Deca su nevidljive žrtve pandemije

Autor: Ivana Pavlović

Celo čovečanstvo prvi put u istoriji ujedinjeno je u suočavanju sa pretnjama koje donosi kovid-19 pandemija. Ovo je nezapamćena pretnja po javno zdravlje i globalnu ekonomiju. Ceo svet se suočava sa krizom, nijedna zemlja tu nije izuzetak, pa ni najrazvijenije zemlje, kao što vidimo, kaže u razgovoru za „Novu ekonomiju“ Ređina de Dominićis, direktorka UNICEF-a u Srbiji

Kriza  izazvana pandemijom i posledice koje ostavlja, za biznis i vlade u celom svetu predstavlja nešto neviđeno još od Velike recesije i Drugogsvetskog rata, što mnogi od nas ne pamte. Gde je mesto ove krize gledano po angažmanu UNICEF-a u poslednjih nekoliko decenija?

U roku od samo par meseci, COVID-19 potpuno je poremetio živote dece širom sveta. Stotine miliona dece nisu u školi. Roditelji i negovatelji ostali su bez posla. Granice su zatvorene. Deca su nevidljive žrtve ove pandemije. Zabrinuti smo zbog njenih kratkoročnih i dugoročnih uticaja na njihovo zdravlje, dobrobit, razvoj i perspektivu. UNICEF aktivno sprovodi preventivne aktivnosti u zajednicama u zemljama pogođenim pandemijom i to informisanjem o rizicima, obezbeđivanjem urgentne medicinske opreme, kao i zaštitne opreme za zdravstvene radnike. Obezbeđujemo higijenske i medicinske pakete školama i zdravstvenim klinikama. UNICEF prati uticaj pandemije u cilju obezbeđivanja kontinuiranepodrške zaštiti, obrazovanju i socijalnim uslugama. UNICEF aktivno radi na ublažavanju efekata pandemije na decu i žene.

Od početka zdravstvene krize izazvane COVID-19, UNICEF obezbeđuje spasonosnu zdravstvenu i zaštitnu opremu, blisko sarađuje sa vladama i logističkim mrežama kako bi se ublažio uticaj ograničenja putovanja na isporuku opreme. Gradimo objekte u kojima su dostupni voda i higijenski uslovi, pomažemo da deca imaju pristup obrazovanju i uslugama zaštite, podržavamo mlade da na inovativne načine podele poruke o javnom i mentalnom zdravlju i objavljujemoinformacije u vezi sa javnim zdravljem koje spasavaju živote. UNICEF daje smernice poslodavcima kako da na najbolji način podrže zaposlene roditelje i pronađu nova rešenja koja će pomoći najsiromašnijim porodicama da dobiju pristup finansijskim sredstvima koja su za njih od ključnog značaja. U mnogim slučajevima smo radili sa decom izbeglicama i migrantima i decom pogođenom sukobima kako bismo osigurali da budu zaštićena od COVID-19.

Da li ste zadovoljni prikupljenim donacijama i reagovanjem donatora s obzirom na tošta se sve dešava u kratkom vremenskom intervalu i da dobar deo privrede radi od kuće?

Poslovna zajednica u Srbiji pokazala je visok stepen spremnosti i reagovala je na poziv UNICEF-a  i pružila podršku kako bi se olakšala situacija izazvana pandemijom. Moram da naglasim da su u trenutku usporavanja privrednih aktivnosti, biznis lideri iz Srbije pokazali veliku solidarnost odlučivši da deo prihoda usmere ka UNICEF-u i tako podrže naš zdravstveni sistem da se izbori sa pandemijom.

Prikupljeno je skoro milion dolara za nabavku preko potrebne medicinsake opreme, zaštitne operme za zdravstvene radnike, higijenskih paketa za najuzgoženije porodice.

