Azerbejdžan
Izvor: winestyle
Najveća zemlja kavkaskog područja, geografski skoro idealno pozicionirana, Azerbejdžan i dalje većini ljudi širom sveta zvuči kao egzotika. Glavni grad Baku, sa svojih tri miliona stanovnika, centar je ovog kavkavsko-kaspijskog regiona i vidno dominira ovim područjem. U samom centru smešten je stari deo grada, sa zidinama koje kriju stare zanate i među kojima se šire mirisi začina i čajeva. Ovim delom dominira Devojačka kula, smeštena pored starog kupatila, gledajući na nove, moderne visoke zgrade, koje kao da su stražari-čuvari starog grada, a taj odnos zapravo prikazuje moderni Azerbejdžan koji je duboko ukorenjen u tradiciju. Ova evroazijska zemlja, okupana talasima najvećeg jezera na svetu, kako zovu Kaspijsko more, može poslužiti kao legenda o stvaranju života na Zemlji.
Kada imate devet od jedanaest klimatskih zona, sve vam govori o raznovrsnosti prirode. Gigant kaspijskog bazena po prirodnim izvorima gasa i nafte, sa ubrzanim razvojem agrara, pošumljavanjem, visokim stepenom obrazovanja i tehnološkog napretka, a sve to opet na kraju protkano nitima tradicije, Azerbejdžan vas prosto tera da udišete njegov vazduh punim plućima.
Azerbejdžan je pogodno područje za uzgoj vinove loze, a tradicija proizvodnje vina traje od davnina pa do današnjih dana. Vinska lepeza je vrlo raznovrsna, shodno klimatskom diverzitetu. Lozova rakija je ovde takođe veoma cenjena i prilično je kvalitetna. Voće i povrće se gotovo i ne uvozi, a mirisi i ukusi su skoro nestvarni za današnje vreme. Najbolja jesetra i kavijar dolaze upravo iz Kaspijskog mora, a nadaleko je čuven crni azerbejdžanski kavijar. Ovčetina i jagnjetina su najpopularnije vrste mesa u ishrani, a veoma je zastupljena i divljač, što je rezultat lovnog turizma koji je ukorenjen u tradiciju Azerbejdžanaca.
Na trpezama su neizostavni buketi raznih svežih začinskih trava, salate od raznog povrća u kombinaciji sa sirevima, raznim prelivima i voćem, a mogu slobodno da kažem da ovde raste najbolji krastavac na planeti. Zbog velikog dijapazona kultura, voća i povrća, lepeza tradicionalnih jela je zaista izuzetno široka, na primer, priprema se i turšija, vrlo su popularne i zelene, kisele šljive koje se konzumiraju u svim kombinacijama, a naročito su popularne sa solju i uz lozovu rakiju. Plov, na našem pilav, omiljeno je jelo od pirinča sa šafranom, povrćem i raznim mesima, a svako domaćinstvo ili restoran ima svoj plov. Ovde možete da probate i razne vrste kebaba u kombinaciji sa brojnim začinima, što je i logično jer je ovo područje okupano u mirisima začina. Planinsko područje Šeki daje najbolju alvu na svetu, prosto je očaravajuća. Raznovrsnost azerbejdžanske kuhinje ilustruje još jedan podatak – postoji preko trideset nacionalnih čorbi, služe se i hladne i tople, u kombinaciji sa kiselim mlekom, mesom i povrćem. Pečeno punjeno pile, razne vrste Dolmi, punjeni patlidžani, luk, paradajz, listovi vinove loze sa pirinčem i mesom, pa qutab (palačinke sa zeljem, sirom ili mesom poslužene sa kiselim mlekom) samo su neka od tradicionalnih azerbejdžanskih jela. Pakhlava je najpopularnija poslastica, a slatkiši se inače služe uz čaj, koji se tradicionalno svakodnevno pije. Takođe se priprema i šerbe sa raznim voćnim ukusima i bojama, a najpopularniji je onaj od kruške. Jednostavno rečeno, azerbejdžanska gastronomija mogla bi da se opiše kao ’raskoš ukusa i mirisa na sve strane’, a koju ćemo pokušati da vam dočaramo uz recepte za tri tradicionalna jela.
