Pozorištu mladih preti iseljenje, Grad odbio da plati skuplji zakup
“U suprotnom, protiv Pozorišta mladih će pred nadležnim sudom biti pokrenut postupak radi iseljenja“, stoji u pismu koje su na samom isteku minule godine na adresu najstarijeg lutkarskog teatra na Balkanu uputili punomoćnici Sokolskog društva, prenosi Dnevnik.
Kako za ovaj list kaže direktor Pozorišta mladih Mihajlo Nestorović već neko vreme su slutili da će dobiti ovakvo rešenje.
“Naime, od kako sam pre osam meseci došao na čelo ovog pozorišta, neprestano sam podsećao na činjenicu da 99 posto Novosađana ne zna da mi zapravo nemamo svoju zgradu već da smo podstanari u Sokolskom domu, koje je odlukom suda od kraja 2017. u vlasništvu Sokolskog društva ‘Vojvodina’. Ipak, bio sam zatečen da sa deložacijom može da se suoči jedini teatar na srpskom jeziku čiji je osnivač grad Novi Sad, koji će sledeće godine biti Evropska prestonica kulture“, objašnjava Nestorović.
Kako navodi Nestorović, u pozadini svega je stav grada Novog Sada da ne prihvati povećanje kirije od oko 50 odsto, na kojem je insistiralo Sokolsko društvo “Vojvodina”, kao vlasnik zgrade.
“U trenutku kada čovek pomisli da bi kultura mogla da se malko izdigne iz mulja u kojem je decenijama i kada vidite da se negde nazire malko svetlosti, dobijete šamar”, dodaje on.
I pored trenutno situacije, Nestorović je optimista, jer je po dobijanju obaveštenja obavestio gradske vlasti o problemu i, kako kaže, dobio je uveravanja da se u ovoj godini mora pronaći trajno rešenje za teatar. Dodaje i da deo zgrade Sokolskog doma koji je Pozorište koristilo nije više bio uslovan za njihove potrebe. Po njegovim rečima, iseljenje i preseljenje bio bi veliki stres za ovo pozorište, jer “nije lako preseliti nešto što se gradi 90 godina.
“Pogotovo u ovom trenutku kada, uprkos činjenici da smo podstanari, da nemamo svoju tablu na zgradi i da trpimo kritike zbog stanja stepeništa i toaleta – iako zbog podstanarskog statusa tu ništa ne možemo – nikada nije bila veća posećenost“, navodi Nestorović.
Jedna od opcija je da Grad kupi deo zgrade u kojoj se nalazi Pozorište mladih ili da se postigne dogovor o ustupanju korišćenja na duži period. Kao potencijalno rešenje vidi se i pronalaženje drugog objekta na teritoriji Novog Sada koji bi mogao da se adaptira i ustupi Pozorištu.
Pozorište mladih je 1932. godine osnovano kao Lutkarsko pozorište pri Sokolskom društvu. Nastalo je iz Sokolske sekcije lutkara, formirane pre ravno devet decenija, uz veliku podršku ondašnjih starešina Društva, dr Vladimira Belajčića i dr Ignjata Pavlasa.
Sokolsko društvo: Zakup mora da raste da pokrijemo troškove, Grad neće da plati
Miroslav Kovačev predsednik Sokolskog društva kaže za 021.rs da zbog promenjenog poreskog statusa Sokolskog društva cena zakupa mora da raste. Kako navodi, do sada je Pozorište mladih, odnosno Grad kao osnivač, plaćalo oko 80 dinara po kvadratu, dok bi sa povećanom cenom zakupa ova ustanova plaćala 132 dinara.
“To je i dalje ispod svake cene i nedovoljno za pokrivanje troškova, jer je porez za ovaj deo grada inače oko 200 dinara po kvadratu. Mi nemamo novca za održavanje tog prostora iako smo do sada izlazili u susret“, kaže Kovačev.
Navodi i da su tokom godine imali nekoliko razgovora i sa upravom Pozorišta i sa predstavnicima Grada i Gradske uprave za kulturu.
“Prvo su nam rekli da se čeka rebalans budžeta kako bi se odvojio novac za ovu svrhu. Onda su tražili da se odloži aneksiranje ugovora, što je i urađeno. Mi smo partnerski pokušavali da ostvarimo saradnju i uložilli smo u prostor skoro duplo više nego što su oni platilli“, ističe Kovačev.
Dodaje da je “izbacivanje” preterana reč i da očekuju dodatne razgovore sa Gradskom upravom za kulturu, ali da “mora da se čuva interes Sokolskog doma”.
Kovačev zaključuje da, ako do iseljenja dođe, lutkarska scena može i dalje da nastavi da radi u saradnji sa kulturnim i obrazovnim ustanovama i da će se taj prostor koristiti za slične svrhe.
Podsetimo, odlukom suda iz 2017. godine Sokolsko društvo “Vojvodina” ponovo je postalo vlasnik Sokolskog doma i parcele na kojoj je izgrađena. Sedam godina ranije, Sokolski dom je prenet u evidenciju “Poslovnog prostora”, što je podrazumevalo da Društvo kao korisnik od tog trenutka plaća zakup.
Zbog toga su tužili državu i Grad. Ranijih godina postojali su predlozi da se na mestu dvorišta Sokolskog doma podigne garaža sa lokalima u prizemlju. Kako bi se takvo nešto onemogućilo, ovo zdanje staro osam decenija je 2002. godine stavljeno pod zaštitu kao spomenik kulture, zbog čega se svi radovi na njemu izvode uz nadzor Zavoda za zaštitu spomenika kulture.
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.
Članak je prenet sa portala 021.