Posebno smo zahvalni što su se sami zaposleni u kompanijama, pre svega članice Inicijative Digitalna Srbija uključili u prikupljanje donacija i pokazali visok nivo solidarnosti. Tako su, na primer, zaposleni u Nordeusu ličnim donacijama, uz liderstvo Branka Milutinovića i podršku rukovodstva ove kompanije, među prvima pokrenuli prikupljanje priloga za nabavku respiratora. Ovoj inicijativi priključili su se Fi akademi, Rajfajzen banka, Vojvođanska banka, Eko Helenik, Katena Media, Orion Telekom, Simfoni, Vega Aj-Ti Soursing, Tajfun Hil, Stil Impeks, Inicijativa „I am not a robot“, marketing agencija I&F McCann grupa, EKO Helenik, Lidl, Mol, Endava,Telenor fondacija, Telegrup, Multikom grupa, Kontinental automotiv Srbija.

Ana Ivanović,nacionalnaambasadorka UNICEF-a,donirala je među prvima i lično pozvala svoje partnere i prijatelje da i oni doniraju. Tako su se njenom pozivu u veoma kratkom periodu odazvali Pti Ženev Petrović Srbija, Udruženje reciklera Srbije, EXLRT, Eksekom, Kalemegdan divelopment, Prozon. Poslovni lideri iz Srbije, koji posluju van zemlje okupili su saradnike i svojim ličnim donacijama daju doprinos svojoj zemlji. To je slučaj sa Nikolom Božinovićem,koji je sa druge strane Atlantika pokrenuo saradnike, partnere i zaposlene Nutaniksa, u Americi i Srbiji.

UNICEF i Međunarodna organizacija rada na globalnom nivou pozivaju vlade da pojačaju mere socijalne zaštite, posebno za ugrožene porodice, između ostalog kroz pružanje pomoći poslodavcima da ne otpuštaju zaposlene i nastave da isplaćuju plate. Da li ste zadovoljni reakcijama i merama Vlade Srbije?

Činjenica je da pandemija kao zdravstvena kriza, evidentno nosi pretnju po sveukupnu socijalno-ekonomsku sigurnost. Dakle, ona odavno nije samo zdravstvena kriza. To se naročito odnosi za ugrožene porodice i decu koji su korisnici sistema socijalne zaštite. Govorimo o korisnicima novčane socijalne pomoći, dečjeg dodatka, novčanih davanja po osnovu invalidnosti, kao i onima koji koriste usluge zbog problema u porodičnom funkcionisanju, uključujući i nasilje u porodici. Treba reći da kriza svakako može da se odrazi na dobrobit svih onih koji su se i pre krize nalazili na rubu siromaštva i one koji u ovoj situaciji ostanu bez posla ili zarade.

Osigurati kontinuitet mera socijalne zaštite u uslovima pandemije, koja zahteva primenu striktnih preventivnih zaštitnih mera radi očuvanja zdravlja i korisnika i pružalaca usluga, svakako je veliki izazov za sve države i sisteme. Moramo da izrazimo zadovoljstvo naporima da seosigura kontinuitet postojećih novčanih davanja i  funkcionisanje ključnih usluga socijalne zaštite za najugroženije porodice i decu.Vlada Republike Srbije usvojila je i niz drugih jednokratnih ekonomskih mera, što je takođe pozitivno i što treba priznati.  To su sve značajni napori  kojima je cilj prevencija i ublažavanje negativnih efekata pandemije na najugroženije porodice, a naročito one sa decom.

Međutim, jednako je važno da se već danas misli o sekundarnim, produženim efektima pandemije. UNICEF će i u narednom periodu pružati pomoć Vladi  da se obezbedi kontinuitet u pružanju usluga za decu i višestruko ugrožene porodice. UNICEF veliku pažnju poklanja praćenju stanja i potreba. Kako bismo precizno ustanovili koje su sada njihove potrebe, mi trenutno sprovodimo anketu koja treba da nam pruži pokazatelje o efektima pandemije na porodice sa decom. Verujemo da će nam rezultati ove ankete pružiti korisne uvide za oblikovanje određenih socio-ekonomskih mera, u kontekstu ekonomskih izazova, jednakog, pravičnog i balansiranog pristupa merama u periodu po okončanju neposredne krize.

