Indija i žene: Tabele sa datumima menstruacije ruše tabue u indijskim domovima

Ona nije u tome usamljena. Desetine drugih žena u njenom gradu uradile su isto.

Alfišan živi u severnom indijskom gradu Mirutu, 100 kilometara zapadno od Nju Delhija.

U mnogim delovima Južne Azije, mesečna menstruacija i dalje je tabu tema.

U nekim ruralnim i plemenskim zajednicama, tokom menstruacije žene se i dalje prisiljavaju da žive na odvojenim mestima i da koriste zaseban escajg i posuđe za hranu.

Ta praksa vremenom je postala manje rasprostranjena.

Sada aktivistkinje podstiču žene da budu otvorene o menstruacijama izlaganjem tabele na kojoj se vidi kad ih tačno imaju.

Alfišan kaže da je to već napravilo velikog pomaka kod nje.

„Žene muče mnogi problemi tokom menstruacije. Razdražljive su, osećaju slabost i trpe razne druge nedaće. Ali otkako sam okačila tabelu u kući, svi znaju datume mojih menstruacija.”

Ona se nada da će njena otvorenost navesti druge, posebno muškarce, da budu uviđavniji prema njenim potrebama.

Alima je još jedna učesnica u ovom projektu.

Ova nastavnica kaže da nakon što je obelodanila datume svoje menstruacije za svih sedam članova domaćinstva ona dobija veću emocionalnu podršku nego ranije.

„Znam kroz koje sve probleme zaposlena žena mora da prođe tokom menstruacije. Kad smo otvorene povodom toga, dobijamo više podrške kod kuće. To je jedno veoma prijatno iskustvo”, kaže Alima za BBC.

Ona takođe živi u Mirutu, gradu od dva miliona stanovnika.

Oko 70 žena, i udatih i neudatih, prijavilo se za ovaj program.

Kako je, dakle, došlo do ove nove otvorenosti?

Sunil Jaglan, direktorka nevladine organizacije „Selfi sa ćerkom”, pomogla je da se pokrene inicijativa za isticanje tabela sa menstruacijama.

Kampanja za menstruaciju u Mirutu započela je u decembru 2021. godine lepljenjem plakata po gradu.

„Često sam razmišljala o problemima sa kojima se suočavaju žene tokom menstruacije. Često sam viđala brojne članice vlastitog domaćinstva kako se muče zbog toga.

„Pomislila sam da moram da uradim nešto oko toga. Nakon što sam razgovarala sa lekarima, pokrenula sam ovu kampanju”, kaže Sunil Jaglan.

Tabele su se prvi put pojavile u nekim selima u distriktima Harijane kao što su Nuh i Jind.

Od tada, kampanja se proširila na sedam indijskih država, sa oko 1.000 žena koje učestvuju u njoj.

Volonteri su koristili telefone, društvene mreže i kampanju odlaska od vrata do vrata da bi podstakli više žena da se otvore povodom menstruacija.

Povremeno su doživljavali uspeh, ali su se u nekim drugim situacijama susretali i sa otporom.

„Ljudi su imali nepristojne komentare za žene – čak i za njihove ćerke. Na mnogim mestima su ove tabele bile ili pocepane ili devojkama nije bilo dopušteno ni da ih postave”, kaže Jaglan.

Kao i u mnogim drugim mestima u severnoj Indiji, Mirut je konzervativan grad i ženama je teško da dobiju potvrdu kod kuće.

Grupa je tražila i dobila podršku verskih lidera kako bi ublažila otpor.

Društvene strukture takođe su usporavale projekat.

Alija je domaćica koja živi u proširenoj porodici – što stvara dodatne izazove.

„Pored mog muža, moj zet, svekar i mnogi drugi muški rođaci neprestano posećuju našu kuću. Tako da, prvi put kad sam saznala za tabelu sa menstruacijama, pomislila sam da to neće biti moguće u mom domu.”

Njen muž je podržao ideju i postarao se da i njegova majka bude saglasna s njom.

Alija sada dobija više podrške od drugih članova domaćinstva tokom njenih menstruacija.

Maniša – još jedna učesnica projekta sa tabelama – smatra da je to omogućilo razgovor o menstruaciji sa muškim članovima njene porodice bez bilo kakvog snebivanja.

„Ovo ima veze sa našim zdravljem. Svi u porodici treba da znaju za naše probleme tokom menstruacije.

„Žene često postanu razdražljive i svadljive tokom ciklusa. Kad znaju za prateće zdravstvene probleme, ljudi imaju više razumevanja.”

Istraživanje indijske vlade objavljeno 2019. godine pokazalo je da većina Indijki i dalje koriste nehigijenske metode zaštite tokom menstruacije, kao što su stare krpe.

Mnoge su suviše siromašne da bi koristile higijenske uloške.

Poslednjih godina lokalno rađeni jeftini higijenski ulošci mogli su da pruže izvesnu udobnost onima koji pate od menstrualnog siromaštva.

Ali tabui povezani sa menstruacijom takođe sprečavaju žene da idu u prodavnicu i traže da kupe higijenske proizvode za menstruaciju.

Godinama je Alfišanina majka kupovala higijenske proizvode za nju i krila ih u crnoj najlonskoj kesi.

„Bilo me je sramota da kupim uložak od prodavca, ali sada mogu da odem i kupim ga sama. Nema sramote”, kaže ona.

Broj učesnica u projektu suviše je mali da bi ukazao na bilo kakvu širu promenu u društvu.

Ono što uliva nadu Jaglan su novi konvertiti među muškarcima poput Zubera Ahmeda.

Ovaj berberin zapravo podstiče suprugu da istakne tabelu.

On je supruzi poručio da može da postavi tabelu na bilo koja vrata u njihovom domu.

Zuber ima poruku podrške i za muškarce i za žene podjednako.

„Žene ne treba da budu pod stresom tokom menstruacije. Žene ne treba da se obaziru na to šta bilo ko misli o tome i da pate u tišini.”