Zbog pretnji tužiocima ide se u zatvor

Autor: Nedim Sejdinović, Izvor: Vreme

Naš sagovornik Branko Stamenković, predsednik Visokog saveta tužilaštva, važi za jednog od najbližih saradnika vrhovne tužiteljke Zagorke Dolovac. Percepcija javnosti je godinama bila: vrh tužilaštva živi i radi u sinhroniji sa izvršnom i zakonodavnom vlašću, koju personifikuje Aleksandar Vučić. Međutim, u poslednje vreme, takoreći godinu dana, ta sinhronija zasigurno (više) ne postoji. I Dolovac i Stamenković i Milan Nenadić, kao prvi čovek Tužilaštva za organizovani kriminal, ali i neki drugi tužioci nalaze se na žestokom udaru režima i njegovih pit-bul medija. Zašto? Odgovor je jednostavan: zato što su se usudili da pokrenu istrage protiv visokih državnih funkcionera, što je donedavno delovalo kao naučna fantastika.

“VREME”: Krenimo u razgovor sa vešću. Vrhovno javno tužilaštvo najavilo je tužbu protiv medija bliskih vlastima koji su objavili netačne informacije u kontekstu posete vrhovnog javnog tužioca Zagorke Dolovac sedištu Eurodžasta u Hagu.

BRANKO STAMENKOVIĆ: Medijski prostor je već duže vreme zasićen neverovatnom količinom netačnih informacija, posebno kada je rad javnog tužilaštva u pitanju. U epicentru tog dezinformisanja javnosti se, takođe jako dugo, nalaze i Vrhovno javno tužilaštvo i Vrhovni javni tužilac Zagorka Dolovac. O razlozima negativne, praktično huškačke kampanje dela medija u poslednjim mesecima, pa i godinama, mogu samo da nagađam, ali je činjenica da postoje određeni događaji i preduzete tužilačke radnje nakon kojih je došlo do izuzetnog intenziviranja napada.

Šta je po vama cilj te kampanje?

Čini mi se da u tom saglasju napada i kritika postoji više ciljeva različitih grupa i pojedinaca. U njihovim očima Vrhovno javno tužilaštvo i tužilac predstavljaju prepreku ostvarenju tih ciljeva i zato se sprovodi besomučna kampanja plasiranja neistina koja bi trebalo da utiče kako na mete napada tako i na sve javne tužioce, ali i na javnost. U tu kampanju ne uključujem i osnovanu kritiku. Ona je dobrodošla i svaki put kada je imala osnova, bila je ozbiljno razmatrana.

A šta su po vama osnovane, a šta neosnovane kritike?

Ranije su razlozi za nerazumevanje položaja i uloge Vrhovnog javnog tužilaštva i tužioca ležali u nepoznavanju zakonskih ovlašćenja, sada predstavljaju jedno od sredstava za opravdanje značajne promene ustrojstva javnog tužilaštva, njegove organizacije i načina rada. Ono što je zajedničko i prethodnim i sadašnjim kritikama jesu očekivanja, želje ili potrebe da Vrhovni javni tužilac i tužilaštvo pokrenu ili obustave krivične postupke protiv određenih lica za koja druga lica smatraju da je to neophodno učiniti iz njima poznatih razloga. I tu leži osnov nerazumevanja. Od 2022. godine, Vrhovno javno tužilaštvo i tužilac ne mogu da pokrenu krivične postupke u pojedinačnim predmetima, niti odgovaraju za njihovo vođenje. To je ustavna norma. I pokretanje i obustava krivičnog postupka u rukama je prvostepenih javnih tužilaštava. U izuzetnim slučajevima bi obustava mogla da bude naložena obaveznim uputstvom za postupanje, pa i Vrhovnog javnog tužioca, ali ja za takav slučaj ne znam kada je Vrhovno javno tužilaštvo u pitanju.

