Sporo i tajno većanje

Piše: Jelka Jovanović, Izvor: Novi magazin

Što se grbo rodi, vreme ne ispravi. Narodnu mudrost je u 19. veku upotrebio pravnik Valtazar Bogišić, uveren da ono „što je s početka nezakonito, vremenom zakonito ne postaje“. Verovatno je vek i po kasnije sažeta nepravna definicija pravnog poretka i prakse prejaka, mada i oni koji ovih dana zdušno tapšu Ustavnom sudu Srbije, baš kao i oni koji ga preziru, znaju da je u državi Srbiji nešto, što rekao Milovan Vitezović svojevremeno za Jugoslaviju – nije trulo nego zrelo!

Povod za povike na USS je proglašavanje neustavnom Uredbe iz 2022. kojom je ukinuta ranija Uredba Vlade Srbije o prostornom planiranju područja Jadra iz 2020, čijim obaranjem je kontroverznom koncernu Rio Tinto ponovo vraćena mogućnost da posle istraživanja krene i u eksploataciju ekskluzivnog minerala jadarit, koji sem alkalnog metala litijuma u sebi ima i nemetale poput bora. I nekoliko dana pre Memoranduma koji su predstavnici Evropske unije i Srbije potpisali u Beogradu, pod budnim okom nemačkog kancelara Olafa Šolca. I pobornicima i protivnicima rudarenja, kao i zagovornicima i kritičarima rada USS na pameti su bili 166. član Ustava i istovetni prvi stav 7. člana Zakona o Ustavnom sudu Srbije koji kažu: „Odluke Ustavnog suda su konačne, izvršne i opšte obavezujuće.“

Sama procedura i utemeljenost odluke ostali su van fokusa jer je ovom odlukom Sud skinuo Vladi Srbije veliku brigu s glave iako je ona sama mogla da preinači sopstvenu uredbu bez uplitanja suda. 

No, tačka nije stavljena, tim pre što je Vlada Srbije brzometno usvojila novu uredbu, čija će se ustavnost tek ispitivati – ako je verovati Poslaničkoj grupi u Skupštini „Mi – Snaga Naroda“ Branimira Nestorovića, koja je, kako navode, zatražila od Ustavnog suda da po hitnoj proceduri proglasi neustavnom i nezakonitom Uredbu Vlade Srbije, donetu 16. jula ove godine u cilju „oživljavanja“ Prostornog plana područja posebne namene za realizaciju eksploatacije i prerade minerala jadarit „Jadar“. No, kako praksa USS pokazuje, nova uredba može čekati kao i ova pre nje nedavno osporena dve godine – toliko najčešće traje postupak po inicijativama pokrenutim pred Ustavnim sudom. A 2026, ako se nastavi ubrzani hod ka rudarenju jadarita, novo preispitivanje neće imati smisla. 

Baš kao ni eventualne odluke USS donete u tzv. izbornim predmetima koje je taj sud otvorio posle zahteva opozicije da se ponište decembarski izbori u Srbiji. Ako je verovati i dobro obaveštenom izvoru Novog magazina, REM će pričekati na ocenu ustavnosti odredbe Zakona o elektronskim medijima koja nalaže da im do 4. novembra ove godine istekne mandat, odnosno budu razrešeni. No, kao i nekim drugim postupcima, moguće je i prelazno rešenje – da USS otvori postupak, pa da do njegovog okončanja van snage budu te odredbe, kao u slučaju nekih u javnosti najosetljivijih odredaba Zakona o rodnoj ravnopravnosti koje je čekati na odluku ustavnih sudija.

Donetu možda nakon javne rasprave koju će posle gotovo decenijske zadrške taj sud upriličiti.

Ustavni sud 1964-2024

Ustavni sud Srbije je ustanovljen Ustavom Socijalističke Republike Srbije od 9. aprila 1963. godine, kao samostalni organ Republike, koji obezbeđuje zaštitu ustavnosti i zakonitosti na osnovu Ustava u okviru svojih Ustavom utvrđenih prava i dužnosti.

Zakonom o Ustavnom sudu Srbije, koji je proglašen 25. decembra 1963. godine, bliže je određena nadležnost i postupak pred Ustavnim sudom Srbije i pravno dejstvo njegovih odluka. Zakon o Ustavnom sudu menjan je više puta, što je i logično jer je država menjala status i najviši akt. Važeći zakon sa više dopuna usvojen je 2007. godine posle donošenja Ustava 2006. Taj je posao, kažu učesnici u njemu, bukvalno obavljen za deset dana, po nalogu tadašnjeg ministra pravde Dušana Petrovića, što je doprinelo njegovoj traljavosti.

