Piše: Branko Vučković, Novi magazin
Dvadesetosmogodišnjoj Liming Žang Srbija se toliko svidela, da je odlučila da se iz Pekinga preseli u Rudovce u Šumadiji, promeni ime i prezime, pa se u vođenju posla u etno-selu pridruži očuhu Raši Stanojloviću, američkom biznismenu iz San Dijega u Kaliforniji.
U Rudovce je iz Pekinga ubrzo stigao i njen verenik Haočeng Jang.
Na njegovoj novoj vizit-karti piše Srbo Jang, a na njenoj Milka Stanojlović.
Uz tradicionalno posluženje bagremovim medom i hladnom mineralnom vodom sa izvora u Rudovcima na ulazu u etno-kompleks “Rašino selo”, Milka Stanojlović, odevena u šumadijsku narodnu nošnju, pozdravlja goste na engleskom, kineskom i srpskom jeziku. Srpski joj je zasad najslabiji, ali, kako kaže, predano ga uči i nada se da će do leta 2020. doći bar do nivoa engleskog.
DOBRA ODLUKA: Magistarka političkih nauka Milka je direktorka i suvlasnica etno-sela i bavi se unapređenjem njegove turističke ponude i promocijom raznovrsnih sadržaja.
Kaže da se na veliku promenu u životu odlučila jer joj se u Srbiji sve sviđa, ali i zbog dobre poslovne ponude u kojoj je prepoznala svoju šansu za unosan posao.
“Volim planine, volim prirodu u Srbiji. Ljudi su ovde veoma dobri, volim način života u Srbiji, njenu kulturu, tradiciju i običaje, volim ‘Rašino selo’… Posle nekoliko dolazaka u Srbiju počela sam da razmišljam o preseljenju, ali sam konačnu odluku donela kada mi je Raša ponudio da se uključim u njegov biznis. Zapitala sam se da li ja to mogu, a onda sam ipak odlučila da prihvatim ponudu i dođem u Rudovce”, priča naturalizovana Srpkinja, koja misli da je napravila dobar izbor jer, kako kaže, ovde joj ništa nije teško “uz ovako dobre ljude i dobru hranu”.
Zadovoljna je svojim učinkom na novom poslu jer, iako nije imala nikakvog iskustva u turizmu, uspela je da u veoma kratkom roku uđe u njegovu suštinu: “Kada se nađem među prijateljima iz Srbije ili kolegama na sajmovima i obratim se za bilo kakvu pomoć, svi su vrlo ljubazni i raspoloženi da mi pomognu. Direktna komunikacija s kolegama iz struke veoma je važna za posao, ali i za učenje jezika.”
Planira da trajno ostane u Šumadiji i da se posveti etno-kompleksu u Rudovcima u koji su već počele da pristižu organizovane turističke grupe njenih sunarodnika koji žive u Srbiji.
“Za Kineze koji žive u Srbiji ‘Rašino selo’ je unikatno i interesantno. Spoj prirode, arhitekture turističkog kompleksa i domaće hrane učinili su ‘Rašino selo’ i te kako primamljivim za moje sunarodnike. Mnogi od njih imali su priliku da ga posete, probaju jagnjeće i praseće pečenje, sarmu, ćevape, Karađorđevu šniclu, rakiju i vino. Otišli su s veoma lepim utiscima jer im se ovde sve svidelo”, kaže naša domaćica i dodaje da su prošle nedelje imali prve goste, bračni par iz daleke Indije.
Svoju definitivnu odluku da trajno ostane u Srbiji potvrdila je promenom imena i prezimena, a njenu veru u perspektivnost posla kojim je počela da se bavi podržao je i njen verenik Haočeng Jang. On je u Pekingu radio kao menadžer u hotelu, ali je odlučio da i on dođe u Rudovce.
U IME LJUBAVI: Uz novo ime i prezime Srbo Jang, na njegovoj vizitkarti piše i zvanje – menadžer “Rašinog sela”.
“Ovde sam, pre svega, zbog Milke, njene porodice i njenih prijatelja. Ovo mi je drugi put da sam ovde, a već prilikom prvog dolaska uverio sam se da je Srbija fantastična zemlja. Pored ljubavi prema Milki, ovde sam i zbog toga što volim ‘Rašino selo’ i što je Srbija specifično mesto za život”, kaže Jang i dodaje da ga je osvojila i šumadijska priroda.
Uprkos ogromnoj razlici u načinu života u Pekingu, jednom od najvećih gradova u svetu, i malom opustelom šumadijskom selu Rudovci, Jangova energija, marljivost i poslovična kineska posvećenost radu dali su nov impuls poslovanju etno-kompleksa.
Jang kaže da su životni uslovi u Rudovcima mnogo humaniji nego u Pekingu, a polako se prilagođava na ovdašnju hranu i već ima omiljena jela.
“To je za mene ogromna promena. U Pekingu sam živeo u stanu u visokoj zgradi i kada izađem iz nje čekali su me beton, neon, gužve u saobraćaju i smog. Ovde sam oduševljen čistim vazduhom punim ozona, vedrim nebom, izvorima mineralne vode… ‘Rašino selo’ ima fantastičan pogled na zelene pejzaže kada je leto, a zimi na okolna brda zavejana snegom. Ovde je i hrana drugačija, ali sam se adaptirao na nove ukuse. Obožavam ćevape i sarmu”, kaže Jang. Osnivač sela Raša Stanojlović zadovoljan je novim saradnicima. Namerava da se uskoro potpuno povuče iz posla i njima prepusti vođenje etno-sela. On kaže da je bilo teško ubediti mladi par iz Pekinga da prihvate njegovu ponudu, ali da se trud isplatio.
“Nije mi bilo lako da dovedem dvoje mladih iz Kine u Srbiju, iz dvadesetmilionskog Pekinga u opustelo selo Rudovci. Posebno s obzirom na činjenicu da sve više mladih napušta Srbiju i odlazi u svet u potrazi za boljim životom, dok se ona prazni. U Rudovcima skoro da nema ljudi, niko ne prolazi putem, a oni treba da ožive selo dovođenjem gostiju u naš turistički kompleks. Oni putem internet bukinga pronalaze i dovode ljude iz celog sveta u naše selo. Trenutno imamo goste iz Indije i nekoliko gradova u Srbiji”, kaže Stanojlović.
Stanojlović je u međuvremenu zbog poslovnih obaveza otišao u Ameriku, a Srbo i Milka su ostali sami da brinu o etno selu.
Tekst je prenet iz Novog magazina.
