Ultimativni stres-test za preduzetnike

Naš biznis je prilično pogođen, ali smo uspeli da održimo nivo rada, uz smanjen promet, ali i uz rad na smanjenju troškova. Mi smo „Anđele“ pokrenuli iz opcije dostave, jer nas u početku nije bilo u lancima, tako da je nama koncept e-trgovine putem našeg web shop-a veoma blizak od samog početka. Činjenica da nam radnja ne radi i da lanci sa kraćim radnim vremenom imaju veći promet na esencijalnoj robi nas dodatno opterećuje. Sa druge strane, trudimo se da na troškovnoj strani napravimo pomake da bismo lakše prebrodili period ispred nas.

Bračno-poslovni par Milica i Milivoje Čalija počeo je bukvalno od početka, a to znači od nule. Kad su krenuli u svoju poslovnu avanturu proizvodnje ovsenih kolača kao zdravije opcije u ishrani, imali su iskustvo u advertajzingu i medijima i strast da je ono što rade dobro.

Postepeno su sticali znanja i iskustva i u prehrambenoj industriji, polako gradili biznis i postali svojevrsni ogledni primer iz gradnje i upravljanja brendom. Anđeli se prodaju u svim velikim prodajnim lancima i izvoze u zemlje regiona. Ovo inovativno preduzeće je uspelo da zaokruži proizvodni proces tako da skoro ne pravi otpad. U proizvodnji i prodavnici koju poseduju zapošljavaju žene koje spadaju u teško zapošljive kategorije. Sa Milivojem Čalijom pričali smo o tome šta očekuju sada,posle vanrednog stanja izazvanog koronom, da li očekuju neku pomoć od države i na koji način će se prilagoditi i sačuvati svoj posao.

Svi poslodavci iz sektora malog biznisa dobiće tri minimalca za stalno zaposlene i mogućnost da odlože poreze i doprinose za iduću godinu. Da li vama kao privredniku znače ove mere pomoći?

Uprkos navodnoj privrženosti tržišnoj ekonomiji, Vlada Srbije je i ovoga puta demonstrirala da su joj nemali javni sektor i penzioneri u Srbiji, njih 1.780.000 u primarnom fokusu u odnosu na realni sektor koji daje presudni doprinos budžetu Srbije.

Pomoć koja je najavljena je oblik podrške zaposlenima u realnom sektoru, što je pohvalno, ali nažalost nedovoljno. Navedena kombinacija mera, podrška u vrednosti od 250 evra po zaposlenom i odlaganje poreza i doprinosa za 2021. ne rešavaju problem preduzeća koja će zbog drastičnog pada prometa i likvidnosti biti primorana da se zatvore. Ukoliko se preduzeća zatvore, biće zanimljivo videti od koga će nadležne institucije naplatiti odložene poreze i doprinose.

Ono što pre svega na psihološkom i na faktičkom planu najviše opterećuje, jeste činjenica da glomazan i neefikasan javni sektor, dakle sektor koji se skoro u potpunosti finansira od poreza i performansi realnog sektora, i dalje ima više prosečne plate od realnog sektora.

Procene se kreću da su plate u javnom, dakle izdržavanom sektoru, za trećinu više od plata u realnom sektoru, koji taj sektor finansira.

Da li su mere zakasnile i da li je uopšte moglo brže?

Vlada je iznenađujuće brzo izašla sa nekim naznakama plana i to je za svaku pohvalu. Siguran sam da su iskoristili vreme da prostudiraju modele koje su primenile ili su planirale da primene zemlje sličnih kapaciteta. Pretpostavljam da nije moglo brže, pre svega zbog proceduralnih razloga, tako da su prve isplate najavljene za maj.

Može li se očekivati da preduzetnici i mala preduzeća zaista ne otpustezaposlene zbog ovih 250 evra u toku tri meseca?

Ovo je pitanje za milion dolara. U više navrata su sa naše strane, kroz Facebook grupu „Glas preduzetnika“ i kroz peticiju koja je nastala iz ove inicijative, dolazili predlozi koji nisu bili bazirani na podeli novca, već na oslabađanju od obaveza za poreze i doprinose tokom trajanja vanrednog stanja i tri meseca posle ukidanja vanrednog stanja. Ukoliko dođe do ukidanja vanrednog stanja ući ćemo u letnji period koji je tek za par industrija „visoka“ sezona. Otud su naši zahtevi bili formulisani oko 3+3 ideje.Ovako, sve će se svesti na mogućnosti preduzetnika i njihov etos, da li će u ovom trenutku „braniti“ firmu od zatvaranja, „braniti“zaposlene ili pokušati da „odbrane“ i jedno i drugo. Sektor malih privrednika u Srbiji zapošljava 629.000 ljudi.

Imate li neki predlog šta bi još, ili šta drugo u datim okolnostima i u zadatim mogućnostima, Vlada trebalo da uradi? Ili je savet privrednicima – pouzdajte se u sebe, ne očekujte previše od države?

