Postoji li održivo rešenje za ZSO?; Pupovac: Srbi na Kosovu trebalo da uče iz grešaka Srba u Hrvatskoj (VIDEO)
Izvor: Kosovo online
U javnosti se manipulisano sa više mogućih rešenja za Zajednicu srpskih opština.
Ne bez razloga. Još početkom marta prošle godine pojavila se informacija da specijalni posrednik u dijalogu EU Miroslav Lajčak razmatra čak 15 modela za formiranje ZSO.
Tako se između ostalih na dnevnom redu našao i “hrvatski model”, koji je, kako tvrdi njegov portparol, premijer Aljbin Kurti i ponudio kao rešenje u Briselu.
“Hrvatski model za Zajednicu srpskih opština koji je predložio premijer Aljbin Kurti u Briselu, vodi ka rešavanju problema, i da bi mogao da bude prihvatljiv za Srbiju”, izjavio je početkom maja prošle godine portparol vlade Kosova Perparim Krieziu.
“Hrvatski model” u praksi
Predsednik Srpskog narodnog veća i Samostalne demokratske srpske stranke (SDSS) Milorad Pupovac, ocenjuje da nije realno očekivati da Srbi na Kosovu dobiju status nalik onom koji ima Republika Srpska u BiH.
“Što se tiče poređenja sa Republikom Srpskom kao entitetom unutar BiH, ta poređenja su takva da ne uzimaju u obzir specifičnosti položaja Srba na Kosovo i Metohiji i odnose između Srbije i Kosova. Nije realno da status Srba na Kosovu bude kao što je status Republike Srpske iz niza razloga, od distribucije i rasporeda same srpske zajednice na prostoru Kosova i Metohije”, kaže Pupovac za Kosovo onlajn.
Ipak, kada je reč o “hrvatskom modelu” upozorava da bi Srbi na Kosovu trebalo da uče iz grešaka Srba u Hrvatskoj kojima je omogućena samouprava kroz Srpsko nacionalno veće i Zajedničko veće opština koja su u praksi – na nivou nevladinih organizacija i bez definisanog finasiranja.
“Ono što je naše iskustvo u Hrvatskoj jeste da imamo manjinske samouprave, ali njihov status, njihov položaj nije adekvatno regulisan u hrvatskom poretku. To znači da, iako su ove dve samouprave, a vas najviše zanima Zajedničko veće opština, ono ima formalni status nevladine organizacije iako se nijednim međunarodnim ugovorom ne regulišu statusi nevladinih organizacija”, kaže Pupovac.
Objašnjava da se predstavnici ZVO biraju na lokalnim i regionalnim izborima na prostoru Istočne Slavonije i to nikako ne može biti format NVO.
“Ali, nažalost, u Hrvatskoj to nije osigurano do dana današnjega. To treba biti pouka našim sunarodnicima na Kosovu i Metohiji kada se razmatra status Zajedice srpskih opšina. Da se unapred definiše taj status, da sasvim sigurno ne bi trebao biti, i ne bi smeo biti status nevladine organizacije i da bi bi morali da se definišu uslovi finasiranja. Jer, u našem slučaju uslovi finansiranja zavise o političkim okolnostima”, kaže Pupovac.
Naglašava, Srbi sa Kosova zato treba da traže “treće rešenje”.
“Po našem mišljenju treba tražiti treće rešenje koje može biti slično, ali po nizu elemenata ono bi trebalo biti treće rešenje kao što su inače sva rešenja za pripadnike manjinskih naroda ili drugog naroda u nekoj zemlji specifična. Nigde nema jednog te istog rešenja, nego se gradi i izrađuje iz specifičnog političkoga i međuetničkoga konteksta”, ističe Pupovac.
Međutim, ubrzo je “hrvatski model” kao opcija zaboravljen, pa je izaslanik Velike Britanije za Zapadni Balkan Stjuart Pič marta ove godine kao dobar primer za dijalog Beograda i Prištine, ali i rešenje ponudio model Severne Irske.
Albanijan post ubrzo je izašao sa tvrdnjom da je među njima i “slučaj Sami parlamenta u Švedskoj” kao institucionalnu mešavinu.
“Sami parlament” u Švedskoj je predstavničko telo naroda Sami porekla u Švedskoj i deluje kao institucija kulturne autonomije za Sami narod. Čelnika ove institucije bira Vlada Švedske, ali tek nakon što to dođe na predlog Sami parlamenta.