Dakle, jedini način uticaja Vrhovnog javnog tužilaštva na rad u predmetima nižih javnih tužilaštava jeste vršenje takozvanih “hijerarhijskih” ovlašćenja, koja u ovom slučaju, a nakon ustavnih promena, podrazumevaju samo dva: obavezno uputstvo za postupanje u pojedinačnom predmetu i supstitucija kojom se samo Javnom tužilaštvu za organizovani kriminal mogu dati na postupanje predmeti radi efikasnijeg vođenja postupka ili drugog važnog razloga. I to je sve, ma koliko nelogično zvučalo. Sve ostalo spada u sferu, nažalost, propagande zarad postizanja određenog cilja.

Jedno ste od najprepoznatljivijih lica Stalne radne grupe za bezbednost novinara. Upoznati ste sa mehanizmima napada na novinare, koji su veoma često, paralelno, bili i meta medijskih napada i, s druge strane, raznih oblika ugrožavanja sigurnosti. Sada ste se vi, sticajem okolnosti, našli u sličnoj situaciji? Pošto ste meta medijske kampanje, da li dobijate pretnje, da li se plašite za svoju bezbednost?

Mislim da kampanja koja je u toku prevazilazi po jačini i učestalosti bilo šta do sada viđeno u Srbiji kada su i novinari i javno tužilaštvo u pitanju. Pretnje javnim tužiocima ili napad na nas predstavlja posebno krivično delo za koje je zakonom zaprećena značajna kazna zatvora, i mi kao sistem obraćamo posebnu pažnju na takve slučajeve. To na umu treba da imaju svi koji bi pokušali tako nešto.

U poslednjem izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije na više mesta se zahteva smanjenje uticaja izvršne vlasti na rad pravosudnih organa. Odgovor izvršne vlasti je, međutim, suprotan onome što bi EU očekivala: napadi na pravosudnu vlast jači su nego ikad, potpuno neprikriveni, takoreći brahijalni. Kako komentarišete “performans” ministra Nikole Selakovića ispred Tužilaštva za organizovani kriminal? Šta uopšte znači prozivka da su se sudije i tužioci “odvojili od države”, da je “ugrožavaju”?

Koliko sam mogao da primetim, političari i kod nas i u inostranstvu ponekad imaju živopisne pristupe bavljenju politikom. Bez obzira na to koju političku opciju zastupali. Kod nas smo mogli da vidimo različite oblike ponašanja koje je uključivalo i pokušaj nasilnog ulaska u prostorije javnog tužilaštva ili suda, uz potpuno nejasnu sliku šta bi se desilo da je do takvog ulaska došlo i kakve bi posledice bile. No, svako nipodaštavanje javnog tužilaštva i suda, uključujući i ovo ministra Selakovića, iznošenje teških neistina i optužbi bez i naznake činjenica, a kamoli dokaza za izgovoreno – predstavlja neviđen pokušaj pritiska i zastrašivanja bilo koga, pa i tužilaca. No, obaveza svakog javnog tužioca je da se takvom ponašanju i pokušaju odupre i da nastavi da radi svoj posao po Ustavu i zakonima.

Potpuno mi je nejasno šta zaista znače floskule koje pojedinci koriste o otuđenju, odvajanju i ugrožavanju države od javnih tužilaca. Simptomatično mi je da su se one pojavile kada su nadležna javna tužilaštva, postupajući po zakonima, otpočela postupanje po službenoj dužnosti u vezi sa krivičnim postupcima u koje su uključeni i visoki predstavnici izvršne vlasti. Podsetiću da je vlada više puta proklamovala borbu protiv korupcije kao jedan od najbitnijih ciljeva svog rada. Borba protiv visoke korupcije nalazi se u svim konvencijama međunarodnih institucija koje smo kao zemlja usvojili, kao i u sporazumima i planovima o pridruživanju Evropskoj uniji koje su izvršna i zakonodavna vlast usvojili. Dakle, nejasno je čime su to javna tužilaštva “odrođena” i “odvojena” od države i naroda kada postupaju baš po zakonima koje su narod i njena država doneli.

Koliko dugo postoji, tek sada u javnosti prepoznat, problem odnosa tužilaštva i policije? Da li je problem u saradnji čest ili se tek pojavljuje u određenim slučajevima, kao što je odsustvo policijske saradnje u predmetima TOK ili slučaj zabrane tužiteljki da uđe u “Ćacilend”?

