Smart working, san ili košmar budućih poslova

Piše: Tatjana Đorđević Simić

Sasvim slučajno, zbog jednog virusa koji je celu planetu iznenadio svojom pojavom i u kratkom roku zatvorio većinu njenog stanovništva u njihove domove, a pritom i mnoge kompanije, fabrike i preduzeća, klasičan moto, onaj američki “Work hard, play hard”, doživeo je u tom trenutku svoju neverovatnu transrformaciju.

Pa tako, za milione zaposlenih, ulogu kontrolisanog i efikasnog “kancelarijskog posla”, po verovanju mnogih poslodavaca kao jedinog mogućeg modela poslovanja proteklih decenija, preuzeo je nešto fleksibilniji i pametniji posao od kuće ili “smart working”.

Zahvaljujući upravo korona virusu, teza “Work smart, play smart”, zamenila je onu dugovečnu, zapadnu, da samo težak rad donosi rezultate. A ista bi bila i najprikladnija za opis pametnijeg modela poslovanja kome su mnoge kompanije proteklih meseci pristupile, a koje ranije nisu imale nikakvog iskustva sa ovakvim načinom rada.

Iako smart working nije novina, međutim, isti je za mnoge radnike koji na njega nisu navikli, bio traumatično iskustvo, a posebno u uslovima pandemije, kada su osim mnogih firmi, bile zatvorene takođe škole i obdaništa. Pa su tako mnogi zaposleni osim uloge roditelja, pored svog posla, obavljali i posao vaspitača, učitelja ili nastavnika. Zapravo, i školska nastava je postala smart, odnosno online, a kako bi bila efiksana zahtevala je aposolutnu pažnju i pomoć jednog od roditelja, što je u ovom slučaju predstavljalo otežavajuću okolnost.

Hibridno poslovanje kao standard

Prema jednoj anketi sprovedenoj u Italiji, tokom karantina, 20 odsto vlasnika kompanija potvrdilo je da takav način poslovanja nije efikasan i da njihovi zaposleni nisu zadovoljni istim, dok više od 65 odsto njih je ipak izjavilo da su njihovi radnici uspešno obavljali svoj posao od kuće, smatrajući da bi u budućnosti takav vid poslovanja trebao da postane standard.

Ipak, većina se složila da apsolutni prelazak na smart poslovanje nije opcija, već se zalažu za neku vrstu hibridnog modela, što bi podrazumevalo virtuelno plus ograničeno fizičko prisustvo na poslu.

Pre globalne pandemije, u Italiji je samo 2 odsto zaposlenih radilo od kuće, nasuprot 20,2 odsto radnika u Engleskoj, 16, 6 odosto njih u Francuskoj ili 8, 6 odsto Nemaca koji su počeli sve više da usvajaju ovaj fleksibilniji i po mnogim studijama efikasniji način obavljanja sopstvenog posla.

U vrlo kratkom roku, kada je sticajem okolnosti i zbog vanrednog stanja ovaj model rada postao obavezan u mnogim zemljama, pa tako i u Italiji, broj novih “smart workera” u ovoj zemlji povećao se za više od pola miliona.

A pošto je ova vrsta poslovanja još uvek na snazi, i ostaje do daljnjeg u ovoj zemlji, broj ljudi koji obavlja sopstveni posao na distanci, van kancelarije i uglavnom u  svom domu, sve više raste. A samo u Italiji, čak više od osam miliona zaposlenih, a koji rade isključivo u sedištima svojih firmi, u budućnosti bi mogli da pređu na smart poslovanje.

Međutim, posle ukidanja vanrednih mera u ovoj zemlji, mnoge kompanije su ipak tražile  prisustvo svojih zaposlenih na radnim mestima, jednom ili više puta nedeljno.

U svakom slučaju, kombinacija rada od kuće i ograničenog fizičkog prisustva u kancelariji, za sada se pokazuje efikasnim, ne samo po kompanije i poslodavce, već i zaposlene, koji ovim načinom mogu bolje da organizuju svoje vreme, i smanje nivo dodatnog stresa, često uzrakovanog vremenskim ograničenjima koje diktira kancelarijski posao.

Ušteda vremena

Cristina Tajani, savetnik za rad, produktivnost, trgovinu i ljudske resurse, i odbornik u gradskoj skupštini u Milanu, kaže da način poslovanja, između virtuelnog i fizičkog, jeste garancija za ravnotežu između poslovnog i privatnog života, svakog radnika.

“Zahvaljujući istraživanju Univerzita Bocconi iz Milana, otkrili smo da ušteđeno vreme svakog zaposlenog radnika, a koji usvoji pametna radna poslovna rešenja, iznosi oko sat i trideset minuta, vreme provedeno na putu od kuće do posla i obrnuto. Samim tim, ovo ušteđeno vreme utiče na povećanje efikasnosti, motivisanost i produktivnost radnika”, kaže Tajani.

