Život pod koronom: Ljubljana

Piše: Vojislav Vuksanović, Nova ekonomija

Ljudi su ovde dosta uplašeni, mislim da je najveći haos u glavama. Ja radim od kuće pa nemam toliki problem, ali već razmišljam šta će biti kada se vratim. Moraću da idem u karantin.

Transport i letovi su zatvoreni na dve nedelje. Na sve strane su vesti, do sada je u Sloveniji ispitano oko 6.000 ljudi i imaju oko 270 zaraženih. Ovde isto rade selektivno testiranje, ne možeš samo da se javiš i kažeš, „ej meni nešto fali“. Ćutiš, sediš kući, ne izlaziš, imaš broj na koji da se javiš.

Ja nisam izašao na ulicu tri dana, kada sam poslednji put bio u Hoferu (lanac marketa) bilo je svega sem ulja, tu je bio poluprazan raf i bilo je malo problema sa mesom. U tom smislu je sada relativno okej, pre par dana se desilo da nema mesa, ulja, cigara u Merkatoru, koji je 200 metara dalje, tada nije bilo ništa od mesa. Stajao sam ispred praznog rafa, pa sam sutradan otišao van grada u nabavku.

Generalno su se svi uplašili, imam komšije u zajedničkom dvorištu iz Hrvatske, Bosne, Slovenije i trenutno ne prilazimo jedni drugima, sedimo po na po pet metara udeljenosti. Situacija se menja iz dana u dan, cela zemlja je u karantinu, zatvoreni su kafići i restorani. Rade samo osnovne prodavnice, veće trgovine i bolnice. Okolo ima dosta šume, nije zabranjeno da se izlazi, bilo je ljudi, ali sada sve manje. Ovde je mnogo ranije sve počelo, nisu proglasili vanredno stanje, ali taj karantin je počeo dosta ranije.

Neverovatno mi je da u Srbiji skaču cene maski i opreme, ne pratim toliko ovde medije, gledam uglavnom šta se tu dešava. Masku si kupovao za 20 dinara, sada je kupuješ za 220. Ovde ne deluje da nema tih stvari, retko sam viđao da ljudi nose maske po ulici, ali po prodavnicama radnici imaju maske ili rukavice. Sada se i to malo pooštrava. Ja sam kupio sredstvo za dezinfekciju i jedan gel za ruke, toga ima da se kupi. Ne vidim da fali tih osnovnih stvari,

Niko se za sada ne kažnjava, ako se izlazi na ulicu, ali su ljudi samosvesni, ne izlaze, verujem sada kada bih izašao da bi bio pustoš. Išao sam ranije u obližnji kafić da pijem kafu, bilo je puno, ali kako je koji dan odmicao sve manje ljudi. Poslednji put sam bio pre četiri dana, bio sam ja i još dvoje ljudi, a u ponedeljak je stupila na snagu odluka da se sve zatvori.