Pet minuta sa Predragom Voštinićem

Izvor: Novi magazin

Kraljevčanina Voštinića i Novi Sad vezuje još jedan nimalo bizaran detalj – među napadačima na studentkinju Anu, onima koji su kasne januarske noći istrčali iz zgrade SNS i tukli je bejzbol palicama – prepoznao je jednog od vinovnika napada na njega avgusta 2023. Novosađanin na kraljevačkom parkingu jurio je kolima Kraljevčanina! Očito određenog. No, na pitanje da li je to prepoznavanje bilo ključno za ono što je usledilo – ostavku premijera Miloša Vučevića, koji je i formalni predsednik SNS-a, kao i gradonačelnika Milana Đurića – Voštinić odgovara negativno. Uveren je da je to bio deo plana, strategije izvlačenja iz škripca u koji su naprednjaci koji vladaju Srbijom sebe nepromišljeno uveli. I Srbiju…

Razlikuju li se Srbija od pre 1. novembra 2024. i 1. februara 2025?

Mnogo! Zahvaljujući studentima, jasno je da smo mi sada formacija kojoj pripada društvena većina, mi sad možemo da promenimo tokove društvenih događanja jer smo u Novom Sadu jedni drugima – i svima – pokazali da nas ima dovoljno za promene. Ono što je nekada pripadalo strahu građana od javne osude sada sve više pripada onima na vlasti. Sad se ljudi smeju na tabloidne naslove, podsmevaju se izjavama nenadležnih i kolektivno zgražavaju nad onim što nadležne institucije ne rade. 

Nema sumnje da se menja ne samo percepcija ljudi nego i oni sami, ali koja je to snaga koja će omogućiti da se promene realizuju?

Teško je sada govoriti ko će se izdvojiti kao ključan društveni faktor iz svega ovoga, ali jasno da su studentski protesti podigli lestvicu društvenog očekivanja. Sve od toga kako su postavili zahteve, kako su se borili i odlučivali, kako su i s kim su komunicirali uverava nas da društvo ima kapacitete da nadgleda demokratske procese i institucije. Ko god se pojavi u političkom polju, imaće ovo kao lestvicu do koje mora da dobaci da bi učestvovao u društvenom i političkom životu ili će biti označen od istih oni koji su sada na ulici i očito smenjuju vlast.

Koliko ovaj talas može trajati dok se ne razbistri društveni?

Teško je izračunati društvene poremećaje i događaje koji traju, posebno je teško predviđati ih jer su predviđanja zasnovana na intuiciji i onome što želimo. Ako bismo bili potpuno iskreni, najveći broj ljudi je bio skeptičan da je ovo uopšte moguće, a kamoli da će za manje od tri meseca pasti vlada i sve biti uzdrmano do te mere da i pad vlasti nije nemoguć. Sa druge strane, najiskreniji odgovor je da ovo može trajati još pet dana, pet, nedelja, pet meseci ili duže! Apsolutno ne znam jer iznenadni događaji mogu ubrzati točak promena, ali i zaustaviti ih. Vlast se ponaša po marketinškom političkom receptu iz ruskih brošura za zaustavljanje obojenih revolucija, ali jasno da bilo koji događaj može promeniti i našu i njihovu poziciju. 

Komunikacija je jednosmerna sa obe strane, premda je ova studentska izrazito pristojna…

Ne bih poredio kvalitet komunikacije.

Ne poredim, samo kažem da se odvija na paralelnim kolosecima!

Studenti se obraćaju nadležnim institucijama koje to treba da shvate, ali i društvu koje treba da podrži njihovu borbu. Jasnu poruku šalje i vlast, koja je odlučila ko će im zauvek biti podrška, a to je onaj najubogiji deo društva koji je često nesvestan kako je i koliko prinuđen da preživljava na mrvicama koje padaju sa stola vlasti. Komunikacije nema – studenti insistiraju na adekvatnom sagovorniku, a vlast na očuvanju tvrdog jezgra biračkog tela.

Može li blago otvaranje javnog servisa da doprinese i otvaranju drugih institucija u smislu da rade svoj posao?