Ne želim da verujem da zaista postoji problem u saradnji između javnog tužilaštva i policije. Stotine hiljada predmeta koje godišnje prođu preko policijskih i tužilačkih stolova rešavamo zajedno, svako u okviru svoje nadležnosti i alatima koji su nam zakonom dati. Ako postoje incidentne situacije u kojima je ta saradnja loša, ili iz naprasnih razloga više ne postoji, kao što je to u svom saopštenju naveo TOK, odgovore treba tražiti od onih koji su takve naredbe za prestanak saradnje i dali.

Da li “nepodobna” tužilaštva imaju podršku evropskih institucija i međunarodnih organizacija? Od koga očekujete podršku unutar države?

Ne delim tužilaštva na ovakav način. Javno tužilaštvo jeste i treba da bude jedan sistem. Tačno je da postoji 90 javnih tužilaštava kao posebnih organizacionih celina od kojih svaka ima svog “šefa”, tj. glavnog javnog tužioca, ali bilo kakva podela ovakvog tipa nije dobra. U svim javnim tužilaštvima rade javni tužioci koji mogu imati različite poglede na iste situacije. Ne verujem u monolitnost mišljenja. Ona ni ne sme da postoji.

Potpuno suprotno propagandi koja se plasira, koliko mi je poznato, niko iz Vrhovnog javnog tužilaštva nije “vukao za rukav po hodnicima” bilo koga ili tražio posebne sastanke sa međunarodnim partnerima. Ali oni sami jesu tražili sastanke jer su zabrinuti za situaciju u vezi sa najavljenim izmenama. Posebno zbog toga što te izmene podrazumevaju suprotne radnje onima na koje smo se kao zemlja obavezali u međunarodnim odnosima, kao što je to pridruživanje Evropskoj uniji. Na primer, u Akcionom planu za sprovođenje postupka pridruživanja EU postoji više merila koja predviđaju jačanje kapaciteta Javnog tužilaštva za organizovani kriminal, omogućavanje njegove jače koordinacije sa Posebnim odeljenjima za suzbijanje korupcije pri četiri Viša javna tužilaštva, povećanje budžeta i slično, kao i jačanje kapaciteta Posebnog javnog tužilaštva za visokotehnološki kriminal povećanjem ljudskih kapaciteta, usklađivanjem pravnog okvira sa međunarodnim, i tako dalje. Nažalost, najave o zakonskim izmenama u javnom tužilaštvu govore da će se desiti upravo suprotno.

Svi veruju da se TOK ovim promenama 1zakona želi staviti pod direktnu političku kontrolu. Kakav je vaš stav?

Ne može se tvrditi da se ovim izmenama jača samostalnost tužilaštva ako vi promenom zakona o organizaciji i nadležnosti javnih tužilaštava ukinete celo tužilaštvo i od njega napravite odeljenje. Umesto glavnog javnog tužioca imate rukovodioca odeljenja koji je podložan obaveznim uputstvima drugog glavnog javnog tužioca u okviru čijeg javnog tužilaštva radite. Umesto izbora javnih tužilaca za to javno tužilaštvo imate raspoređivanje već izabranih javnih tužilaca po odluci novog glavnog javnog tužioca. Umesto jednog javnog tužilaštva koje već dugi niz godina teritorijalno pokriva jednu celinu, bez obrazloženja delite ga na dva samo da bi mogli da organizujete izbore za novog glavnog javnog tužioca. To nije jačanje samostalnosti već flagrantno slabljenje.

Podrška unutar države za primenu zakona koje je sama država donela i nama dala u nadležnost da postupamo treba da postoji baš od svih državnih organa. Potpuno je nerazumno da budete protiv primene zakona koji moraju važiti za sve, bez ikakvih podela. Ako zastupate ideju da zakoni ne moraju da se primenjuju baš kako je napisano ili da postoje okolnosti koje baš vas izuzimaju, a one nisu propisane, onda govorimo o zastupanju ideje o slabljenju vladavine prava i povratku u društvo ranog srednjeg veka. Takvo slabljenje uvek ima izuzetno loše posledice po društvo i državu. Ponekad i katastrofalne, koje je istorija zabeležila.