Ambasador Švedske u Prištini Jonas Vesterlund prošle nedelje je nanovo priču o ZSO vratio u region.
“Razumem zabrinutost zbog Zajednice. Ja sam prilično star i sećam se kada sam učestvovao u stvaranju slične zajednice u Hrvatskoj, kada sam radio za Ujedinjene nacije od 1996. do 1998. godine. Mi smo postavili sličnu strukturu za hrvatske Srbe. Ova struktura ni na koji način nije ugrozila hrvatsku državu, tako da mislim da ima istoriju uspeha”, rekao je Vesterlund.
Dodao je i da je neosnovano povlačiti paralelu između ZSO i Republike Srpske, ukazujući da su okolnosti na Kosovu i u BiH potpuno drugačije.
“Mislim da je spominjanje Republike Srpske u Bosni malo nepravedno jer je ovo potpuno drugačiji kontekst. Tako da poštujem strah, odnosno zabrinutost, ali mislim da se to može učiniti na miran način. Ostale zemlje članice EU i SAD mogu samo da podržim i da preporučim vladi da osnuje Zajednicu”, poručio je Vesterlund.
Opozicija na Kosvu sa druge stranhe tvrdi da evropski predlog nacrta ZSO Srbima daje autonomiju sličnu onoj koju ima Republika Srpska kao drugi entitet Bosne i Hercegovine, a zvaničnici Prištine već godinama unazad tvde da neće prihvatiti ništa što prethodno ne odobri Ustavni sud.
Modeli za suživot i život
Pravnik Milan Antonijević dodaje da rešenja treba tražiti u modelima koji su pokazali da funkcionišu i omogućavaju ne samo suživot – već i život.
“Treba tražiti održive modele koji funkcionišu i gde imate i povratak i suživot i u kranjoj liniji nadam se da će taj suživot u jednom trenutku preći u život. Tek tada ćemo imati zaista jaku srpsku zajednicu. Mislim da je u interesu saradnje na Zapadnom Balkanu jaka srpska zajednica na severu Kosova, u enklavama zaštita kulturne baštine, Srpske pravoslavne crkve i ta saradnja koja mora postojati”, kaže Antonijević u razgovoru za Kosovo onlajn.
Uveren je da su međunarodni predstavnici upali u zamku zato što je pogrešno tražiti modele za ZSO u region.
“Mislim da to nije nešto što treba da nas vodi. Mi ovde govorimo o međunarodnom sporazumu, govorimo o tome da su u ovaj dogovor uključene sve evropske zemlje, SAD, Srbija, prištinske vlasti. Znači, oni sede za stolom. Tražiti neko rešenje na 100 ili 200 ili 300 kilometara od severa Kosova nije upitno”, smatra Antonijević.
Komentarišući tvrdnju ambsadora Švedske u Prištini Jonasa Vesterlunda da bi hrvatski model bio dobar i za Srbe na Kosovu, Antonijević kaže da takve pararele nisu dobre što ne uvažavaju konkretne potrebe srpske zajednice na Kosovu.
“Govorimo pre svega o bezbednosti, potom i o kulturi, obrazovanju, zdravstvu i nekim drugim oblastima koje su u Hrvatskoj neupitne. Znači. ako vi govorite o bezbednosti, to je pitanje koje se u Hrvatskoj u ovom trenutku ne postavlja, znači tamo imate zaista sistem u kome incidenata nema, na njih se reaguje ili na neki drugi način oni dobijaju svoj epilog. Mi kada govorimo o Zajednici srpskih opština, govorimo o jednoj maloj teritoriji.
Na isti način razmišlja i kada se pominje model BiH.
“Neuporedivo je to sa bilo kakvom Republikom Srpskom po teritoriji s jedne strane, a ako govorimo o pravima, ne vidim zašto bi bilo kome bilo štetno da određeni nivo prava prenese na srpsku zajednicu”, naglašava Antonijević.
Ističe da bi zbog činjenice da su Srbije ranije živeli na Kosovu u mnogo većem broju, rešenje trebalo da bude sveobuhvatno i da pokrije sve one “problematične oblasti” za opstanak srpske zajednice na Kosovu.
On je podsetio na modele koji su analizirani i izrađeni u period od 2000. do 2003. godine, a da je jedan od njih bio i predlog koji bi se zasnivao na formuli koja je primenjena na Olandskim ostrvima.