Deca u celom svetu ne idu u školu, škola se premestila u kuće. Ali, mnogo dece i u Srbiji nema računar, telefon i ne može da gleda RTS i radi domaće preko različitih onlajn servisa. Da li ste u kontaktu sa Ministarstvom prosvete, da li se i kako pomaže ovoj deci da ne izgube korak u praćenju nastave?

Imajući u vidu opremljenost digitalnim resursima, digitalne kompetencije nastavnika, učenika i roditelja, Ministarstvo prosvete u Srbiji kombinovalo je nekoliko mehanizama kako bi organizovalonastavu na daljinu. To su emitovanje nastave na RTS-u, digitalne platforme i korišćenje mobilnih telefona. Pretpostavka je bila da će RTS ući u najveći broj domova u Srbiji s obzirom na to da postoje podaci da 97% domaćinstava ima TV priključak, a da se za kontakt sa učenicima mogu koristiti i mobilni telefoni, koje poseduje najveći broj roditeljai stariji učenici. U zvaničnim sugestijama koje je Ministarstvo poslalo školama na samom početku krizne situacije, predviđeno je da škole treba da pripreme materijale u štampanom obliku za decu koja nemaju pristup TV i ne mogu da pristupe digitalnim sadržajima. Školama je data instrukcija da posebno vode računa o deci koja nemaju pristup digitalnim obrazovnim platformama ida nađu najbolji mogući način da ih uključe i da obavezno prate situaciju.U saradnji sa Ministarstvom prosvete radi se na detaljnom mapiranju koliko učenika trenutno nije uključeno u nastavu uz pomoć digitalnih alata, kao i na koje sve načine škole prevazilaze sve ove izazove.

Zaista, kako je moguće, prema vašem mišljenju, prevazići te nedostatke?

Po informacijama koje imamo iz Ministarstva, svi raspoloživi digitalni resursi u školama stavljeni su u službu realizacije nastave na daljinu. Od samog početka krize razmatraju se načini da se pomogne školama koje nemaju dovoljno opreme i dostupan internet za učenike i nastavnike. Neke akcije Ministarstvo je već realizovalo u saradnji sa privatnim sektorom, a neke planiramo zajedno da pokrenemo. Moram da napomenem da je podrška privatnog sektora bila velika i kad je reč o sektoru obrazovanju. Tako su npr. otvoreni brojni digitalni resursi (sajt Digitalna solidarnost), omogućen je slobodan pristup digitalnim udžbenicima, a imamo informaciju i da je ostvarena saradnja oko nabavke jednog dela kritične opreme.

Ipak, treba biti realan i otvoreno reći da su potrebe i dalje velike.Obrazovanje na daljinu važan je deo celog sistema obrazovanja i može biti korisno u mnogim kasnijim situacijama, npr. kod dece na bolničkom lečenju, u situacijama kada škole u nekim delovima zemlje ne rade zbog snega itd. Obrazovanje na daljinu obezbeđuje kontinuitet učenja za decu i zato je ono važno ne samo sada. Sistemski pristup digitalizaciji u obrazovanju uključuje dalje ulaganje u digitalnu infrastrukturu i unapređivanje digitalnih kompetencija nastavnika, na čemu već nekoliko godina uspešno rade institucije u Srbiji. Tako se, na primer, veoma uspešnom smatra inicijativa „Connected schools“, zatim razvoj Nastavničkog obrazovnog portala u Zavodu za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, čemu smo i mi doprineli. Mislim da smo svi shvatili da su moderne tehnologije i inovacije ponudili prave odgovore na mnoga pitanja u ovoj krizi. Zato je važno da se napori u cilju digitalizacije u obrazovanju nastave i dodatno podrže, a da se realizacija stalno prati i kad je reč o pristupu i kvalitetu.

Tekst je prenet sa portala Nova ekonomija.