Izbori u Srbiji 2020: Da li je srpska politika postala radikalnija od radikala

Sve su to simboli odlazećeg saziva Skupštine Srbije koji je svoj život počeo protestima opozicije u Republičkoj izbornoj komisiji zbog rezultata tri izborne liste na ivici cenzusa, a završio se vanrednim stanjem zbog virusa korona i štrajkom glađu lidera Dveri Boška Obradovića.

„Sve scene koje spadaju u kategoriju skupštinskih provokacija, ili incidenata, karakteristične su za sve parlamente u svetu, a posebno kada opoziciji bude uskraćeno pravo da govori.

Dokle god smo imali mogućnost da slobodno govorimo, tako nečega nije bilo sa naše strane jer naš cilj nije pravljenje incidenata već ozbiljna parlamentarna rasprava”, kaže za BBC na srpskom Boško Obradović.

Poslanica Srpske radikalne stranke (SRS) Vjerica Radeta kaže da su radikali zadovoljni svojim delovanjem u parlamentu i da svoje metode neće menjati.

„I dalje ćemo nastaviti da kao državotvorna stranka radimo u interesu države i naroda.

Verujemo da ćemo biti uspešniji zato što će nas biti više, a najbolje bi bilo da nas u Narodnoj skupštini bude toliko da Vučić, koji je i dalje najjači, ne može ništa da uradi bez nas, srpskih radikala.”

Za političkog analitičara Dragomira Anđelkovića, scene iz prethodnog saziva srpske skupštine nisu iznenađenje.

„Mi generalno imamo nizak nivo političke kulture, pa ne bih specijalno izdvajao sadašnji saziv parlamenta niti posebno nekog političara – od 2000. godine smo imali cik-cak političke odnose.

Nažalost, kontinuitet srpskog političkog života je takav da imamo puno toga radikalnog i agresivnog u političkom životu”, kaže on.

Parlamentarni izbori u Srbiji zakazani su za 21. jun, a prethodno su bili odloženi zbog proglašenja vanrednog stanja zbog virusa korona.

„Gnušamo se radikalskog metoda”

Boško Obradović kaže da je njegov mandat u Skupštini Srbije zapravo slika politike i društva u prethodne četiri godine.

„Naš opozicioni mandat obeležen je gušenjem sloboda i medija u Srbiji, kršenjem Ustava i zakona, pokušajem da se uguši glas opozicije.

Svaki naš nastup u Skupštini bio je prekidan, mikrofon isključivan, udaljavani smo iz skupštinskog rada, pa je plod toga bila odluka da bojkotujemo rad Narodne skupštine jer je ona izgubila smisao parlamentarne demokratije.”

Obradović kaže da je njegova poslanička grupa, koja je u parlament ušla kroz koaliciju sa Demokratskom strankom Srbije, bila među najaktivnijima, da je on imao najviše poslaničkih nastupa u raznim oblicima delovanja, ali da njihovi predlozi i inicijative nisu usvajani.

„Tek kada smo brutalno bili sprečeni da govorimo, kada nam je mikrofon gašen u pola rečenice, morali smo da tražimo alternativne metode koji su završeni tako radikalnim političkim metodom”, kaže Obradović.

„Njoj pribegavate kada vam ništa drugo nije preostalo nego da, rizikujući sopstveno zdravlje, štrajkom glađu skrenete pažnju šta se dešava u Srbiji.”

Obradović je štrajkovao glađu na stepenicama ispred Skupštine Srbije deset dana u maju uz obrazloženje da je time ukazao na nedemokratsko stanje u Srbiji.

Javnost pamti i prekid sednice sa pištaljkom u ustima, sukobljavanje sa poslanikom Marjanom Rističevićem ispred zgrade parlamenta, donošenje kamena u skupštinsku salu po uzoru na pesmu Đure Jakšića, kompjuterskog miša koji je „skočio i ujeo” poslanika naprednjaka Aleksandra Martinovića.

Za sopstvene političke metode, Obradović kaže da su iznuđene.

„Mi smo se gnušali radikalskih metoda, primitivnog političkog stila, forme bez suštine, golog stranačkog i ličnog interesa koji stoji iza takve politike.

Za nas politički stil mora da ima mnogo više demokratskog, konstruktivnog i ozbiljnog rada i nastupa – uvek kada smo se bunili, bunili smo se sa pozicije ustavobranitelja, poštovalaca zakona.”

Obradović podseća da su se u borbi protiv Miloševićevog režima koristili još radikalniji metodi.

„Kada ne sagledate celinu, možda vam se učini da u našim nastupima ima previše bunta ili neprimerenog ponašanja, agresivnijeg nastupa.

Ali kada vidite šta branimo, šta je u Srbiji ugroženo, onda vidite da smo u pravu i da su svi oblici demokratske borbe, mirne i nenasilne, dozvoljene.”