Od sticanja samostalnosti, Azerbejdžan prolazi kroz eru modernizacije i ubrzanog ekonomskog razvoja, pa tako i ugostiteljsko-hotelijerskog sektora. Kulinarska asocijacija ove zemlje sve je jača i profesionalnija, kvalitetni internacionalni restorani gotovo svakodnevno niču… a, ko bi mogao pretpostaviti da je začetnik ovdašnjeg modernog ugostiteljstva i gastronomije čovek iz Beograda – prvi moderan ugostiteljski projekat u Azerbejdžanu postavio je Đorđe Kostić, a kompleks Buta Palace i danas stoji na vrhu ovdašnje ugostiteljske piramide. Mnogi menadžeri i direktori u ovoj sferi ponikli su upravo u njegovoj školi, tako da i ne čudi što uživa ogromno poštovanje i smatra se guruom azerbejdžanske gastronomije.
Osmeh je kod Azerbejdžanaca prirodna, urođena pojava i znak da su vam uvek na usluzi. Zato se Azerbejdžan i Baku vole, ali se Azerbejdžanci zauvek nose u srcu.
PARADAJZ SALATA SA VIŠNJAMA
Vrlo osvežavajuća, lagana i ukusna prolećna salata
Sastojci:
paradajz (pink) 150g
višnje bez koštica 60g (sa sokom)
beli luk 1 čen (sitno seckan)
bosiljak sveži 10g
crveni luk 50g
maslinovo ulje
so
Način pripreme:
Iseći paradajz na kriške, dodati preko sok i višnje, posoliti, dodati tanko isečen crveni luk na rebarca, so, beli luk, bosiljak i maslinovo ulje i pažljivo izmešati. Prebaciti u činiju za salate i ukrasiti listovima bosiljka.
KUTABI
Pitice od presnog testa, služi se kao doručak ili predjelo, sa kiselim mlekom.
Sastojci:
brašno 500g
voda 250ml
so 15g
puter 100g
U brašnu napraviti udubljenje, pomešati sa solju i toplom vodom i zamesiti testo. Ostaviti da odstoji 30 minuta pokriveno streč folijom. Podeliti ga na 10 jednakih loptica (60 g svaka) i oklagijom valjati testo (posipati ga usput brašnom) dok ne postane tanko, debljine tortilje ili palačinke okruglog oblika. Kutabi se filuju svežim biljem (spanać, blitva, beli slez, peršun, korijander, mladi uk, mirođija; sve se seče na žulijen i posoli), i to tako što se na jednu polovinu nanese mešano bilje, a druga polovina malo premaže istopljenim puterom ili uljem. Polovinu na kojoj je fil poklopiti (krajeve premažemo vodom) i kutabe onda peći u suvom tiganju ili ravnom grilu ili aparatu za palačinke, otprilike svaka strana 2‒3 minuta. Kutabi treba da budu svetlobraon boje, sa braon mehurićima. Gotove kutabe premazati rastopljenim puterom ili uljem, pospemo sumah začinom (laganog i kiselkastog ukusa, pravi se od istoimene biljke i dobro se slaže sa mesom). Servirati sa kiselim mlekom ili pavlakom.
Na menijim azerbejdžanskih restorana mogu se videti kutabi sa različitim punjenjima: sa bundevom, sa goveđim mesom mlevenim sa crnim lukom i uljem, sa sirom, krompirom…
M U T A K I
Spada u kategoriji sitnih kolača koji se služe uz čaj.
Sastojci:
Testo
brašno 300g
puter 120g
prašak za pecivo
malo soli
žumance 1 kom.
pavlaka kisela (20 %) 100g
Fil
orah mleveni 80 g
belance 1 kom.
šećer 80g
vanila
šećer u prahu za posipanje
Način pripreme:
Prosejati brašno i so, i praškom za pecivo napraviti udubljenje i staviti u njega žumance, istopljeni puter, pavlaku i zamesiti testo, pa ga ostaviti 30 minuta da odstoji u fližideru.
Dobro umutiti šećer sa belancetom, dodati na kraju orah i malo vanile. Testo podeliti na 2 lpote i oklagijom ga jako tanko istanjiti, pa iseći na trouglove kao za kroasan i u širi deo staviti kašičicom fil. Urolati mutaki i peći ga 10 minuta na 200 stepeni, pa 15 minuta na 180 stepeni. U nekim krajevina Azerbejdžana seku ih na trake širine 4 cm i roluju ih u oblik cigarete. Gotove mutakije posuti šećerom u prahu.
Tekst je prenet sa portala winestyle.
