Koliko politička retorika utiče na medijske narative o Kosovu?

„Mediji koji izveštavaju i na srpskom i na albanskom jeziku često upadaju, svesno ili nesvesno, u zamku koju političari postavljaju putem društvenih mreža i saopštenja. Vidimo izražen govor mržnje i zapaljivu retoriku, naročito tokom kampanja. Samoopredeljenje je tu bilo posebno agresivno, a mediji to nisu dovoljno filtrirali“, rekao je Savić.

Politički analitičar Ognjen Gogić ukazuje da i vlasti u Beogradu i u Prištini svesno kreiraju neprijateljski ton, što direktno utiče na medije.

„Provladini mediji promovišu zvanični narativ, ali i nezavisni mediji često podležu dominantnom tonu, jer je teško ostati van toga. Oni koji se usude da budu kritični rizikuju da budu označeni kao izdajnici“, kazao je Ognjen Gogić.

Dodaje da su odnosi vlasti prema drugoj strani ključna determinanta medijskog tona.

Jelena Petković, novinarka, ističe da političari diktiraju dnevni red medija – od tematskog fokusa do izraza koje koriste.

„Politička retorika oblikuje medijski narativ – od frejminga teme do tonaliteta. To vodi polarizaciji, senzacionalizmu i autocenzuri. Novinari često prenose političke izjave bez distance, a oni koji pokušaju da se distanciraju suočavaju se s pritiscima”, kaže Jelena Petković.

Na pitanje da li se situacija može promeniti, naši sagovornici ističu da nezavisni mediji i novi digitalni kanali mogu igrati ključnu ulogu– ali je neophodno kritičko opismenjavanje publike. Društvene mreže i novi mediji mogu da probiju kontrolu političkih narativa, ali publika mora da zna kako da ih prepozna i razume. Tu je ključno ulaganje u medijsku pismenost,“ poručuju sagovornici.