MILOŠ BIKOVIĆ: Trudim se da svetu prikažem Srbiju na način na koji ona to zaslužuje

Piše Tijana Duraković

Zajednički imenitelj svih projekata u kojima učestvuje mladi glumac i producent Miloš Biković jeste njegova nesvakidašnja strast – strast prema umetnosti, prema ispravnom sistemu vrednosti, prema veri, prema zemlji u kojoj je rođen. Sa njim smo razgovarali o nekim starim ulogama, ali najviše o njegovoj novoj ulozi, u kojoj se veoma dobro snašao – ulozi ambasadora kulture Srbije.
Uz vas stoji epitet „ambasador kulture Srbije”. Koliko je za vas ta uloga izazovna?
Čovekov identitet se definiše njegovim obrazovanjem i vaspitanjem, koje on nosi, pre svega, iz kuće. Pod tim ne mislim samo na vaspitanje iz porodice, već i na vaspitanje iz zajedničkog doma, zemlje u kojoj je čovek rođen. Moja zemlja je moj dom, ona je naš zajednički dom, i stepen kulturnog obrazovanja pojedinca je, po mom mišljenju, uslovljen osnovnim vaspitanjem koje nosimo iz društva iz kojeg potičemo, iz našeg naroda. Uloga ambasadora kulture podrazumeva kombinaciju manira, obrazovanja, informisanosti i ponašanja koje je u skladu sa određenim sistemom vrednosti. Tu ulogu smatram vrlo izazovnom, jer ona zahteva da čovek bude disciplinovan i da se kontinuirano usavršava kako bi je ostao dostojan i kako bi opravdao poverenje javnosti. Tzv. self help literatura, mediji, društvene mreže i društvo uopšte stalno nas podsećaju na to da je važno raditi na sebi. Za mene to, jednostavno, znači – biti hrišćanin.
Šta se trudite da poručite svetu kao predstavnik kulturne scene Srbije?
Trudim se da na najbolji način predstavim sadržaj i atmosferu kulturne scene u Srbiji. Srbija je iz geopolitičkih razloga pod informativnim udarom, a kulturna scena je ugrožena pod naletom neoliberalnog kapitalizma i monopola u medijima, koji, na štetu opšteg kulturnog dobra, stavljaju zaradu u prvi plan. Samim tim, dolazimo u situaciju da je izveštavanje o kulturnoj sceni potisnuto, a moralo bi biti na prvom mestu u medijima. Trudim se da jednostavnim porukama opišem Srbiju kao lepu zemlju, bogatu kvalitetnim ljudima. Pokušavam da promovišem sve ono što su neki veliki ljudi stvorili i ostavili nam u nasleđe.
Ko vas u tom pogledu inspiriše?
Nemam uzore u tom smislu, ali veoma poštujem stvari koje za našu zemlju čine i način na koji to rade naučnici, mladi matematičari, Novak Đoković, vaterpolisti, košarkaši i ostali pojedinci koji svojim trudom i zalaganjem neguju prave životne vrednosti.
Svetska kinematografija se ubrzano menja. Da li možete da nam ukratko prenesete svoje utiske poredeći stanje na početku vaše karijere sa sadašnjim stanjem?
Stvari su se drastično promenile. Upadljivija je razlika između Holivuda i ostatka sveta. Ruska kultura filma, koja je po mnogo čemu slična našoj kulturi, kao i kineska, koja je nama daleka I nepoznata, ubrzano se razvijaju. Sve to je dovelo do brojnih preokreta, a svet je, usled globalizacije i digitalizacije, postao tesan. Došlo je do kreiranja velikih platformi kao što su HBO, Netflix, BBC i druge, kojima se mnogi stvaraoci sve više okreću. Tako je bioskop uglavnom postao rezervisan za filmove koji su bogati specijalnim efektima, a ostali žanrovi, počevši od komedija, preko drama, pa sve do trilera, preselili su se na pomenute platforme. Serije i mini-serijali su preuzeli vođstvo u odnosu na dugometražne filmove.
Kako vodite korak sa promenama u industriji?
Kada ste aktivni član industrije, onda se trudite da idete u korak sa promenama tako što stalno radite na sebi. Informišem se svakodnevno, trudim se da pratim svetske trendove i da ih uklopim u svoja poslovna razmišljanja i afinitete. Velika imena su često odbijala da igraju u serijama koje su kasnije doživele uspehe velikih razmera, kao, na primer, kada je Rej Liota odbio ulogu Tonija Soprana, ulogu koja je Džejmsa Gandolfinija proslavila. Važno je da pratite kretanja i da budete prilagodljivi – naravno, ne po svaku cenu, nego u skladu sa već postavljenim kriterijumima i normama koje su vam važne.
Odnedavno radite na projektu promocije turizma u Srbiji. Kažite nam nešto više o tome.
Počeo sam sa promocijom festivala „Kustendorf klasik” uz Emira Kusturicu, koji radi fenomenalne stvari za našu zemlju u smislu promocije kroz kulturu. Na čelu sa svojom producentskom kućom „Arhangel studio” pokrećem snimanje filma, a dovodimo i franšizu serije „Kuhinja“ u Beograd. Neće biti rađena adaptacija na lokalu, već ćemo, po ugledu na materijal koji je publika imala priliku da vidi, napraviti originalnu verziju „Hotela Eleon“, koja će pratiti nastavak priče u Beogradu. Pored toga, radim na izradi video-blogova i na tome da u Beograd dovedem novinare, glumce i uticajne pojedince na društvenim mrežama. Trudim se da prikažem Srbiju onako kako smatram da ona to zaslužuje. Želim da što više ljudi dođe u Srbiju, ali ne zato što će od toga Srbija imati ekonomske koristi. Postoji nešto važnije. Čini mi se da nedovoljno cenimo sebe, zato mislim da ćemo kroz oči posetilaca koji se oduševljavaju lepotom na koju smo mi navikli i mi sebe videti jasnije i da ćemo se podsetiti toga ko smo i šta smo i ponovo početi sebe da poštujemo.

Intervju preuzet sa  portala Movem magazin