Ili svi zajedno ili džaba krečimo

Autor: Saša Mirković, Izvor: Vreme

Skupštinskom odboru za kulturu i informisanje trebalo je skoro pola godine da se vrati na novi početak. Tačnije: pet meseci i deset dana deli dva Javna poziva za predlaganje kandidata za izbor članova Saveta Regulatornog tela za elektronske medije. Da li je vlast za prethodnih šest meseci naučila neke važne lekcije? Ako sudimo po argumentaciji sa kojom je formalno okončan prvi postupak i započet novi, rekli bismo da bi tek nakon nekog narednog Javnog poziva mogla da usledi “treća sreća”.

Ako je prvi Javni poziv usledio kao posledica izmena Zakona o elektronskim medijima, kupovine vremena kroz formu neuspešne inicijative pred Ustavnim sudom i zakonitog raspuštanja Saveta REM a, drugi konkurs je rezultat dvonedeljne studentske blokade Radio-televizije Srbije i zahteva upućenog vlastima da okončaju prethodni i započnu novi proces izbora budućih članova Savet Regulatora.

Da nije bilo studentskog protesta, veliko je pitanje šta bi se dogodilo sa neuspešnim procesom za izbor Saveta REM a, koji je nakon povlačenja saglasnosti sedam kandidata zapao u ćorsokak. Iako je razrešenje Gordijevog čvora u vezi sa izborom Saveta u martu najavljeno iz Brisela u paketu sa usvajanjem izmena dva medijska zakona i primenom preporuka ODIHR a, ništa se konkretno nije desilo sve do studentske blokade republičkog javnog medijskog servisa i posete evropske komesarke Marte Kos kada je proces i formalno otkočen.

ODGOVORNOST, ŠTA TO BEŠE

Iako su predstavnici Skupštine u komunikaciji sa diplomatskim korom nedeljama unazad uporno negirali mogućnost raspisivanja novog Javnog poziva, uz insistiranje da se nastavi započeta izborna procedura, krajem aprila je nakon inicijative opozicionih poslanika održana sednica Odbora za kulturu i informisanje kojom je formalno okončan stari i započet novi postupak.

Stav vlasti oslikan je u argumentaciji odluke kojom je formalno okončan prethodni postupak. Ne preuzimajući ni promil odgovornosti za nezakonitosti koje su dovele do kraha dotadašnjeg postupka, zamenica predsednice Odbora za kulturu i informisanje je potpisala dokument u kojem stoji da “…su primedbe iznete u javnosti u pogledu transparentnosti sprovedenog postupka predlaganja članova Saveta, iako neosnovane, imale snažan i naročito negativan efekat u javnosti, koji je bitno umanjio poverenje javnosti u leganosti i legitimnost ovog postupka od izuzetnog društvenog značaja”. Pokušaj predstavnika opozicije da izmeni ovu formulaciju nije podržan. Očito da niko nije kriv. Idemo dalje.

Atmosfera sa pomenute sednice Odbora nam po više osnova ne daje za pravo da budemo optimisti u vezi sa procesom koji je u toku. Kandidati koji su napustili proces neistinito su okarakterisani kao “opozicioni”, dok su pojedini poslanici njihovu odluku zlonamerno tumačili kao deo osmišljene strategije “pumpanja”. Na to se nadovezuje narativ u provladnim medijima u kojem nisu birane reči kojima bi se oblatili pojedini kandidati za članove Saveta REM a. Verovatno preventivno, da im ne padne na pamet da se ponovo kandiduju. Pogotovo neki od njih koje je vlast jasno targetirala kao vinovnike nedaća sa izborom Saveta REM a. Sudbina krivične prijave koja je pre pola godine podneta protiv Nevene Đurić, predsednice Odbora za kulturu i informisanje, bitna je kockica u ovom neveselom mozaiku koja pokazuje apsolutno odsustvo političke volje da se procesuira neko čijom zaslugom nije na vreme raspisan prvi Javni poziv, što je za posledicu imalo da još uvek nije izabran Savet REM a. Umesto krivične i političke odgovornosti za kršenje Zakona o elektronskim medijima, predsednica Odbora Nevena Đurić je promovisana u potpredsednicu republičkog parlamenta. Očito je to nagrada što Srbija već pola godine nema Savet Regulatora, a to se nije desilo od njegovog osnivanja, pre dvadeset godina.