Član 175 Ustava predviđa da Ustavni sud odluke donosi većinom glasova svih sudija. Odluku da samostalno pokrene postupak za ocenu ustavnosti ili zakonitosti Ustavni sud donosi dvotrećinskom većinom glasova svih sudija, no pravo da sami pokreću postupke sudije ne koriste – neki zato što smatraju da time prejudiciraju odluku, a neki zbog toga što tu mogućnost vide kao nepotrebnu.

UREDBA: Sudije Ustavnog suda sa devet glasova za i jednim protiv, odlučile su da je Uredba o prostornom planu područja Jadar iz 2022. neustavna. „Na sednici Ustavnog suda sam rekao da Vlada svoju uredbu može da povuče, odnosno stavi van snage, već danas ili sutra. A mogla je da uradi i juče, može to da uradi bilo kada“, izjavio je sudija Ustavnog suda i zamenik predsednika USS Milan Škulić.

Drugačije mišljenje je imao i sudija Tamaš Korhec, ali kao i sve sudije koje su učestvovale u donošenju odluke, nije sumnjao u neustavnost Uredbe, saznaje Novi magazin. Inicijativu za ocenu ustavnosti uredbe Vlade Srbije podnelo je preduzeće „Rio Sava Exploration d.o.o.“-ćerka firma u Srbiji velike multinacionalne kompanije. Odlučujući po ovoj inicijativi Ustavni sud je na 9. sednici održanoj 11. jula 2024. godine doneo Odluku IUo-39/2022 kojom je utvrdio da je Uredba Vlade kojom je stopiran projekat Jadar neustavna. 

„Ustavni sud posebno dodatno ukazuje da se ovom odlukom ‘ne oživljava’ prethodno doneta Uredba o utvrđivanju PPPPN koja je objavljena u Službenom glasniku RS broj 26/20, pri čemu se Odlukom ne zadire ni u ustavnu nadležnost, odnosno pravo i dužnost Vlade da utvrđuje i vodi politiku i da, u skladu sa Ustavom i zakonom, odluči o daljoj realizaciji konkretnog projekta“, navodi se u obrazloženju.

Rio Tinto kao argument navodi da Vlada nije obrazložila odluku o stopiranju projekta, odnosno da je samo predsednica Vlade izjavila da je zbog „kontinuirano uznemirenje/uznemiravanje građana“ i da tome nisu prethodile naučne analize. Ustavni sud navodi da je u obrazloženju predloga koji je prethodio spornoj uredbi navodi upravo formulacija „kontinuirano uznemirenje/uznemiravanje građana“. 

„Ta nedavna odluka Ustavnog suda je bez sumnje ostavila mučan utisak servilnog odnosa ove institucije prema Vladi, odnosno izvršnoj vlasti. Definitivno, mnogo šta u vezi s tom odlukom i postupanjem suda koje je odluci prethodilo upućuje na zaključak da je ona isporučena bukvalno na zahtev odnosno po nalogu izvršne vlasti“, smatra advokat Rodoljub Šabić, ministar u Vladi Zorana Đinđića i poverenik za informacije od značaja u dva mandata..

Kako naglašava, drastično različit odnos suda prema dve inicijative koje su mu upućene, a obe za predmet imale isti „famozni“ projekat mnogo govori u prilog takvom zaključku: „Ustavna žalba podneta zbog toga što je na doslovno sraman, skandalozan način rukovodstvo Skupštine Srbije ignorisalo narodnu inicijativu za zabranu eksploatacije litijuma i bora iako se je potpisale desetine hiljada građana za sud je bila i ostala nezanimljiva. Ali je zato na prečac postala zanimljiva inicijativa Rio Tinta. Pa je u jednom neobičnom, potpuno netransparentnom postupku, bez prethodno donetog zaključka o pokretanju postupka, čak i bez izjašnjenja Vlade kao kreatora osporenog akta, doneta odluka.“

Ustavni sud Srbije poslednjih godina ima više od 15.000 ustavnih žalbi godišnje, što znači da bi trebalo dnevno da reši pedesetak, a tu su i postupci koje pokreću državni organi koji se razmatraju po sili zakona

Slično onome što je izneo sudija Škulić, Šabić naglašava da „ta odluka Vladi faktički nije bila neophodna jer je bez toga mogla sama da promeni uredbu, da donese novu, ali joj je politički mnogo zgodniji bio privid da ‘postupa po odluci Ustavnog suda’„.

