Zreli dani “vršačkog Slukasa”

Bio je deo sjajne generacije juniora Hemofarma, standardni reprezentativac u mlađim kategorijama i jedan od najperspektivnijih plejmejkera Srbije. Tekuću sezonu odigrao je maestralno u nemačkom NBS Sinteniksu (nekadašnjem Miteldojčeru). Iako retko daje intervjue, Jovan Novak je veoma neposredan, iskren i direktan u razgovoru u kojem je otkrio da bi u filmu o Kostasu Slukasu mogao da bude njegov dubler.

– U Beogradu sam, u samoizolaciji od 28 dana. Odlučio sam da budem kod devojke u Rušnju (periferija Beograda)… Imamo dvorište, širinu i nekako je drugačiji osećaj, nego kad si u stanu – otkriva svoju lokaciju nakon povratka iz Nemačke 25-godišnji košarkaš.

Levoruki plejmejker, sa iskustovm igranja u kragujevačkom Radničkom, Vojvodini, Megi, Metalcu, Poljskoj, do prekida takmičarske 2019/20, većinu utakmica odigrao je na visokom nivou. Iako je NBS Sinteniks bio na deobi poslednjeg mesta sa Hamburgom (3-17) Novak se nametnuo kao apsolutni lider. Njegov tim je, statistički, imao najbolji napad po broju asistiranih poena (22,7), odnosno treći najefikasniji sa prosekom od 89,6 ubačenih. Sigurno najzaslužniji za tako veliku produktivnost bio je Jovan Novak  sa skoro devet asistencija po meču i nešto više od osam poena.

– Moje sazrevanje kao plejmejkera praktično je počelo u Nemačkoj, ranije sam više bio tip igrača koji je „napadao koš“, težio egzekuciji, Sebi zameram što sam bio nekako pasivniji u napadu, u tom pogledu sam mogao dosta bolje – samokritičan je rođeni Vrščanin.

Imao je Novak priliku da prethodne i ove sezone u Miteldojčeru sarađuje sa takvim imenima kao što su čuveni Tremel Darden i Džoi Dorsi, dok je nostalgiju lakše podnosio uz saigrača Strahinju Micovića.

– Tremel Darden je zaista neverovatan profesionalac; veoma je posvećen svom telu; uvek je dolazio sat pre i ostajao isto toliko posle treninga. I ne čudi što je sa 38 godina igrao na visokom profesionalnom nivou i što je izgradio sjajnu karijeru nastupajući za Real, Olimpijakos, Žalgiris… Džoi Dorsi je nažalost došao nedovoljno fizički pripremljen. Imao je puno problema sa povredama, a njegov dolazak me je baš obradovao; on je centar savršen u saradnji dva na dva, međutim fizički više nije bio na nivou igara u dresu Olimpijakosa ili Barselone.

U jeku sezone, negde početkom decembra, pojavila se informacija da je Makabi zainteresovan da u odsustvu povređenog Nejta Voltersa angažuje upravo Jovana Novaka.

– Ta priča u vezi sa mojim prelaskom u Makabi postojala je samo u novinama, mene niko nije kontaktirao. Pričao sam sa menadžerom posle u vezi sa tim i on mi je potvrdio da nikakvih kontakata nije bilo.

Priča o njegovom potencijalnom i nikad ostvarenom transferu u Partizan početkom 2014, potom i Crvenu zvezdu, imala je više nastavaka, ali bez srećnog epiloga po samog igrača.

– Mene su tada kontaktirali iz Partizana, mislim da se Leo Vesterman povredio u tom trenutku; potreban im je bio plejmejker i lično sam pričao sa Duškom Vujoševićem na temu prelaska; čak sam i potpisao predugovor. Faktički sam već bio u Partizanu, međutim ispostavilo se da niko nije kontaktirao Vršac. Preneo sam Vujoševiću informaciju i on se veoma iznenadio. Vršac je potom tražio 100.000 evra na ime obeštećenja, što me je razočaralo, pošto je cifra bila baš velika. Mislim da je Partizan nudio 30.000 evra plus procente od naredne prodaje. Kasnije se pojavila Crvena zvezda, bili su Evroligaš u tom trenutku,  razgovarao sam sa Nebojšom Čovićem, U Zvezdi je na mojoj poziciji bila velika konkurencija; video sam na primeru Nikole Rebića koliko je malo prostora dobijao, a dobar je igrač. U Partizanu bih sigurno dobio šansu, a i sarađivao bih sa Vujoševićem.

