Ekologija, reke u Srbiji i male hidroelektrane: Šta donose izmene Zakona o zaštiti prirode i gde je zabranjena gradnja MHE

Posle mnogo protesta, pa i proklamovanog ekološkog ustanka u Srbiji pojedinih organizacija, republička skupština je usvojila izmene Zakona o zaštiti prirode, u kom piše da je zabranjena gradnja MHE u zaštićenim područjima.

Stručnjaci i ekološki aktivisti tvrde da se još ne može znati kako će izmene zakona izgledati u praksi, a iz Ministarstva za zaštitu životne sredine kažu da se „zabrane ne odnose na već izgrađene hidroelektrane”.

„Novim propisom će se na bolji način sačuvati prirodna dobra za buduće generacije”, navode iz resornog ministarstva u pisanoj izjavi za BBC na srpskom.

Prema novom propisu, država će efikasnije reagovati kako bi se priroda zaštitila, tvrde iz Ministarstva za zaštitu životne sredine.

Dodaje se da je razlog izmene Zakona zabrana izgradnje hidroelektrana u zaštićenim područjima.

Time se, navode, obezbeđuje dugoročno očuvanje prirodnih vrednosti zbog kojih je određeno područje i proglašeno zaštićenim.

Ovim propisom se definiše i „načelo predostrožnosti u slučajevima kada postoji pretnja nastanka značajne ili nepovratne štete za zaštićeno prirodno dobro”.

Irena Vujović, ministarka zaštite životne sredine, tokom sednice Skupštine Srbije održane u julu, izjavila je da se izmenama zakona ostvaruje niz pozitivnih efekata.

„Načelo predostrožnosti omogućava da se odmah reaguje u slučajevima kada postoji neposredna opasnost za prirodu, čak iako u tom trenutku nema dovoljno naučnih podataka”, rekla je Vujović 14. jula.

Ovim izmenama, koje su i deo usklađivanja propisa sa zakonskim regulativama Evropske unije, biće omogućeno i formiranje Saveta korisnika zaštićenog područja, dodala je ministarka.

U radu Saveta će, kako je najavljeno, učestvovati lokalno stanovništvo i ostali korisnici zaštićenog područja, među kojima i organizacije civilnog društva.

Ratko Ristić, dekan Šumarskog fakulteta u Beogradu, kaže da još ne možemo da znamo kako će izmene zakona izgledati u praksi.

„Završne odredbe kažu da postojeće hidroelektrane nastavljaju rad u skladu sa zakonom do isteka važećih dozvola, odnosno ugovora”, dodaje on u izjavi za BBC na srpskom.

Njegove navode potvrđuju i iz nadležnog ministarstva, ističući da će biti zabranjena gradnja u zaštićenim područjima.

Dodaju da se svi zahtevi koji su do sada podneti za izgradnju u zaštićenim područjima obustavljaju po službenoj dužnosti.

Ipak, privremeni povlašćeni proizvođač koji je stekao taj status za izgradnju hidroelektrane u zaštićenom području može da dobije status povlašćenog, ako se utvrdi da nema značajno negativnog uticaja na prirodu.

O tome odlučuje i inspektor za zaštitu životne sredine.

Takođe, dozvoljena je i rekonstrukcija postojećih hidroelektrana.

Iz Ministarstva kažu i da, ukoliko se radi o hidroelektranama od nacionalnog značaja, moguća je njihova izgradnja u zaštićenim područjima.

Reči dekana Šumarskog fakulteta podržava i Aleksandar Jovanović Ćuta, jedan od boraca za zaštitu vode i član Udruženja „Odbranimo reke Stare planine”.

Kaže da izgradnja mini hidroelektrana nije zabranjena u drugoj i trećoj zoni zaštite prirode.

„Tamo je moguće graditi, ukoliko država te projekte prepozna kao javni interes”, kaže Jovanović za BBC na srpskom.

Ovaj ekološki aktivista se pita šta će biti sa rekama koje protiču kroz predele koji nisu pod zaštitom.

„Taj ko je pisao zakon, njemu nije stalo do javnog, već do privatnog interesa. Izmene zakona o zaštiti prirode nisu u interesu prirode”, kaže on.

Navodi da se izmenama zakona „ništa nije promenilo”.

Prema njegovoj evidenciji, od 2007. godine na rekama u Srbiji je izgrađeno 110 malih hidroelektrana.

U ovom trenutku se grade bespravno dve, jedna kod Bosilegrada, a druga kod Trgovišta, tvrdi on.

Aktivisti u Bosilegradu tvrde da građevinska dozvola za izgradnju MHE u koritu Musuljske reke više ne važi, pisale su Južne vesti, dok je u Trgovištu nedostajala tabla sa podacima.