“Ja bih se vratio na neke modele koje smo analizirali početkom 2000. Izradili smo za potrebe vlade, čini mi se 2003. godine, dok je Neboša Čović bio u Kancelari za Kosovo i Metohiji, jedan predlog na osnovu Olanskih ostrva. Radili smo i druge analize tih autonomija unutar pojedinih teritorija, gde smo zaista dali rešenja i mislim da se na to treba vraćati. To su održiva rešenja koje traju 50 ili više godina, gde nemate politikanctvo ili neku zlopotrebu ovlašćenja ili paralisanje institucija, već želju da ta zajednica u tim evropskim zemljama opstane”, zaključuje Antonijević.
A šta misle Srbi na Kosovu, mada ih malo ko išta i pita?
Ljuštura bez sadržaja
Analitičar iz Gračanice Aleksandar Gudžić kaže u razgovoru za Kosovo onlajn da nisu problem modeli koji se nude već to da, ukoliko bi se kosovske političke elite pitale, odgovor bi bio krajnje jednostavan.
“Srbi na Kosovu ne bi dobili nikakav oblik autonomije. Ta Zajednica srpskih opština, ako bi bila formirana po željama i spremnosti kosovskih političkih elita, albanskih kosovskih političkih elita, bila bi nevladina organizacija, jedna ljuštora bez sadržaja, u kojoj bi Srbi deklarativno imali izvesten oblik autonomije, ali suštinski oni ne bi imali autonomiju i ne bi mogli da odlučuju o životno važnim pitanjima”, kazao je Gudžić za Kosovo onlajn.
Dodaje da bi takva vrsta autonomije najviše podsećala na oblik samoorganizovanja srpske zajednice u Hrvatskoj.
“Današni položaj Srba u Hrvatskoj je taj da Srpsko nacionalno veće ima statut nevladine organizacije. Dakle, političke predstavnike Srba u Hrvatskoj niko ne pita za ništa, oni ne odlučuju u ključnim i važnim problemima. Nažalost”, ističe Gudžić.
Paralele sa Hrvatskom izvlači i po drugom osnovu.
“Hrvatska vojska je nakon rata devedesetih izašla kao pobednik i hrvatske političke elite smatraju da im kao pobednicima pripada ta čast i mogućnost da diktiraju uslove i oblike autonomije Srbima. Što je razumljivo. Takav oblik autonomije kosovske političke elite žele da daju i kosovskim Srbima. Dakle, da ta Zajednica srpskih opština bude jedna nevladina organizacija, jedna ljuštura bez sadržaja. To je najveći oblik autonomije koje su današnje političke elite kosovskih Albanaca na Kosovu spremne da daju Srbima”, smatra ovaj analitičar.
Na pitanje da li Srbi očekuju da bi dobili status koji ima Republika Srpska unutar BiH, Gudžić kaže da je reč o narativu koji potenciraju upravo albanske političke elite i to, kako naglašava, da bi zaplašili zapadne diplomate.
“Oni ne žele da Zajednica srpskih opština bude neka nova Republika Srpska ili Krajina. Oni zapravo koriste narativ i rečnik koji razumeju diplomate koje dolaze iz zemlje zapadne demokratije. Tu prve svega mislim na zemlje zapadne Evrope, ali i na SAD. Dakle, oni koriste taj narativ, plaše političke elite koje dolaze, međunarodne predstavnike koji dolaze iz Amerike i zemalja zapadne Evrope kako bi sprečili da bilo kakav oblik autonomije daju Srbima”, ističe Gudžić.
Objašnjava da je razloga puno, a ključan taj da kosovske političke elite ne želi da se suoče sa bližom prošlošću.
“Današnje kosovske političke elite nisu spremne da se suoče sa zločinima koje su u ime albanskog naroda počinili pojedinci u OVK i drugim paravojnim formacijama 1999. godine i 2000. godine. Oni nisu spremni da se suoče sa činjenicom da je preko 230.000 Srba proterano 1999. i 2000. godine. Oni nisu spremni da se sluče sa činjenicom da je nad srpskim kulturnim nasleđem izvršen kulturcid. Naime, u periodu od 1999. do 2004. godine uništeno je preko 150 crkava i manastira od kojih su neki remek delo svetske kulturne baštine, od kojih su neki najznačajniji na jednom globalnom nivou, na svetskom nivou spomenici. Dakle, i to samo govori o nezrelosti političkog društva, političkog miljea na Kosovu”, zaključuje Gudžić.
Tekst je prenet sa portala Kosovo online.
