Studenti uveliko mijenjaju Srbiju – na način na koji to niko nije očekivao

Autor: Nenad Kulačin, Izvor: Aljazeera Balkans

Mnogo toga velikog su studenti u Srbiji do sada uspeli da urade. Od neviđene solidarnosti, preko originalnosti, pa sve do obaranja izvršne vlasti. Ono čega možda ni oni sami nisu svesni, što je možda i najveći uspeh – oni uveliko menjaju Srbiju i to na način na koji niko nije očekivao.

Taj najvredniji i najpametniji deo Srbije vratio je građanima veru i nadu u državu. Decenijama su na ovim prostorima pokušavali sve i svašta, a studenti su iz cuga uspeli. Doduše, taj cug traje već puna dva meseca i ne pokazuje znake slabosti.

Možda se i najveća promena u državi vidi u jednom slučaju, tačnije dva, i u oba su involvirani studenti i to akademske zajednice iz Novog Pazara. U milionima suza koje su se danima kotrljale niz lica svih nas koji godinama nismo ništa uspevali, našlo se mnogo i onih za scenu u kojoj studenti sa Državnog univerziteta u Novom Pazaru hodaju Srbijom, hitajući put Kragujevca, zajedno sa kolegama iz ostalih gradova, pod mnogobrojnim zastavama, ali i pod zastavom Srbije.

Mnogi su pokušavali da „mire“ Srbe i Bošnjake, ali i da kao „uspešno“ održavaju red i mir u Novom Pazaru i njegovoj okolini. Nisu uspeli. Zato je taj mladi svet sve njih uspeo da okupi u Kragujevcu na Sretenje, dan srpske državnosti, a da to niko nije protumačio drugačije nego kao nešto što je sasvim normalno. Danas u Srbiji postoji grupa mladih ljudi koji su iznad svake priče, a to su upravo studenti, koje mnogi nazivaju i nobelovcima.

Druga scena je još više raznežila stotine hiljada, možda i miliona srca u Srbiji. Na ulici u Novom Pazaru, tokom odavanja počasti poginulima pod novosadskom nadstrešnicom, ali i studentu iz ovog grada Ernadu Bakanu koga je na pešačkom prelazu u Zemunu ubio bahati vozač, akademci su se zajedno molili. Dok se jedan deo krstio, drugi je učio fatihu, a u stvari svi su bili jedno. Ovakvo zajedništvo nijedna politika nije mogla sve ove godine da izrodi, sem pravedne i istrajne borbe studenata u Srbiji.

Nijedan loš potez nisu učinili

Tokom svih ovih dana studentskih protesta mnogi pokušavaju da ih ogade, pa se često dešava da studenti moraju da se bave i manje bitnim stvarima. Nijedan loš potez nisu načinili, bez obzira na svakodnevna podmetanja i neuspešne pokušaje omalovažavanja i diskreditacije. Možda je ovo taj pravi, zdravi patriotizam, čiji pelcer nikako da se primi u Srbiji. Do sada su o patriotizmu pričali uglavnom oni koji su se od njega ovajdili i oni koji su teške patriotske reči koristili u svojim neuspešnim politikama. Patriotizmom su pravdali sve svoje promašaje i druge krivili da nisu na patriotskoj liniji.

Zahvaljujući studentima, koji su pre svega, lišeni epskih narativa iz ratova koji su nas devedesetih godina razorili – i fizički i mentalno, danas nikome ne može da smeta srpska zastava na protestu, jer je drže čestite, neiskvarena i čiste ruke tih studenata. Na tim protestima, jednostavno, ništa ne može da smeta, jer su ti protesti postali karnevali slobode i demokratije u pravom smislu te reči. I da sve ovo bude kako treba, potrudili su se i dobri domaćini iz Šumadije, koji su novopazarske studente dočekivali i ispraćali sa gozbom po halal standardu.

Zbog toga su studenti iz Srbije postali pravi hit, ne samo u regionu, već i širom sveta. Nije njih Madona slučajno podržala. Mnogi se dive njihovoj upornosti i istrajnosti. Još je zanimljivije da ne mare mnogo ni zato što njihova borba nije prepoznata tamo gde su mnogi očekivali, a to je zvanična međunarodna politika. Svi bitniji faktori ovoga sveta, skoro u istom danu, pružili su, za razliku od Madone, podršku vlastima u Srbiji.

Opčinjenost evropskih zvaničnika srpskom vlašću

Zadivljujuća je opčinjenost evropskih zvaničnika, naročito u Evropskoj komisiji, srpskom vlašću. Kako je i zašto jedan balkanski autokrata, večiti generator krize, od svog ulaska u politiku do današnjeg dana, toliko vredan i bitan Evropskoj uniji? U Srbiji niko ne sprovodi nasilnu revoluciju. Jedino nasilje koje smo imali prilike da vidimo jeste ono kada se na ulicama srpskih gradova gaze studenti ili im se bejzbol palicama dislocira vilica. Nijedan akt nasilja od studenata prema bilo kome nije zabeležen, a evropski zvaničnici se brinu da ne dođe do nasilne promene vlasti. U Srbiji, jedino što može da se desi jeste nasilni opstanak na vlasti aktuelne garniture i ništa više.

Zašto je to tako, niko zvanično ne zna. Ima tu mnogo interesa, novca, još više politike. U Srbiji, trenutno ne postoji politička opcija koja bi mogla značajnije da se suprotstavi vladajućoj partiji, pa možda i to govori u prilog onoj tezi da je bolje imati vrapca u ruci – stabilokratiju koju drži pod kontrolom taj jedan čovek, nego goluba mira na grani, koji lako može da odleti.

Tako je, možda, i najbolje da bude, jer svo što su studenti izdejstvovali uspeli su sami i uz pomoć građana Srbije. Niko im ne može spočitavati da iza njih stoji neka nevidljiva inostrana sila, bez obzira što su izloženi kanonadama uvreda od toga da su strani plaćenici do toga da su „ustaše“. Sami su i svoji – i tačka. Zato će i pobeda biti isključivo njihova.

I da se vratimo opet na novopazarske studente. Čekajući novi veliki skup u Nišu, koji je zakazan za 1. mart, sve je više ideja da se uskoro, isti takav protest, zakaže i u Novom Pazaru kako bi ta velika studentska ljubav u ogromnoj meri zauzela sve novopazarske ulice i dokazala da dolaze neka druga, mnogo bolja vremena za sve nas. Studenti DUNP-a su to i zaslužili, a taj čestiti novopazarski svet sigurno bi znao i umeo da uzvrati gostoprimstvo.

Tekst je prenet sa portala Aljazeera Balkans.