Ovom premisom, radnik više nije trošivo i zamenjivo sredstvo, već se stavlja u središte poslovnog sveta, što, kako smatra Cristina Tajani, jeste ključ uspeha za buduće poslovanje.

Nove vrednosti i veštine

Smart working sa svojim mnogim prednostima, ali isto tako i manama, a kada je reč o fizičkim kontaktima i odnosima sa kolegama ili klijentima, uvodi u sistem poslovanja i pojam “agilnosti”, prilagodljivost i sosobnost da se u svakom trenutku odgovori na konstantne promene, koje sa sobom donosi tehnologija, a koja je ključ pametnog poslovanja.

Agilno poslovanje, kao jedna od veština u procesu promene smera razmišljanja, kao i poslovne kulture određenih kompanija, jeste osnova uspeha, a kada je reč o smart workingu. A tome se još može dodati poverenje, poštovanje, saradnja i  konstantno poboljšanje efikasnosti rada, u uslovima koji više nisu kontrolisani fizičkim pristustvom radnika.

Giacomo Piantoni, direktor ljudskih resursa italijanske kompanije Nestle, kaže da njihovi zaposleni koriste identifikacijske kartice koje služe za čekiranje kada dolaze ili odlaze sa posla.

“Ove identifikacione kartice se koriste isključivo zbog sigurnosti, a ne kontrolisanja radnog vremena. Za nas je važno da znamo da li je zaposleni u zgradi u slučaju požara ili drugih događaja opasnih po ličnu bezbednost. Naš pametan radni pristup fokusiran je na poverenju. Svaki zaposleni ima svoje ciljeve. Dok je naš cilj realizovanje određenih projekata. A gde će isti biti realizovani,  da li u kancelariji, sopstvenom domu ili nekom drugom mestu, to ostaje na odluci radnika”, kaže Piantoni.

U jednom od sedišta kompanije Nestle, ima 1300 zaposlenih i više od 50% njih je izabralo smart working kao soluciju, i pre nego što je isti način rada, postao obavezan zbog pandemije. Interesantno je, da dok mlađi radnici u ovoj kompaniji,  ipak biraju rad iz kancelarije kako bi se što više socijalizovali u radnom okruženju, oni stariji tj. zaposleni radnici koji imaju porodice, radije biraju rad od kuće.

Ravnoteža između privatnog i poslovnog života

Kao jedan od glavnih razloga, za izbor rada od kuće ili na nekom drugom mestu, a koji nije kancelarija, zaposleni u kompanijama u kojima je takav izbor bio moguć i pre njegovog prisilnog uvođenja, navode da je balans između privatnih i poslovnih obaveza, bio ključan ka ovakvom izboru.

Iako je širenje pametnog načina poslovanja, posledica razvoja startup kompanija, čiji se modeli poslovanja uglavnom baziraju na fleksibilnom radu, te prisustvo individualnih preduzetnika na tržištu radu, poslednjih godina je smart working, takođe u interesu i velikih multinacionalnih kompanija, a posebno kada je u pitanju briga i dobar tretman sopstvenih radnika.

U odnosu na raniji i još uvek većinski model poslovanja, baziran na radnom vremenu provedenom u kancelariji, danas mnoge kompanije počinju sve više da usvajaju nova rešenja, a čiji je cilj efikasan i komforan rad, a radi postizanja najboljih rezultata, bez vremenskog ograničenja i mesta na kojem se posao obavlja.

Drugi važan faktor, jeste onaj ekonomski, a koji smanjenjem prisustva zaposlenih, te troškova, svakaka ide u korist mnogim preduzećima.

Takođe, kulturološki faktor, kojim nadređeni u svakom trenutku mora da ima kontrolu nad svojim zaposlenima, danas je prevaziđen digitalizacijom i tehnologijom, a koja takođe omogućava određenu vrstu kontrole, zahvaljujući pametnim softverima koji dozvoljavaju timski i kontrolisani rad, ali na daljinu.

Promjena navika

Giovanni Casto, direktor IT kompanije Softlab, smatra da u mnogim zapadnim zemljama, a posebno u Italiji, “moć kancelarije”, je percepcija doboko usađena u navike mnogih menadžera, direktora kompanija, posebno onih starije generacije, a koji su u ovom slučaju direktni protivnici smart workinga.

Međutim, uvođenjem novih pravila zbog korone virusa, čak i oni najzagriženiji zagovornici starog stila poslovanja, koji se čvrsto drži teze “ako te ne vidim za kancelarijskim stolom, kao da nisi ni radio”, ipak će morati da popuste pred promenama koje dolaze, a koje donosi pametno poslovanje.

Svi ovi elementi vode ka zaključku da pametni rad ili smart working jeste budućnost poslovanja. Budućnost posla gde mentalna ravnoteža pojedinca i rad bez stresa postaju prave vrednosti koje kompanijama omogućavaju rast. Posao gde se nagrađuje kvalitet rada, a ne vreme provedeno za kancelarijskim stolom.

Tekst je prenet sa portala Al Jazeera.