Somborac: Javno vas ‘tapšu’ po ramenu, tajno zovu redakciju i kukaju

Ilustrator i strip crtač Marko Somborac precizno i duhovito analizira društvene i političke pojave. U više od četiri hiljade ”Blic stripova” pojavili su se gotovo svi politički relevantni akteri Srbije i regiona. Njegovi maestralni komentari ukomponovani sa ilustracijama predstavljaju sliku društva u kojem živimo.

Somborčevo skiciranje svakodnevice privlači veliki broj poštovalaca, ali i onih koji ne razumeju satiru ili ne žele da je razumeju. Kada su ga tapšali po ramenu ili mu rušili izložbu, ostajao je dosledan svom umetničkom izrazu.

Iako nije novinar, Marko Somborac je dobio više esnafskih priznanja, između ostalih i nagradu za etiku i hrabrost. Svrstan je u 50 najuticajnijih ljudi u medijima.

U ovom razgovoru otkrio je kako su reagovali Boris Tadić i Aleksandar Vučić na njegov rad, otkud on u svetu političkog stripa i još niz pojedinosti iz svoje bogate karijere.

• Preko ilustracija, animiranih filmova i video-igrica do ‘Blic stripa’, koji je postao društveni fenomen. Šta Vas je inspirisalo da uđete u svet političkog stripa?

– Zapravo sve vreme je to provejavalo kod mene, uvek sam voleo karikaturu i političku karikaturu, od malena, koliko sam mogao i to vreme da je razumem, čak je bilo nekih partizana i četnika u mojim radovima još u osnovnoj školi i pride mi je i prva karikatura objavljena u osmom razredu u Ošišanom Ježu. Moji su skupljali Zabavnike i Ježeve, a kad sam otkrio očeve originale, koji je takođe bio karikaturista, počeo je taj put bez povratka. I dok sam radio ilustracije (koje i danas radim), i kad sam se bavio više animacijom, i ponekom edukativnom video igrom za poneki udžbenik, i dizajnom, i drukčijom vrstom stripova, uvek je kod mene provejavala ta želja da se bavim aktuelnostima na humorističan način. Pretpostavljam da me je tome privukao sam način mogućnosti izažavanja, poruka kroz smeh.

• Dobili ste više priznanja, a među njima je i nagrada ‘Dušan Bogavac’ za etiku i hrabrost. Da li je u današnjem društvu potrebna hrabrost da bi se neko bavio tim poslom i jeste li nekada bili cenzurisani?

– Ja stvarno ne mogu sam sebe da ocenjujem u tim okvirima, i uvek mi je bilo neobično da je hrabrost preduslov da ti pitaš nekog kome si dao novac za put, policiju, sudstvo, zdravstvo, kanalizaciju itd. kako ga troši. Meni je to najnormalniji zahtev, ali vidimo šta se sve dešava medijima koji žele da drže vlast odgovornom, ka njima kreću hajke, nameštene inspekcije, ekonomsko iznurivanje, a može neko i da te pridavi ili ti čak zapali kuću…

Karikaturisti ipak nemaju sve ove probleme ali neke od tih svakako da, dovoljno da ti nije svejedno kad radiš neke teme, ali sve je to u opisu posla na kraju krajeva. Što se tiče slobode u radu, dok sam ja siguran da sam u pravu, teško da išta može da me pokoleba. Neću vam pričati bajke da je sve baš sto posto super, ponekad bude razmirica ili samopreispitivanja, naravno uvek je bolje u razmiricama imati argumente na svojoj strani, ali šta je sve izlazilo, i kakav je prostor drugde, ja sam zadovoljan šta se sve puštalo.

• Sa kakvim izazovima ste se suočavali tokom karijere?

– Izazovi, kako se sa moderno kaže za ”probleme” su mahom kako stići izdržati dnevni tempo. Sve ostalo, šta će ko reći, kako će ko reagovati, da li će biti problema, da li je nešto previše, kakve će biti posledice, su misli koje ne smeju da utiču na finalni proizvod pa tako i nisu na kraju krajeva toliko važne koliko sam već pomenuti tempo kao glavni ”izazov”.

• Da li je bilo reakcija političara koji su bili tema Vaših stripova?

– Javno tapšanje po ramenu i uglavnom ”to majstore, samo udri” a tajno zvanje redakcije i kuknjava. Vučić zvao da hvali, Tadić kao sve ok ali one tajne i nažalost nedokazive informacije govore suprotno. Bilo je i zanimljivih tipa Koštunica nije voleo što su samo loše vesti u stripu ali da redovno prati, Tadić me je savetovao da ne gledam površno nego strateški, Toma ”volim duhovite ljude ali mi nije smešno sve u vezi sa mnom” i najveći hit, što žalim što mi urednici nisu preneli jer tako me čuvaju, kad su iz Cvetkovićevog kabineta želeli da provedem ceo dan sa njim da vidim da ne kuva kafu. Interesantno je bilo i Vesić kad je kukao javno na strip o japanskom praćenju, ne razumevši da bar u tom nisam stavio da je Vučić diktator nego da je povodljiv na izveštaje tajnih službi ali opet on nije odoleo da izvede svoju tiradu.

• Smenjivale su se ličnosti koje ste crtali, ali da li se promenio način percipiranja političkog stripa kod ljudi? Razumeju li čitaoci sve nijanse crnog humora?

– Moguće da sad pošto smo polarizovano društvo da je nemoguće nekima da im se svidi karikatura koja je kritična prema nekom koga simpatišu, gubi se objektivnost, ljudi se previše svrstavaju. Što se tiče ove druge stvari, uvek je bio crni humor škakljiv ali nije bilo toliko licemerja da se ne prizna da smo svi nekad voleli bar po neki vic na takve teme.

• Mnoge je obradovala vest da multimedijalna grupa ‘Momci’, koja je bila aktivna 90-ih, priprema izložbu u Zemunu. Ubrzo je postavka uništena od huligana. Uskoro će godinu dana od tog nemilog događaja, kakvo je Vaše mišljenje o tome sada?

– Isto kao i tada, desilo se da su crnohumorni crteži pogrešno protumačeni i ubačeni u kontekst trenutno popularne teorije zavere, koju mi vređa inteligenciju da je opisujem, ko želi nek kuca ”pizzagate” u Guglu, ljudi su huškali, huškali, što je na kraju rezultiralo napadom. Skandal je zapravo u postupanju institucija, šta sada imamo i zvanično od zaštitnika građana, koji je doneo rešenje da je policija trebala da reaguje na naše najave šta može da se desi, i on traži disciplinski postupak, nastavak istrage itd.

A o neefikasnosti tužilaštva za visokotehnološki kriminal koji godinu dana ne rešava pretnje, to je tek posebna priča, ali kao i što smo ovo gurali do zaštitnika, guraćemo i dalje pa videćemo koliko još mogu da budu neefikasni.

• Da li su u planu nove izložbe?

– Ne samo da su u planu, nego smo odmah organizovali jednu koja se održala u Novom Sadu, koja je prošla bez problema, možda zato za nju niste čuli, nije bio niko da upadne pa nije odjeknulo. Iako se u startu desila loša stvar u Kapetaniji, ni mi nismo ostali bez nekih rezultata, nova izložba odmah, ministar koji nas je napao nije više ministar i njegovo saopštenje je povučeno (fali još da nas se nova ministarka seti ali ajd sad, samo je godina dana prošlo, dok se snađe), imamo rešenje zaštitnika, bilo je i još ponuda za izlaganja, albume i prevode, dobili smo dosta publiciteta i podrške, tako da ne damo se tako lako.