O da, nema većeg značaja od medijskog u toj borbi i svaki trag koji vodi ka obaveštavanju i pravovremenom informisanju sada se može podvesti pod herojski čin. Ako imamo na umu na koji način su ti mediji bili stisnuti uz vlast, sada možemo u njih gledati kao u one koji bi samooslobađanjem mogli najviše da doprinesu oslobađanju društva. Oni koloseci koje ste pominjali postoje zbog toga što vlast do svoje ciljne grupe dolazi zloupotrebljavajući medije. I kad se to makar načne kao mogućnost dolaženja do istine, imali bismo mnogo veći stepen podrške društvenim promenama koje su neophodne.

Studenti insistiraju na nestranačkom delovanju, ali u osnovi deluju politički. Pitanje je mogu li se i tu profilisati novi politički akteri?

Dobro ste primetili, ne insistiraju na apolitičnosti već nestranačkoj boji svog angažmana, ne žele da ih bilo ko korumpira i pokvari ono što se sada doživljava kao savest društva. Izvesno je da već imamo značajnog političkog aktera na sceni – studentski pokret bez lidera – a očekujem i druge neliderske koncepte koji će pomoći razvoju kapaciteta društva. Vreme je i za smenu generacija u političkom životu i njegovo značajano podmlađivanje. Tačno je da je politička artikulacija neophodna, ali da je bila moguća sa postojećim akterima, ovo se ne bi ni dešavalo. Biće, siguran sam, puno razočaranja jer je poslednjih sedmica mnogo toga idealizovano, ali veliku ćemo stvar učiniti ako ta nova generacija dovede do smenjivosti vlasti, a onda počnu i jedni druge da smenjuju. 

Ima li komešanja koja će dovesti i do promena na lokalnom frontu? 

Sasvim sigurno, to se vidi po broju ljudi koji uzlaze na zakazane i nezakazane proteste u oko 160 gradova i opština. To znači da su i najmanja mesta imala svoj protest i blokadu na kojoj je, kao u Lučanima i Novoj Varoši, bilo više četvrtine stanovnika. Uprkos onome što se emituje s nacionalnih medija, to šalje jasnu poruku da se na ulici nešto dešava i polako postaje društvena većina. To i lokalne vlasti vide i shvataju šta im je činiti ako žele da ostanu da žive mirno u istom mestu. Bili su prebahati i osioni prema sugrađanima, da ne govorim o bezobrazluku gradonačelnika Kraljeva, upozoravali smo ih i ranije, ali mislim da ovo sada ne gledaju mirno. Ali pošteno, donekle se radujem njihovom strahu.

Koliko se Srbija promenila od Ibarskog do Studentskog marša?

Puno, posebno poslednjih nedelja. Ne želim da zvučim arogantno i teško mi je da to prevalim preko jezika – ali ono što smo mi u Lokalnom frontu radili prethodnih godina eskaliralo je poslednjih godina. Ne samo šta smo govorili, već i metode naše borbe kao što je bio taj marš danas ima svoje šire, nadam se i uspešnije oblike.

Za kraj – da li se postupak protiv napadača na vas pomerio s mesta, posebno nakon ovog prepoznavanja?

Taj postupak traje, ali postao je neinteresantan javnosti do pojave tog čoveka koji je napao studentkinju u Novom Sadu, a bio je u grupi koja je mene povredila. Sada je jasno da nije reč o teškom delu protiv bezbednosti u saobraćaju.

Već o napadu. Očekujete li novu kvalifikaciju dela?

Napadači su imali imena i prezimena, a taj čovek je bio – nedostupan organima gonjenja! Ne očekujem da će se posle godinu i po dana promeniti kvalifikacija dela, ali dosta sam naučio iz toga; kad smo napadnuti moramo biti predostrožni i glasni, jer ćemo samo tako pomoći drugima. To što nisam insistirao na pravoj kvalifikaciji dela možda je pomoglo tim ljudima da se sakriju. 

A ovde malo šta nema veze sa vlašću, posebno kad je nasilje u pitanju.

Tekst je prenet sa portala Novi magazin.