Kakav je stav većine tužilaca i sudija na ove neprikrivene pritiske koje izvršna vlast vrši nad pravosudnim institucijama i pojedincima? Da li postoji dovoljna unutrašnja snaga da se profesija odupre tim pritiscima?

Mislim da postupanje javnih tužilaštava i sudova pokazuje da snage ima da se istraje na doslednoj primeni zakona i pravila struke. Izuzetaka takođe ima, vidljivi su, ali postoje i zakonski mehanizmi da se takvo postupanje koriguje. Naravno, postoje i pitanja javnosti o razlozima donošenja određenih odluka, kako javnotužilačkih tako i sudskih. Odgovori na njih treba da budu dvokomponenti. S jedne strane kroz odluke donete u toku vođenja krivičnog postupka i ulaganja eventualnih pravnih lekova, a s druge u komunikaciji sa javnošću u obimu koji je zakonski moguć. Pogrešno je ne obaveštavati javnost o našem radu na razumljiv način.

Takođe, javni tužioci i sudije imaće prilike da kažu u kakvom javnom tužilaštvu i sudu žele da rade ubuduće. Izbori za članove oba pravosudna Saveta, tužilačkog i sudskog, biće održani u decembru i januaru ove i naredne godine. Izborom novih članova iz redova javnih tužilaca i sudija biće značajno promenjen sastav i većina za odlučivanje. Predstavljanje kandidata je u toku i sami javni tužioci treba da bez ikakvih uticaja, a za koje čujem da ih ima sa raznih strana uključujući i političku, donesu odluku da li će od 2026. godine raditi u samostalnom javnom tužilaštvu na način kako je to propisano Ustavom i važećim zakonima, ili ćemo se obreti u potpuno drugačijem sistemu koji će predstavljati naše potčinjavanje drugim granama vlasti i jačanje hijerarhijskih i procesnih moći pojedinih tužilačkih rukovodilaca. Odgovornost će biti samo naša i sami tužioci će dati odgovor na vaše pitanje.

Varamo li se ako mislimo da je namera izvršne vlasti da se u konačnici smene Dolovac, vi i drugi nepodobni tužioci, pored stavljanja Tužilaštva za organizovani kriminal stavi pod kontrolu Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, koje predvodi tužilac Nenad Stefanović? Da li je to tačno i da li je to sve?

Nezahvalno je komentarisati dalje namere izvršne i zakonodavne vlasti bez uvida u nacrte zakona kojima se javno najavljene promene žele postići. Do sada nijedan poziv za nominovanje članova radnih grupa za izmene tih zakona nije dostavljen, niti su radni tekstovi nacrta poslati Vrhovnom javnom tužilaštvu i Visokom savetu tužilaštva. No, iz onoga što možemo čuti kao izjave visokih predstavnika druge dve grane vlasti, postoji intencija da se nivo samostalnosti javnih tužilaštava značajno ili drastično smanji, u nekim slučajevima ukrupnjavanjem a u drugim usitnjavanjem sadašnjeg uređenja javnog tužilaštva. Indikativno je da, sudeći po tim izjavama, i Javno tužilaštvo za organizovani kriminal i Javno tužilaštvo za ratne zločine, kao i Posebno javno tužilaštvo za visokotehnološki kriminal, treba da postanu samo odeljenja u okviru Višeg javnog tužilaštva u Beogradu. To znači da bi glavni javni tužilac tog tužilaštva, bez obzira na to da li je to Nenad Stefanović kao sada ili neko drugi, bio ovlašćen da samostalno, bez ikakvih izbora, mišljenja i tome slično u odabiru kadra, donošenjem godišnjeg plana rada rasporedi tužioce za koje on diskreciono misli da treba da rade u tim odeljenjima, kao što je to sada slučaj sa drugim odeljenjima tog tužilaštva.