„Ne mislim da su odluka i ponašanje Ustavnog suda iznenađenje. I pre je, recimo u vreme korone Ustavni sud demonstrirao servilnost npr. našavši da je ‘u redu’ što je vanredno stanje proglasio trijumvirat Vučić – Brnabić – Gojković a ne skupština Srbije jer navodno naša skupština, jedina na svetu, ‘nije mogla da se sastane’, kao i da je držanje milionske strukture penzionera u višednevnom kućnom pritvoru bez bar sata izlaska, zajamčenog najtežim kriminalcima u zatvoru, bilo ‘neophodna i srazmera mera’.“ 

Dosadašnji predsednici/ce

Ustavni sud Srbije do sada su vodili: Petar Relić 26. 6. 1963 – 31. 7. 1971; Jovan Đorđević 15. 7. 1971 – 31. 12. 1979; Najdan Pašić 1. 1. 1980 – 14. 10. 1984; Radoslav Ratković 18. 9. 1984 – 7. 11. 1986; Đurđe Seničić 5. 5. 1987 – 3. 6. 1988; Miodrag Bogdanović 3. 6. 1988 – 26. 6. 1990; Balša Špadijer 7. 8. 1990 – 30. 6. 1996; Ratko Butulija 25. 12. 1996 – 17. 12. 2001; Slobodan Vučetić 20. 6. 2002 – 8.12.2007; Bosa Nenadić 26. 12. 2007 – 26. 12. 2010. i Dragiša B. Slijepčević 3. 2. 2011 – 3. 2. 2014. Predsednica USS u dva mandata je bila i Vesna Ilić Prelić (3. 2. 2014 – 12.12.2016, te 25. 1. 2017 – 26. 1. 2020. godine).

Sudom trenutno u drugom mandatu predsedava Snežana Marković. 

Sud ima 15 sudija koje se imenuju na mandat od devet godina, s tim što mogu imati dva mandata uzastopno. Pet sudija Ustavnog suda bira Narodna skupština, pet imenuje predsednik Republike, a pet opšta sednica Vrhovnog suda. Trenutno boje USS „brani“ 11 sudija, nedostaje četiri – po dva na predlog predsednika i parlamenta. Naredne godine još će nekim sudijama isteći mandat, što može dovesti do potpune blokade suda, jer je za svaku odluku neophodna većina od osam glasova. 

Po sili zakona koji kaže u članu Član 14 da Sudiji Ustavnog suda prestaje dužnost kad navrši 65 godina života i 45 godina staža osiguranja. Mandat predsednice suda po tom osnovu već je trebalo da prestane, pošto je 29. aprila napunila 65 godina.

DEVASTIRANJE INSTITUCIJA: Suočavamo se sa kulminacijom trenda pretvaranja nekonsolidovanog demokratskog društva u autoritarno, čak autokratsko, uveren je Šabić koji upozorava da to neizbežno podrazumeva devastiranje institucija, njihovo potčinjavanje i pretvaranje u „fasadne“, a nefunkcionalne. Ustavni sud se, uostalom kao manje više sve tzv. nezavisne institucije nažalost uklapa u taj trend.

Na to upozorava i profesorka u penziji Vesna Rakić Vodinelić.

„Praksa Ustavnog suda u Srbiji, kada je taj sud bio u prilici da odlučuje o pravnim pitanjima od kojih zavisi dopuštenost i održivost političkih odluka, ujednačena je samo u jednoj tački: te odluke uvek idu u korist političke vlasti i u skladu su sa izraženim željama vlasti. Pravna argumentacija je, međutim, neujednačena i neubedljiva. To se može dokazati na nekoliko primera“, kaže za Novi magazin profesorka Rakić Vodinelić.

Kako podseća, posle zaključenja Briselskog sporazuma, zatraženo je ispitivanje njegove ustavnosti. Ustavni sud je odbacio inicijativu, sa obrazloženjem da taj sporazum nije pravni, već političku akt, iako se po Bečkoj konvenciji nesumnjivo radi o pravnom sporazumu koji se može ispitivati.

„Potom, Ustavni sud je odbacio inicijativu kojom je traženo ispitivanje ustavnosti zakona kojim su umanjene penzije. Inicijativa je odbačena, iako se po Ustavu, privatna imovina može oduzimati samo uz naknadu.

Skorašnjom odlukom Ustavnog suda, po kratkom postupku, sud je prihvatio inicijativu kompanije Rio Tinto, bez poštovanja propisane procedure i stavio van snage Uredbu Vlade kojom je zabranjeno nastavljanje radova na iskopavanju jadarita. Izdvojeno mišljenje jednog sudije jasno govori da je u ovom slučaju odluka Ustavnog suda bila nepotrebna: Vlada uvek može izmeniti raniju uredbu. To je, uostalom i učinila odmah posle donošenja odluke Ustavnog suda, a mogla je i nezavisno od te odluke“, naglašava naša sagovornica.

Prema njenim rečima, ova tri slučaja jesu zapravo iskustveni dokazi da, onda kada je ‘vruće’ Ustav i zakon ostaju pred vratima Ustavnog suda, a tamo se ‘primenjuju’ politički, a ne pravni izvori.