Novak je ponikao u Hemofarmu; bio je deo sjajne generacije igrača rođenih 1993. i 1994. godine, koju je formirao Žarko Vučurević, a činili su je: Nikola Milutinov, Luka Mitrović, Nemanja Dangubić, Luka Anđušić, Nemanja Krstić… Naredna generacija, ujedno i poslednja, pre nego što je klub izgubio glavnog sponzora i postao KK Vršac bila je takođe prepuna talenata: Apić, Davidovac, Bursać, Rakićević, Pavlović…

– U toj generaciji bio sam jedini Vrščanin; sećam se da je po dolasku u klub, Žarko Vučurević imao mogućnost da dovede koga hoće, takva je bila finansijska situacija. U juniorskoj konkurenciji smo bili toliko dominantni da su nam neki mečevi izgledali dosadno; dobijali smo sa 30, 40 razlike…. Velika je šteta što se Hemofarm ugasio: i naredan generacija igrača rođenih 1995. i mlađi bila je odlična, bili bismo ono što je FMP ili Mega danas… Uslovi su bili fenomenalni; hala u Vršcu je sjajna, atmosfera uvek nekako topla…

Novak je još u juniorskim danima stilom igre podsećao na proslavljenog Kostasa Slukasa, asa turskog Fenerbahčea.

– Slukas mi je omiljeni igrač; kada sam bio u Megi, Veselin Petrović, trener u stručnom štabu, prozvao me je „Vršački Slukas“. Počastvovan sam time da me upoređuju sa takvim igračem. U njegovoj igri najviše cenim hladnokrvnost, spremnost da u svakom trenutku donese najbolju moguću i najracionalniju odluku. Odgovoran je; na terenu, pravi mali broj grešaka i veoma je pouzdan.

Leta 2017. je bio pozvan na treninge Fenerbahčea našeg trenera Željka Obradovića.

– Željko Obradović me je u avgustu pozvao da se priključim ekipi na treninzima i već posle par dana bilo mi je jasno zašto ga smatraju najboljim u Evropi. Ta sposobnost da van terena budeš drugar sa igračima, a da na treningu imaš tako profesionalan odnos da te svi odreda respektuju, nešto je sa čime se nikada ranije nisam susreo. Njegov stav, ravnopravan tretman svih i spremnost da se iskritikuje svako ko pogreši, bez obzira da li je to Slukas, Veseli ili Novak nešto je što ga čini velikim. Znate, nije mali broj trenera koji nezadovoljstvo emituju prema mlađim igračima, dok sa starijima imaju drugačiji odnos. Dušan Alimpijević me podseća na Željka Obradovića. Odlično smo sarađivali u Vojvodini; danas mi je jedan od najboljih prijatelja, ali me je u to vreme nerviralo što je na terenu oštar, agresivan, dok smo vam njega imali potpuno drugačiji, prijateljski odnos.

Evroliga najveća želja

Jovanu Novaku na kraju tekuće sezone ističe ugovor sa NBS Sinteniksom. U najboljim igračkim godinama ima želju da napravi iskorak i okuša se u klubu koji će igrati u Evroligi ili Evrokupu.

„Najveća želja mi je da se okušam u Evroligi. Voleo bih da vidim da li mogu da igram na nivou koji se traži u Evroligi ili Evrokupu kako bih sutra mogao sebi da kažem: U redu, probao si, video i shvatio kolike su ti mogućnosti u najboljoj konkurenciji. Osim Nemačke, sviđaju mi se lige u Španiji, Rusiji…“, istakao je Novak.

Kokoškov vratio veru

Jovan Novak je sa reprezentacijom Srbije do 20 godina osvojio bronzu na Evropskom prvenstvu u Grčkoj 2014, a srebro godinu dana ranije na Svetskom prvenstvu u Češkoj. Ipak, prelaskom u seniorsku konkurenciju potpuno se izgubio sa radara trenera u Košarkaškom savezu Srbije.

„Posle mlađih reprezentativnih selekcija godinama me niko iz Saveza nije kontaktirao. Već sam se bio pomirio sa tim, oprostio od reprezentacije, izgubio svaku nadu, međutim u februaru su me pozvali iz KSS. Razgovarao sam i sa selektorom Igorom Kokoškovim i bio oduševljen saznanjem da neko ipak iz Saveza prati moj rad. To je ogroman podstrek za sezone koje dolaze“, kaže Novak.