Iz Ministarstva za zaštitu životne sredine kažu za BBC da informacije o broju mini hidroelektrana na rekama u Srbiji nisu u njihovoj nadležnosti.

Oko 110 MHE izgrađeno je do sada u Srbiji.

Katastrom sa kraja 80-tih godina prošlog veka u Srbiji je predviđeno 856 potencijalnih lokacija za izgradnju MHE ukupne snage 450 MW, rekao je ranije dekan Šumarskog fakulteta Ratko Ristić.

Prema njegovim rečima, na svega nekoliko desetina lokacija postoje uslovi za izgradnju derivacionih MHE, pod uslovom da se sa tim složi i lokalno stanovništvo, dok bi ih na ostalim lokacijama trebalo zabraniti.

Dekan Šumarskog fakulteta rekao je tada da je obišao 46 od 90 do tada izgrađenih MHE i da njegov utisak je da je to što je učinjeno prirodi – strašno.

Procenat električne energije koja se dobija kroz ovakva postrojenja je mizeran – dva, tri odsto ukupno proizvedene električne energije Srbije, ukazao je Ristić.

„Male hidroelektrane ne zagađuju okolinu, one je potpuno uništavaju”, kaže on.

Ističe da bi njihova izgradnja dovela do uništenja kako rečnog korita, tako i živog sveta, remećenja režima podzemnih voda i slabljenje izdašnosti izvora.

Dr Predrag Simonović sa Biološkog fakulteta u Beogradu upozorio je ranije da bi rečni svet potencijalnom izgradnjom mini-hidroelektrana mogao da bude ozbiljno ugrožen.

„Pastrmski fond Srbije je jedan od najvećih u svetu po posebnosti, a radi se upravo o pastrmkama malih planinskih reka na kojima se planiraju MHE”, rekao je Simonović.

Srbija se obavezala da će do 2020. godine 27 odsto struje proizvoditi iz obnovljivih izvora.

Firme koje se bave izgradnjom MHE imaju status povlašćenih proizvođača struje, a svi potrošači električne energije uz račun plaćaju i stavku koja se odnosi upravo na te proizvođače.

To znači da se iz državnog budžeta plaća električna energija proizvedena radom MHE.

Struja se otkupljuje po višim cenama ne bi li država podstakla investitore da ulažu u taj posao.

Međutim, stručnjaci i ekološki aktivisti ukazuju da je šteta koju MHE prave životnoj sredini mnogo veća od njihove koristi.

Reagujući na izjavu premijerke Ane Brnabić da je „zabrana MHE besmislena”, Svetski fond za zaštitu prirode (WWF) naveo je da se u Srbiji putem ovih postrojenja u proseku proizvede svega 0,76 odsto ukupno proizvedene električne energije na nacionalnom nivou.

Korist koju privatni investitori imaju od podsticaja za izgradnju malih hidroelektrana meri se milionima evra, navela je ta organizacija, koja je početkom 2021. godine izradila opsežnu studiju o štetnosti MHE.

Prema podacima BIRN-a, najmanje 24 male elektrane od ukupno 116 njih, koje su u 2019.godine bile deo državnog sistema za proizvodnju električne energije, izgrađene bez dokumenta koji je preduslov za izgradnju.

U proseku, petina elektrana nema Rešenje o uslovima zaštite prirode.

Većina malih hidroelektrana koje su izgrađene u Srbiji ili koje se tek grade su derivacionog tipa.

Grade se u brdsko-planinskim predelima, kod vodotoka sa velikim padovima, a pojedine su napravljene u zaštićenim prirodnim područjima, kao što su nacionalni parkovi i parkovi prirode.

U zemlju se ukopaju cevi i u njih se „uteruje” voda, čime se isušuje rečno korito, kažu stručnjaci.

Dešava se i da 80 odsto ili 90 odsto vode ulazi u cevi.

Ako bude napravljeno 500 malih hidrocentrala sa cevima dužine tri kilometara, Srbija će izgubiti 1.500 kilometara reka, upozorili su stručnjaci.

Nacionalno udruženje investitora MHE ranije je saopštilo da su sva takva postrojenja u Srbiji izgrađena „u skladu sa svim važećim zakonima i podzakonski aktima koji su usklađeni sa zakonodavstvom EU”.

Naveli su da su napravljena prema Nacionalnom Akcionom planu za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora.

„Sva nadležna ministarstva i javna preduzeća kao imaoci javnih ovlašćenja koji propisuju uslove i daju saglasnosti za njihovu izgradnju, dala su svoj pristanak za izgradnju MHE u postupku dobijanja građevinske i upotrebne dozvole”, tvrde iz Udruženja malih hidroelektrana.

Naveli su i primere iz drugih evropskih zemalja – Švedska ima 1.900 MHE, Norveška 2.250, Slovenija 350, Austrija 3.100, Švajcarska 1.000.