Kada smo pokretali našu porodičnu „Anđeli“ poslovnu avanturu, moja supruga i ja smo se trudili  da u nju utkamo naše poslovno iskustvo, da primenimo pouke iz tuđih i sopstvenih grešaka, da se nadahnemo iz tuđih i sopstvenih dotadašnjih uspeha. Svi ti parametri su se ukrstili u našem biznis modelu i ovo stanje je ultimativni stres-test za svakog preduzetnika. Mi svi potičemo sa jednog izrazito ekonomski trusnog područja i nismo bazirali naš model samo na izvesnoj stabilnosti, pre svega na makroekonomskom planu, koja je u poslednjih nekoliko godina evidentna.

Iskreno, nismo očekivali pomoć od države niti smo računali na nju, ali je svaka pomoć dobrodošla.

Naši predlozi su bili sledeći: da se mikro i malim preduzećima i preduzetnicima otpiše porez nadohodak, doprinosi i porezi dok traje vanredno stanje plus tri meseca od dana ukidanja vanrednog stanja; da se odloži naplata PDV-a dok traje vanredno stanje plus tri meseca

od dana ukidanja vanrednog stanjai da se omogući otplata PDV-a na rate; da se mikro i mala preduzeća i preduzetnici oslobode naplate komunalnih naknada i ostalih nameta opština i gradova dok traje vanredno stanje plus tri meseca. Uz sve ovo, predlagali smo da država ne isplati obećanih 100 evra po punoletnom građaninu, već da osmisli vaučerski model u toj vrednosti za kupovinu domaćih proizvoda i usluga. Na taj način bi se dala vrlo konkretna podrška domaćoj privredi.

Rekli ste da je ova situacija svojevrsni stres-test za preduzetnike. Očekujete li masovnu propast malih biznisa posle korone, ili suoniipak dovoljno žilavi, navikli na loše uslove, pa će se nekako preorijentisati i održati?

Mi smo svi potekli iz vrlo turbulentnih ekonomskih uslova. Za naše društvo je čak i stabilan dinar presedan u poslovanju. Kada preživite devedesete i hiperinflaciju, a istorijski potičete iz zemlje koja je tokom osamdesetih mahom bila u bankrotu, svako ko posluje ili nastoji da posluje u Srbiji poseduje izvesnu otpornost i žilavost za ovakve okolnosti. Država treba pažljivo da prati dinamiku na tržištu i da intervencijom spreči kolaps malih biznisa, jer mali biznisi generišu respektabilan udeo BDP-a Srbije. Na putu invenciji u Srbiji stoji samo fiksacija većine državnom službom. A to je duboko frustrirajuće.

Šta vaše preduzeće preduzima tokom korone?

Naš biznis je prilično pogođen, ali smo uspeli da održimo nivo rada, uz smanjen promet, ali i uz rad na smanjenju troškova. Mi smo „Anđele“ pokrenuli iz opcije dostave, jer nas u početku nije bilo u lancima, tako da je nama koncept e-trgovine putem našeg web shop-a veoma blizak od samog početka. Ponosni smo što uspevamo da isporučimo sve porudžbenice dan za danom u Beogradu, dok se čak i veliki sistemi muče sa dostavom i dostavljaju sa dužim rokom. Van Beograda se oslanjamo na kurirske službe i ne naplaćujemo dodatno uslugu dostave. Smatramo da naši proizvodi treba da budu jednako dostupni svim građanima Srbije. Deo koji je pogođen ovom situacijom je naše prodajno mesto, koje je zatvoreno od uvođenja vanrednog stanja. Činjenica da nam radnja ne radi i da lanci sa kraćim radnim vremenom imaju veći promet na esencijalnoj robi nas dodatno opterećuje. Sa druge strane, trudimo se da na troškovnoj strani napravimo pomake da bismo lakše prebrodili period ispred nas.

Pravite li plan rada, možda restrukturiranja, nekeinovacije posle korone?

Prvi cilj je konsolidovati se i vratiti se u uobičajeni ritam, pre vanrednog stanja. Planove koji se tiču unapređenja proizvodnog procesa odložili smo za vreme posle korone, kao i lansiranje novih proizvoda.Naše ideje se kreću ka inovativnijim i nutritivno naprednijim proizvodima, a naš fokus jeste i dalje će biti u domenu ekološke održivosti.

Da li očekujete pad cena i robe i radne snage kad se poslovanje nastavi i postepeno normalizuje?

O tome je vrlo teško govoriti u ovom trenutku. Do pada vrednosti robe može doći u slučajevima neprodate robe sa lagera, ili robe kojoj ističe rok. Zato je upravljanje lagerom sirovina i finalne robe od esencijalne važnosti u ovim okolnostima. Mogući pad cene radne snage nas ne raduje na ljudskom nivou, te se nadamo da do toga neće doći.