O praksi Ustavnog suda Srbije nemaju najpovoljnije mišljenje ni oni koji direktno učestvuju u njegovom radu, ali imaju značajnu ogradu da je praksa omeđena pravilima. Jedan od naših sagovornika koji je želeo anonimnost, ali je vrlo verziran u rad USS, na primedbu da je vreme da se menja Zakon o Ustavnom sudu dodaje – pre toga sam Ustav. Jer su ograničenja rada tog suda već Ustavom nametnuta. Podseća da je Venecijanska komisija predlagala da se uz ustavne amandmane o pravosuđu menjaju i odredbe o Ustavnom sudu, ali ta je primedba kasno stigla.

Prema rečima tog izvora, Ustavni sud Srbije poslednjih godina ima više od 15.000 ustavnih žalbi godišnje, što znači da bi trebalo dnevno da reši pedesetak. Veliki deo se odbacuje iz proceduralnih razloga, ali mnogi predmeti idu na ocenu. Tu su i postupci koje pokreću državni organi na različitim nivoima i druge inicijative, koje sud razmatra po sili zakona. Kad se sve sabere i oduzme, odgovori na ustavnu žalbu traje i po nekoliko godina, u najboljem slučaju godinu-dve, a u komplikovanijim slučajevima postupak se razvuče na pola decenije, pa i duže.

Predmete raspoređuje sistem zvani „Isus“ mada se može dogoditi da neke sudije dobiju škakljiv postupak prekoredno i van tog sistema. Od agilnosti sudija izvestilaca, ali i prvog-prve među njima, u dobroj meri zavisi i ažurnost suda uopšte.

Predmete raspoređuje sistem zvani „Isus“ mada se može dogoditi da neke sudije dobiju škakljiv postupak prekoredno i van tog sistema

Ključna slabost, posebno poslednje decenije, vidi se u netransparentosti rada, pa do javnosti, čak i upućene, retko dolaze glasovi iz zdanja u Bulevaru Kralja Aleksandra. Suprotno praksi koju su imali posebno Bosa Nenadić i u velikoj meri Dragiša Slijepčević, njihove naslednice Milena Ilić Prelić i Snežana Marković ne naginju javnom obaveštavanju, što među građanima stvara utisak da USS ne radi ili radi – po diktatu. Posebno je to značajno u slučaju osetljivih predmeta kakvi su sada Rio Tinto i Zakon o rodnoj ravnopravnosti, početkom godine izbori paket, pre godinu-dve „slučaj tetkice“, pomenute penzije…

Takođe od samih sudija, njihove radinosti i stručnosti, a i integriteta, umnogome zavisi koliko će se neki predmet dugo raditi i hoće li se mimo potrebe „razvlačiti“ ili, pak, ubrzati. No, ljudima mimo suda, pa mnogima i u samom sudu, teško je da dokuče u čemu je eventualno problem i ima li zaista pritiska izvršne vlasti u meri o kojoj zahvaljujući nejavnosti rada USS javnost bruji.

Ta nejavnost je i u slučaju Rio Tinto doprinela oštroj podeljenosti van suda – premda su sudije bile u priličnom saglasju. No, činjenica da nisu saopštili zašto će, što im pravila dozvoljavaju, doneti odluku bez javne rasprave, a pre toga da će uopšte odlučivati po inicijativi Rio Save, priuštila im je niz kritika.

To nije jedini sporan slučaj, pokazuje iskustvo poverenice za zaštitu ravnopravnosti. Primerice, predlog za ocenu ustavnosti I zakonitosti Zakona o penzijsko-invalidskom osiguranju podneli su 19. 5. 2017, a sud je odluku doneo 19. 6. 2119. Za sporni Zakon o finansijskoj podršci porodici iz te službe predlog je podnet 11. 9. 2018, a ocena je stigla 13. 12. 2020.

No, kažu poznavaoci, to i nije tako loše, jer se neki predmeti vuku po sudijskim fiokama – često iz neznanih razloga – po sedam, osam godina. A nije nepoznato da sudije same povuku predmete pohrane ih u sopstvene ladice čekajući povoljniji trenutak. Činjenica da je za pokretanje postupka potrebna saglasnost svih odugovlačenje čini opcijom koja ne bode oči. Pre svega samim sudijama, a dobar je izgovor kada ima spoljnih „naznaka“ da nema potrebe žuriti.

Takva sporost, ipak, obesmišljava i posao koji nije pod sumnjom jer je ponekad vreme potrošeno na raspravu i prazne hodove inicijativu učinilo izlišnom. 

Tekst je prenet sa portala Novi magazin.