Vjerica Radeta, veteranka političke borbe u srpskoj skupštini, kaže da Boško Obradović nije preuzeo model delovanja od radikala.

„On je imao više neartikulisanih performansa koji su samo dokazivali njegovu neozbiljnost i nepoznavanje rada političara, pogotovo nekoga ko pretenduje da bude nekakav lider.

Boško je problem od početka skupštinskog saziva kada je u Narodnu skupštinu ušao bez cenzusa, po volji tadašnjeg američkog ambasadora Skota i uz saglasnost Aleksandra Vučića.”

Politički analitičar Anđelković kaže da se ekscesne situacije mogu očekivati od svakoga ko proceni da mu takvi potezi mogu doneti političku korist.

„U svakoj partiji postoje oni koji su spremni da deluju radikalno i budu na ivici ekscesa.

Ne bih tu isticao Dveri – nisu oni ni bolji ni gori, ni u marketinškim, a ni u stvarnim ekscesnim situacijama”, smatra Anđelković.

Lider Dveri kaže da se političke tenzije nastavljaju jer njegova stranka izbore 21. juna smatra za nedemokratske i protivustavne, da se njima ugrožava zdravlje, pa bi zbog toga trebalo da budu poništeni.

„Biće to neodrživ politički poredak jer više od milion glasača neće imati svoje predstavnike u parlamentu – to je ogromna anomalija u sistemu za koju sam ubeđen da neće moći dugo da traje.

Mi nećemo priznati takve rezultate izbora, takvu skupštinu i vladu i to nas vodi u sve veću ustavnu i političku krizu koja se mora razrešiti vanrednim izborima, a preduslov za to su slobodni mediji”, zaključuje Obradović.

„Ne postoji nijedan razlog da se ponašamo drugačije”

Vjerica Radeta u svom četvrtom poslaničkom mandatu bila je i potpredsednica Skupštine kojom je rukovodila njena nekadašnja stranačka koleginica Maja Gojković.

„Da nije bilo srpskih radikala u Narodnoj skupštini, narod uopšte ne bi ni znao kakve je zakone donosila skupštinska većina.

Zadovoljni smo što smo narodu otvarali oči i skretali pažnju na mnoge stvari koje bi prošle nezapaženo da mi nismo o tome govorili.

Radeta kaže da su radikali pokazali da su kompetentni, stručni i vredni.

„Predlagali smo više izmena postojećih zakona da bismo ih prilagodili potrebama ljudi u Srbiji i kojima smo želeli da zaštitimo srpske nacionalne interese.

Možda nam je najveći uspeh to što smo predložili nov zakon o izvršnom postupku i obezbeđenju i što smo za taj predlog u veoma kratkom roku dobili podršku više od 100.000 građana”, kaže Radeta i dodaje da joj je žao što nisu uspeli da ubede skupštinsku većinu da taj zakonski predlog uvrsti u dnevni red.

Ipak, javnost se seća i njenog okršaja sa potpredsednicom Vlade Zoranom Mihajlović kojoj je iz skupštinske klupe poručila da je „lopuža lopovska”, a njen kolega Milorad Mirčić je u Skupštinu doneo ženski donji veš roze boje.

„Mi smo samo dokazali da je ona na mestu ministra u stvari špijun u Vladi Srbije, da je u sumnjivom poslu sa Behtelom iz budžeta ukradeno 300 miliona evra.

Podsetili smo javnost na to da je trošila novac sa Vladine kartice na kupovinu donjeg veša i kozmetike, na torbe od nekoliko hiljada evra, rukavice koje koštaju više od minimalca u Srbiji i slične mahinacije”, kaže Radeta.

Na sednici Skupštine održane u januaru 2020. godine, ministarka Mihajlović odbacila je tvrdnje radikala.

„Lažete jer ne postoji ni jedan papir ili ponuda da je neka kineska kompanija ponudila nižu cenu za Moravski koridor, dakle lažete da sam uzela 300 miliona na Moravskom koridoru, lažete da sam ja špijun, američki ili britanski, i građani to slušaju godinama”, rekla je tada Zorana Mihajlović.

Lider Dveri Boško Obradović, čije metode deo javnosti vidi sličnim onima koje pripisuju radikalima, kaže da su protagonisti takvog stila – u vlasti.

„Radikalski politički stil, do maksimuma primenjen u delovanju SNS-a, u suštini je suprotan onome što žele Dveri.”

Predsednica Izvršnog odbora SRS-a kaže da će delovanje radikala u budućnosti ostati isto.

„Ne postoji nijedan razlog da se ponašamo drugačije.

I dalje ćemo argumentovano napadati sve pogrešne poteze, žigosati afere, ako ih i dalje bude, insistiraćemo na usvajanju naših zakonskih predloga”, kaže Radeta i navodi niz propisa i inicijativa koje radikali spremaju za naredni saziv parlamenta.

I to sve pod uslovom da „preskoče” izborni prag od tri odsto i nađu se u skupštinskim klupama.