ILI SINERGIJA ILI NIŠTA

Zbog svega nabrojanog ne treba očekivati navalu zainteresovanih kandidata koji ispunjavaju stroge zakonske kriterijume. Pre bi se moglo reći da su narasla očekivanja stručne i šire javnosti bazirana na studentskom aktivizmu u ovoj oblasti bez kojeg je teško očekivati pozitivan ishod i dvotrećinsku većinu u budućem Savetu REM a. Najmanje šest nezavisnih i profesionalnih (od ukupno devet) članova ovog tela mogli bi doneti nadu da će se nešto suštinski promeniti u vezi sa opravdano prokaženim regulatornim telom. Ovakav cilj jedino je dostižan u slučaju sinergije ključnih aktera u započetom procesu: studenata, ovlašćenih predlagača, kandidata, predstavnika i organizacija nevladinog sektora i opozicionih republičkih poslanika. Pravo je pitanje a ujedno i najveća dilema – da li je takva sinergija moguća i realna u kontekstu užarene debate kao posledice studentskog zahteva za raspuštanjem parlamenta i raspisivanjem izbora koji je usledio nakon najave Javnog poziva za izbor članova Saveta REM a.

Pomenuta sinergija mogla bi da bude ključna u predstojećim fazama zahtevnog procesa – tokom nominacije kandidata, na sednicama Odbora za kulturu i informisanje, za vreme usaglašavanja ovlašćenih predlagača, na javnom slušanju i na kraju – tokom glasanja u Skupštini kada svaki kandidat u devet kategorija mora da bude podržan sa najmanje 126 glasova. U protivnom, sledi nam novi izborni proces…

OTROVI I LEKOVI

Svi pomenuti senzitivni koraci svedoče o kompleksnosti procesa izbora Saveta REM a koji se usled nezakonitosti ponavlja (po drugi put?). Za utehu, to je samo preduslov i početak dugog puta za ozdravljenje dela medijske scene, koji je pod ingerencijama Regulatornog tela za elektronske medije. Zato već sada treba razmišljati o koracima koje bi, nadamo se, ekspertski nezavisan sastav Saveta Regulatora trebao da preduzme u ovdašnjem zapuštenom, tablodinom i zatrovanom medijskom okolišu.

Dilemu o postojanju logične veza između studentske blokade RTS a, izbora Saveta REM a i nezadovoljstva programom, izveštavanjem i ulogom javnog medijskog servisa, najefikasnije bi mogli da otklone budući konkretni koraci novoizabranih članova. Inicijativa budućeg Saveta REM a da se smene upravni odbori i programski saveti javnih medijskih servisa prvi su korak u ozdravljenju ovih sistema potpomognuti kadrovskim promenama u rukovodećim strukturama. U tom smislu, jasno je zašto su se mnogi toliko upinjali da negiraju ingerencije Saveta REM a nad Radio-televizijom Srbije i Radio-televizijom Vojvodine.

Provetravanje Regulatornog tela za elektronske medije, pored nužnih kadrovskih promena moralo bi da obuhvati uporednu analizu programskih elaborata i sadržaja programa pružalaca medijskih usluga kao i odgovarajuće argumentovane konsekvence za utvrđeni nesklad. U tom svetlu, bolje se razume zašto je baš ovih dana jedna sve popularnija televizija vratila dozvolu REM u pokušavajući da prventivno izbegne njegove ingerencije. Ovome treba dodati i okončanje davno započetog postupka dodele pete televizijske dozvole za pristup multipleksu sa nacionalnim pokrivanjem. Za početak rada budućeg Saveta REM a bilo bi to više nego dovoljno.

Nažalost, oktroisani predlog izmena i dopuna Zakona o javnim medijskim servisima u svom nacrtu ostaje na pola reformskog puta ka drugačijem i boljem RTS u i RTV u. Na sve ovo treba dodati izmene i dopune Zakona o javnom informisanju i medijima kao i Zakona o elektronskim medijima koje u već pomenutom “briselskom paketu” čekaju na skupštinsko usvajanje. Problem je što nijedan ni drugi dokument nisu prošli obaveznu javnu raspravu, što je još jedno svedočanstvo o selektivnoj primeni zakonskih procedura. Ne treba zaboraviti ni implementaciju bitnih preporuka ODHIR a o reformi izbornog procesa koje su sistemom spojenih sudova vezane za izbor temeljno drugačijeg Saveta REM a.

Tu se negde vraćamo na početak ove priče. Nikada dosad nisu menjani svi članovi ovog tela. Nikada se izbor članova Saveta nije dešavao u tako uzavreloj društveno-političkoj atmosferi. Nikada Brisel nije bio toliko zainteresovan za tok i ishod ovog procesa. Otuda toliko nervoze, strasti i utvrđenih nezakonitosti za koje još niko nije odgovarao.

Nalazimo se na novom početku koji može doneti bitne promene. Zato ova prilika ne sme da bude propuštena.

Tekst je prenet sa portala Vreme.