Po mom mišljenju, takav čin bi predstavljao do sada nezabeleženu koncentraciju moći u rukama jednog šefa tužilaštva, koji bi u svojoj nadležnosti pored redovne imao i specijalističku nadležnost na teritoriji cele Republike Srbije u odnosu na organizovani kriminal, ratne zločine i visokotehnološki kriminal, a što sada nema. Takva vrsta jačanja hijerarhije u potpunosti je u suprotnosti za ustavnim izmenama iz 2022. godine. Kada tome dodamo i najave ponovnog uvođenja upućivanja javnih tužilaca iz nižih u viša javna tužilaštva, onda dolazimo do zaključka da se od ustavnih reformi, u stvari, potpuno odustalo, ako su prethodne najave tačne.

Da li je to zaista intencija ili rešenost da se suprotno svemu do sada urađenom javno tužilaštvo unazadi u svojim nadležnostima, organizaciji i radu, ili se ove najave plasiraju zbog izbora za Visoki savet tužilaštva, da bi se pojedinim kandidatima ostavila mogućnost da daju vrlo brojna predizborna obećanja javnim tužiocima samo da bi bili izabrani za članove Saveta, ostaje da vidimo.

Da li će tužilaštvo, odnosno pravosuđe uspeti da “izgura” do kraja “velike” predmete kao što su pad nadstrešnice, moguća korupcija u vezi sa tom tragedijom, slučaj “Generalštab”? I šta će značiti ako se ovi predmeti ne dovrše u skladu sa zakonom, odnosno ako pritisak izvršne vlasti blokira utvrđivanje krivice? Da li se na njima “lomi” država?

Uveren sam da će i nadležna javna tužilaštva i sudovi u potpunosti sprovesti krivične postupke u navedenim predmetima u skladu sa zakonom, i da će doneti odluke u skladu sa prikupljenim i prezentovanim dokazima. Činjenica da je protiv nekog lica doneta naredba o sprovođenju istrage ili podignuta optužnica nikako ne znači da je to lice, tj. okrivljeni, i zaista krivičnopravno odgovorno. Postojanje i stepen krivične odgovornosti može utvrditi samo sud pravnosnažnom presudom.

No, izbegavanje vođenja postupka i utvrđivanja istine putem donošenja tužilačke ili sudske odluke predstavlja suprotstavljanje vladavini prava i jednakosti ljudi pred zakonom. Civilizacijski smo morali odavno da se pomerimo iz te tačke. Drugačiji pristup znači, kao što sam to već rekao, povratak u rani srednji vek. Čak je i tada naša nacija imala zakonike, kao što je to bio Dušanov, koji je pre skoro 700 godina propisivao da sudija mora da sudi po zakonu a ne po strahu od vladara. Danas živimo u ustavnoj republici, ne despotiji ili monarhiji, i tim pre kvalitet pravde mora biti na nivou vremena u kome živimo.

Šta je razlog za to da su se tek od pada nadstrešnice naovamo počele vršiti istražne radnje protiv visokih državnih funkcionera? Kako odgovarate na kritike kolega da ste postali aktivni tek onda kada ste se sami našli na udaru?

Odbacujem te kritike jer su kolege, ako su javni tužioci u pitanju, takođe mogle da preduzmu određene radnje u okvirima svojih nadležnosti, barem radi informisanja. Ako ste spremni da kritikujete, pođite od samih sebe i vidite šta ste vi mogli da uradite pre nego što se prepustite lakom kritikovanju drugog.

Takođe, takve kritike su nelogične jer su krivični postupci i značajan broj odluka u vezi sa navedenim predmetima bili pokrenuti i doneti tokom kraja 2024. i početkom i sredinom 2025. godine, dakle, pre nekih osam meseci do godinu dana. I tada su postojali napadi na javno tužilaštvo istim povodom, ali iz drugog dela javnog i političkog spektra. Kampanja o kojoj vi govorite ovim intenzitetom je pokrenuta, ako se ne varam, pre neka tri do četiri meseca. No, javnotužilački posao nije da udovoljavamo željama bilo koga već da postupamo po zakonu.

Tekst je prenet sa portala Vreme.