Vi ste imali strategiju postepenog, reklo bi se ograničenogorganskog rasta, a očigledno je da ste mogli više da se proširite. Da li sad u ovoj krizi ispada da se više isplati širiti se manje nego više, što je na prvi pogled suprotno logici biznisa?

Jedan od ključnih aspekata vođenja biznisa je upravljanje rizicima. Mi smo se odlučili da budemo mali i „spori“ jer tako imamo veću robusnost i manju izloženost rizicima u nepredviđenim okolnostima poput ove.

Slučaj sa pandemijom potvrđuje da je naš konzervativan pristup razvoju, naš organski razvoj, otporniji na udarce od konvencionalnog, agresivnog pristupa.

Ko će prema vašoj proceni najlakše, a ko će najteže da se izvuče?

Sistemi koji imaju najviše unutrašnjih rezervi i mogućnosti zaduživanja će ovu krizu nekako prebroditi. Grane industrije sa niskom likvidnošću će pak imati teških trenutaka u narednom periodu. Žilavost jednog poslovnog modela nije posledica slučajnosti, već promišljanja.

Nažalost, u ovim okolnostima će se lako sagledati ko je dobro uradio „domaći zadatak“ a ko ne. Ove okolnosti su ogromantest za sve industrije i tek nekoliko njih će iz ovih okolnosti izaći neokrznuto.

Zamislite da ste danas proizvođač ili diler automobila. Ili vlasnik restorana. Turistička ili koncertna agencija. Zamislite da ste zaposleni u naftnom biznisu, da ste vlasnik pumpe ili dobavljač goriva. Zamislite da ste proizvođač garderobe. Zamislite da radite u advertajzingu. Svima će biti potrebno puno invencije da se tokom krize i posle nje izbore sa iskušenjima koja su pred nama.

Mala preduzeća i preduzetničke radnje su uglavnom porodičan biznis.Da li i u tome leži njihova snaga sada u krizi, jer su kompaktnija i više „grizu“?

Apsolutno. Mala preduzeća jesu mahom porodične firme i u ovim okolnostima bord vlasnika munjevito donosi odluke. Porodične firme obično imaju vrlo niske „overhead“ troškove administracije jer su članovi porodice obično involvirani u kritične parametre poslovanja.

To danas porodične firme čini stabilnijim.

Vidite li mogućnost za nove načine poslovanja, više preko interneta?

Internet, tačnije e-trgovina je za Srbiju skoro neistražena teritorija. Mi naš web shop na „Anđeli“ sajtu doslovce doživljavamo kao još jedan kanal prodaje. Ovo je trenutak kada svi okasneli u e-trgovini treba u hodu da istraže mogućnosti ovog kanala. A one nisu male. Kriza je, kao što znamo, uvek i prilika!

Vi zastupate tezu da će ova globalna kriza izazvana virusom za rezultat imati društvo bazirano na nekim boljim, etičkim premisama, a ne samo na profitu. Neki ekonomisti, pak, misle suprotno – da je ovo idealna prilika da mala grupa superbogatih još čvršće zavlada svetom i da pokupuje resurse po niskoj ceni. Na čemu zasnivate svoj optimizam?

Neka moja razmišljanja sam podelio na blogu našeg sajta i odjek na tekst je bio vrlo prijatno iznenađenje.Mislim da smo na globalnom nivou kao društvo u poznoj fazi korporativnog kapitalizma koji je pre svega bazirano na konzumerizmu.Ovaj vek sasvim sigurno neće biti baziran na konzumerizmu kao prošli.

Sa druge strane, ne može se reći da čovečanstvo generalno ide u pogrešnom smeru, jer su mnogi gigantski pomaci napravljeni, ali su izvedeni u jednom dugačkom vremenskom periodu. Tekovine dvadesetog veka su obavezne penzije, zdravstveno osiguranje, koncept godišnjih odmora, obavezna vakcinacija, welfare sistemi u mnogim zemljama.

Obrazovanje je postalo pristupačnije nego ikad, a svest o globalnom zagrevanju i ekologiji će definisati plafon do kojeg će se kretati dalji ekonomski razvoj. Doći će do svojevrsne promene paradigme ekonomije kakvu poznajemo,jer je postojeći model prevaziđen i suštinski destruktivan. Pandemija u kojoj smo, zapravo je dodatno kreirala fokus upravo na te teme, tako da je duži vremenski period ispred nas vrlo uzbudljiv po pitanju daljeg razvoja. Naravno, prva reakcija će biti još jedna populistička kontrakcija koju će populistički političari iskoristiti eksploatišući preplašenost prosečnog glasača ovim aktuelnim okolnostima. Ako se pak fokusiramo na srednji ili dalji rok ili na generaciju iza nas, perspektiva deluje vrlo uzbudljivo.

Tekst je prenet iz Nove ekonomije.