Veran Matić o neusaglašenoj sudskoj praksi: Novinari potpuno nezaštićeni od propagande vlasti

Izvor: Danas

Kako je naveo ANEM, sudija Srđan Pupović je doneo prvostepeno rešenje kojim je predlog odbijen s obrazloženjem koje bez jasnog razloga odstupa od prakse Osnovnog suda u Novom Sadu.

“Odstupa i od prakse Višeg suda u Beogradu, koji je, kao i sam Osnovni sud u Novom Sadu u drugom postupku, branio slobodu izražavanja stanovištem da celina ne sme trpeti cenzuru zbog u njoj prisutnih navoda. Sudija Pupović kaže da se privremena mera ne može izvršiti zato što „ne postoji koneksitet između navedenog tužbenog zahteva i predložene privremene mere, jer se privremenom merom ne traži zabrana emitovanja ili reemitovanja spornog dokumentarnog filma „Zlo Doba 2 – Stvaranje propagande“ (…) već samo upotreba određenih navoda iz tog filma (…)“. Sudija smatra da se privremena mera zahtevana na taj način ‘ne bi mogla prinudno izvršiti’”, piše u saopštenju.

Zanimljivo je, međutim, da je u slučaju tužbe koju je TV N1 podnela u ime novinara Jelene Obućine i Željka Veljkovića protiv istog tuženog – Centra za društvenu stabilnost, i zbog iste stvari, sud je doneo privremenu meru kojom se zabranjuje korišćenje upravo navoda iz emisije u kojoj se o tim novinarima govori, te da u rešenju stoji da se privremenom merom „postiže svrha obezbeđenja potraživanja tužilaca“, ukazuju iz ANEMA.

“Viši sud u Beogradu je u jednom slučaju zahtevanja izricanja privremene mere zabrane emitovanja naveo da ‘tužilja nije navela konkretne informacije (…) čiju zabranu objavljivanja traži’. Traženjem zabrane objavljivanja ‘tekstova u celini’, rečeno je: ‘ograničila bi se sloboda javnog informisana i to bi predstavljalo cenzuru medija’”, navodi ANEM i dodaje da će Veran Matić, zbog svih navedenih razloga, protiv rešenja izjaviti žalbu.

Sam Matić, inače predsednik Upravnog odbora ANEM-a, kaže za naš list da su sudovi, a i same sudije u velikoj meri polarizovani, te da se u skladu s tim i donose odluge.

– Mi smo tužbu i zahtev za privremenom merom pisali u odnosu na postojeću praksu, prvo iz Osnovnog suda i Apelacionog suda u Novom Sadu, a zatim i Višeg suda u Beogradu. Međutim, očigledno da postupajući sudija ima neku svoju praksu. Zato apsolutno kod nas dosta dugo nema nikakve sigurnosti, kada je reč i o ponašanju sudija. Videli smo puno primera do sada, navodi Matić i podseća da je sudija ignorisao najavu da će Centar, osim filmova o 45 novinara i aktivista, naredni film od 90 minuta opet posvetiti njemu.

Kako ističe, sve to mu govori da već dosta dugo imamo ponašanje jednog dela sudija koje je dosta različito u odnosu na ono koje smo imali pre pet-šest godina, kada je ipak bilo dominantno nastojanje da se štiti sloboda govora i prava novinara da u skladu sa Kodeksom rade svoj posao.

– Sada, u poslednjih nekoliko godina, imamo česte situacije u kojima se sudije stavljaju na stranu onih koji bi novinare da smeštaju u zatvor i kažnjavaju ako njihovi advokati i oni sami nisu dovoljno ubedljivi. To je nešto što je nedopustivo, kaže sagovornik.

Podseća na, kako navodi, paradoksalnu situaciju da je KRIK osuđen zbog teksta o Bratislavu Gašiću, koji je tada bio direktor BIA.

– Sa obrazloženjem potpuno obrnutim od onoga što je praksa. Obrazloženje govori da njegova pozicija zahteva posebnu pažnju novinara i posebnu zaštitu, umesto obrnuto, kakva je svetska praksa, da su političari na funkcijama dužni da trpe i žešće kritike nego što je to uobičajeno za obične građane, kaže Matić.

Shodno iznetom, zaključuje Matić, već nekoliko godina novinari u Srbiji su potpuno nezaštićeni.

– Prvo, policija je prestala da interveniše i radi istrage kada su novinari napadnuti, a onda je počela da napada novinare i fizički. Prošle godine smo imali četiri puta veći broj napada na novinare, od čega su veliki deo bili napadi same policije. Tužilaštva u velikoj meri odbacuju krivične prijave, kada je reč o ugroženoj bezbednosti novinara, a onda ono što stigne do suda, jedan deo sudija dovrši na način na koji to želi vlast. Najflagrantniji primer je oslobađajuća presuda onima koji su prethodno dva puta osuđivani na sto godina zatvora u slučaju ubistva Ćuruvije, gde je i sam Vrhovni sud utvrdio je da je apelaciono veće donelo presudu kršeći zakone, da su falsifikovani zapisi sa suđenja. I sada, posle te odluke Vrhovnog suda, nemoguće je bilo šta učiniti da bi žrtve imale satisfakciju. Upravo se događa odbrnuto, da oni koji su oslobođeni tuže fondaciju koju su osnovala deca Slavka Ćuruvije. Potpuna inverzija stvarnosti u Srbiji, podseća Matić.

On ističe da to targetiranje nezavisnih novinara i medija dolazi sa vrha vlasti.

– To su poruke od predsednika, predsednice parlamenta, članova Vlade, ministra za informisanje koji dolazi iz ekstremno desničarske stranke a sada odjednom igra evropskog ambasadora u obavljanju svoje funkcije, govori da smo na evropskom putu i da treba da usklađujemo svoje zakone sa evropskim. Odatle sve počinje, a tabloidi samo izvršavaju ono što se postavi na najbitnijim mestima u zemlji i to se umnožava, i naravno sve to dovodi do pretnji i napada na novinare. Praktično, novinari ne mogu računati na bilo kakvu zaštitu, moramo da se oslanjamo sami na sebe i na našu međusobnu solidarnost, da zbijamo redove i da čuvamo jedni druge, jasan je Veran Matić.

List Danas je o ove dve suprotne presude zatražio komentar i od Centra za društvenu stabilnost, ali do trenutka objavljivanja teksta odgovor nismo dobili.

Centar i preti

Ujedno su medijska udruženja iz Stalne radne grupe za bezbednost novinara (SRG) podnela dopunu krivične prijave protiv Centra za društvenu stabilnost zbog pretnji upućenih Matiću.

Naime, Centar za društvenu stabilnost je 17. i 18. marta na društvenim mrežama X i Instagram objavio preteće poruke upućene Matiću. „Ako neko od vas u narednih mesec ili dva vidi Verana Matića, recite mu da nije jedini (pseudo)novinar koji je puštao bradu i da bude još samo malo strpljiv — nastavak uskoro stiže…“, navedeno je u objavi.

Ovde se očito referiše na izjavu Tomislava Nikolića, izgovorenu pre ubistva Zorana Đinđića. Umesto na Zorana Đinđića, ovde se aludira na susret sa Veranom Matićem, upoređenim sa „(pseudo)novinarom“ koji je puštao bradu. Naglašava se da su samo dvojica novinara nosila bradu i skončala kao Zoran Đinđić: Milan Pantić i Slavko Ćuruvija.

Tekst je prenet sa potala Danas.