni su delovanju atmosferskih prilika i moraju im se prilagođavati” rekla je Ksenija Gaćeša Zaninović, nekadašnja načelnica hrvatske Službe za klimatološka istraživanja Državnog hidrometeorološkog zavoda u intervjuu.

„Glava od 300 kila”

Kakav je osećaj?

Drugačiji kod svakog.

Tamara Kovačević jedva ustaje, noću se znoji i prevrće i i budi se svakih sat vremena.

„Glava mi ima 300 kila, povraća mi se, a pred očima su mi stalno nekakve tačkice.

„Ne vidim slova, sva se spetljaju u jedno, u stomaku mi je isto betonska ploča, a osećam se kao nilski konj koliko sam naduvena. Najbliže je nekom mamurluku posle teškog pijanstva, uz teško kretanje i bežanje od svetla”, opisuje ona.

Njen muž to zove „pijani vampir”.

„A kad konačno padne kiša, svi beže unutra, a ja bih izletela napolje i trčala gore-dole, što i jesam nekoliko puta uradila. Zanimljivo je da na moru, naročito tamo gde je suv vazduh, na primer u Egiptu, nemam nikakvih problema”, ističe Kovačević.

Atmosferski pritisak je poznati okidač za glavobolje i migrene, iako nije potpuno jasan razlog zbog kog se to dešava.

Godišnje doba takođe ima veze, kao i izloženost jakom svetlu, a za one sa alergijama i polen može biti okidač za glavobolje, navodi se na britanskom sajtu Veder klab, posvećenom vremenskim prilikama.

Za bol u zglobovima odgovorna vlaga

I pacijenti sa hroničnim oboljenjima zglobova poput artritisa verovatnije će osećati bolove tokom vetrovitih i vlažnih dana, pokazuju naučna istraživanja Univerziteta u Mančesteru.

Iako se često govori da hladno vreme pogoršava tegobe, malo je istraživanja koja su se time direktno bavila.

Nizak vazdušni pritisak povećava šanse za 20 odsto kod obolelih od artritisa da osećaju tegobe tokom tih dana.

Ali na to ne utiču pojedinačno temperatura ili padavine.

Profesor Vil Dikson sa Centra za epidemiologiju i artritis Univerziteta u Mančesteru koji je vodio istraživanje kaže da se uticaj vremena „kao simptoma kod pacijenata izučava još od Hipokrata”.

„Približno tri četvrtine ljudi na svetu sa artritisom veruju da na njihove tegobe utiče vreme”, kaže Dikson za BBC.

Uticaj na psihu i raspoloženje

Istraživanja su pokazala da vremenske prilike mogu uticatii na ljude koji imaju određene psihološke probleme.

„Zanimljiv je primer veće zastupljenosti agresivnog ponašanja kod osoba koje su duži vremenski period bile izložene visokim temperaturama vazduha, kao i povećanoj vlažnosti vazduha”, navodi klimatolog Milošević.

Pojedina istraživanja pokazala su da, posebno kod žena, postoji veza između suicidalnih misli i vremena, navodi se u italijanskom naučnom portalu Psikokardio.

Šta je rešenje?

„Meteoropatija je proizvod našeg načina ponašanja”, navodi grupa italijanskih autora.

U tekstu Meteorpoatija: nova bolest daju i nekoliko korisnih saveta za borbu s vremenskim vetrenjačama.

  • Da bi ljudi stekli sposobnost da se izbore sa promenama vremena potrebno je da što više vremena provode napolju.
  • Bez obzira koliko ste zauzeti nađite način da jedan deo dana budete na otvorenom – trčite, vozite bicikl, bilo šta.
  • Probajte da zavolite zimu i vlažno vreme. Naučite sebe da volite sneg. Materopatija je povezana sa našim osećajem komfora, ako zavolite takvo vreme – neće vam smetati.
  • „Trening” tuširanjem toplom i hladnom vodom može biti od pomoći, posebno kod ljudi koji imaju problema sa krvnim pritiskom

Članak je prenet sa portala BBC na srpskom.

Članak je prenet sa portala BBC na srpskom.