Žitije Vesićevo
U slučaju zamenika gradonačelnika Gorana Vesića ne možemo govoriti o velikoj književnoj zvezdi, ali o njegovoj promociji svakako možemo kao o velikom skandalu.
Ali krenimo od početka. Ima, naime, nečeg duboko perverznog i bizarnog u činjenici da je baš Goran Vesić objavio knjigu o Beogradu.
Zamenik gradonačelnika već nekoliko godina piše kolumne o Beogradu u dnevnom listu „Politika”. Uglavnom su to, kažu, neke lepe priče o prestonici. Dakle ni nalik onome na šta prestonica liči otkad ju je Vesić uzeo pod svoje. U tim kolumnama, pa samim tim ni u njegovoj knjizi u kojoj ih je objavio, nema recimo priča o loše izvedenim radovima na Trgu republike. Nema priča o preslaganju kocaka, nema priča o istovremenom otvaranju radova na gomili lokacija i guranju prestonice u saobraćajni kolaps. U Vesićevim kolumnama nećete pročitati ni o novogodišnjem kićenju grada usred septembra, a nećete čitati ni o nacrtanom tenderu za praznične ukrase i jelku. Zamenik gradonačelnika takođe nije pisao ni o havariji koja je bez vode ostavila pola grada, ali ni o izlivanju kanalizacije u Borči.
To nisu tako lepe teme, a u nekim slučajevima verovatno nisu baš ni legalne. Vesić to zna i naravno da nije naivan da o tome još ostavi pisani trag u sopstvenoj knjizi. Stoga, da je knjigu o Beogradu objavio bilo ko drugi, ne bi bilo toliko apsurdno. Ovako, to mu dođe kao da je Velja Ilić objavio knjigu o pristojnosti, Aleksandar Martinović o političkoj doslednosti ili Dragan Marković Palma o toleranciji prema homoseksualcima.
Koliko god bila perverzna i bizarna činjenica da je baš taj čovek, koji je toliko estetskog i funkcionalnog zla naneo Beogradu, objavio knjigu o tom gradu, toliko ima i neke kosmičke pravde u tome što je nakon promocije izviždan i morao je maltene da pobegne od građana koji su ga sačekali i skandirali mu neke ne baš tako lepe parole. Bilo je tu, naravno, i političkih aktivista, ali bilo je i revoltiranih građana koji su želeli da kažu šta misle o Vesićevom upravljanju prestonicom. Kada već na nacionalnim medijima nemaju nikakvu šansu da iskažu kritičko mišljenje, ulica je jedino preostalo rešenje.
Zabava, naravno, ne bi bila potpuna bez aktivista Srpske napredne stranke, ali mora se primetiti da nisu baš bili na visini zadatka, što se inače sve češće dešava u poslednje vreme. Zakazao je čak i Simo Spasić, osuđivani silovatelj koji ovih dana obavlja razne prljave posliće za vladajuću stranku i nada se avanzovanju, a koji je bio ispred galerije Progres u svojstvu vatrenog Vesićevog fana. Sa druge strane, antifanovi su bili ipak malo vatreniji, pa ni Simo nije mogao mnogo da pomogne. Sve se završilo tako što je Vesić, okružen obezbeđenjem, utekao do auta, a zatim jurnuo ka Trgu republike. Nažalost, tu su ga sačekali rezultati sopstvene nesposobnosti u vidu preslaganja kocaka. Verovatno je morao da traži neki alternativni pravac, baš kao i hiljade građana Beograda svakog dana. Na svu sreću, antifanovi nisu više bili zainteresovani za njega. Okrenuli su se, još malo zviždali obezbeđenju i razišli se. I tako je najbolje. Poruka je poslata i sve preko toga bilo bi prilično nepotrebno… baš poput Vesićeve knjige.
Članak je prenet sa portala Nova ekonomija.
