Njujork tajms sada optužuje Trampa da je pristrasan u korist Slovena. Je li i to rasizam?

Piše: Ljiljana Smajlović

Citat je iz komentara objavljenog ove sedmice u Njujork tajmsu. Mogu da razumem frustraciju moćne redakcije kojoj je nepodnošljivo što Tramp sedi u Beloj kući. Ali pristrasan prema Slovenima? U istom nizu sa pridevima bezdušan i nedostojan, kao da to ide u kompletu sa Slovenima?

U Njujorku verovatno misle da je to otmen način da se kamuflira prizemna aluzija na Trampove dve supruge slovenskog porekla, ali meni zvuči rasistički. Branko Milanović je u pravu: ni ja ne verujem da bi ugledni list pristao da objavi da je neko pristrasan u korist, na primer, Jevreja, ili Nemaca, ili Skandinavaca. To bi urednici očas detektovali kao denuncijaciju i sektaštvo.

Ali se zato pola redakcije tamo prošle sedmice diglo da protera urednika koji se usudio da objavi jedno usamljeno drugačije mišljenje koje stoji u direktnoj suprotnosti sa progresivnom političkom dogmom. I uspelo je u svojoj nameri. U američkoj štampi ovih dana pljušte otkazi, iza kojih ne stoje zle vlasti i medijske gazde, već novinari progresivnih političkih uverenja koji kažnjavaju ideološke prestupe svojih urednika.

Redakcija Filadelfija inkvajerera, lista koji postoji 191 godinu, prisilila je glavnog urednika na “ostavku” zbog naslova koji je razbesneo pristalice pokreta “Crni životi su važni”: “I zgrade su važne”, pisalo je u vrhu strane koja je pledirala da se tokom protesta punih nasilja čuvaju istorijske građevine u Filadelfiji. Zemlja je podeljena i svi su besni, pa se uredničke glave valjaju ulicama: glodur magazina „Bon apeti“ smenjen je jer se na fotografiji snimljenoj pre 16 godina, reklo bi se, podsmehuje Portorikancima, čiju kuhinju izgleda nije dovoljno cenio svih ovih godina dok je delovalo da je uspešan u uredničkom poslu.

Neću da grešim dušu: razumem da i hrana može da bude političko pitanje, kao i sve ostalo, i lako mi je da poverujem da se zaposleni koji nisu belci u izdanjima Konde Nasta katkad osećaju kao osoblje drugog reda. Ali u Americi se ovih dana više nego ikada razgovara o “podrazumevajućim predrasudama”. Ne znam kako drugačije da prevedem sintagmu “implicit bias”, koja se odnosi na predrasude kojih niste ni svesni, one koje uzimate zdravo za gotovo dok vam ne skrenu pažnju oni koje ugrožavate svojom pristrasnošću. Ovih dana u Americi čujete da su i vaše police sa knjigama krive: proverite li, naći ćete da su autori koje čuvate redom muškarci, mahom belci, a najčešće mrtvi beli muškarci (dead white males). Možda vam zbog toga sistemski rasizam ostaje u slepom uglu? Nešenel pablik rejdio je našao da je 76 posto zaposlenih u izdavaštvu belo. Dekolonizujte svoje police! Prestanite da na svet gledate belim naočarima! Možda zato ne vidite da sistemski rasizam i policijska brutalnost idu u paru.

Razmišljam o tome dok čitam kako je Nosferatu u Beloj kući pristrasan u korist Slovena. Zar i to nije “podrazumevajuća predrasuda”? Kakve strašne osobine taj vampir ima: bezdušan, nedostojan milosti božije, i još navodno sklon slovenskom rodu!

Mislim da nema bojazni da neko nekada u znak protesta zbog “slovenofobije” spali neku istorijsku crkvicu u Vašingtonu. Ali otkako sam je slušala na Si-En-Enu, ne mogu da prestanem da razmišljam o Karen Ataja, urednici komentara u Vašington postu. Nismo istomišljenice. Ataja deli ogorčenje kolega iz Njujork tajmsa zbog kolumne senatora iz Arkanzasa koji se zalagao za to da američka vojska zavede red na ulicama onih gradova u kojim policija nije u stanju da spreči nasilje i pljačku tokom protesta, po uzoru na 1992, kada je Džordž Buš poslao vojsku da zaustavi nemire u Los Anđelesu koji su izbili zbog oslobađajuće presude za četvoricu policajaca koji su prebili Rodnija Kinga. Potpuno suprotno od nje, ja sam razočarana što je izdavač Salcberger popustio pod pritiskom politički motivisane razuzdane gomile. A upravo sam preneražena time što niko spolja nije morao da dođe da lupa na vrata Njujork tajmsa i buni se: redakcija je sama, iznutra, odozdo, tražila cenzuru.

Ali mi se zato mnogo dopalo njeno obrazloženje.

Američka vojska je najsmrtonosnija vojna sila u istoriji čovečanstva, kaže Karen Ataja. Tu silu bi oni poslali da zgazi Amerikance!

E tu se u potpunosti slažemo. Istorija ne poznaje silu kakva je američka vojska. To je krajnje nepodesan instrument za upotrebu u rešavanju građanskih sukoba. Većina Amerikanaca danas se slaže da policija koristi više prekomerne sile protiv crnaca nego protiv belaca, da je gnev koji to izaziva opravdan i da su sadašnji protesti najvećim delom razumljivi. Robovlasništvo je ostavilo duboke rane. Vojna sila ih neće zalečiti.

Ali ako stvari u Americi krenu dobro, možda će jednog dana neka nova Karen Ataja, iz nekog drugačijeg Vašington posta, na nekom drugačijem Si-En-Enu odlučiti da američka vojna sila nije dobar instrument ni za rešavanje političkih i građanskih sukoba u drugim delovima sveta. Na primer, među zavađenim Slovenima.