Retimno: Zapadno-istočni divan

Piše: Dragica Jakovljević

Ovi prvi su je podigli i ukrasili simbolima svoje moći, lavovima, a novi vlasnici Krita dodali omiljene islamske motive, lozu i grožđe.

Kad je o arhitekturi reč, sve je u Retimnu u znaku naslova Geteove zbirke „Zapadno-istočni divan“…

Ni to, međutim, nije stvar izbora, već je nametnuto istorijskim prilikama, rezultat „krvave parade promena“ (Radoslav Petković), daleko od Geteovog romantičarskog ideala o suživotu.

Svedoči o tome i pomenuti trg.

Ime je dobio po izbeglicama iz Male Azije prinuđenim da se otuda isele posle sporazuma kojim su (u Lozani 1923) utvrđene granice između Grčke i Turske.

Grci koji su došli u Retimno ovde su, gde je sada trg, našli prvo utočište.

Veliki spomenik posvećen njima prikazuje ih kao dugu crnu kolonu muškaraca, žena i dece kojoj se ne nazire kraj.

Upisana su i imena mesta gde su živeli pre „humane razmene stanovništva“.

Spomenik, gle ironije, gleda – na džamiju! Bivšu, doduše.

To je Neratze, najveća od osam preživelih turskih bogomolja (sedam je u starom gradu, osma, džamija sultana Ibrahima, osvajača Krita, na tvrđavi, pored rezidencije venecijanskog guvernera).

Neratze je – kao i većina ostalih džamija – građena kao katolička crkva, a Turci su je (1675) prilagodili svojim potrebama.

Krov je zamenjen sa tri kubeta, a kapela pored crkve, posvećena telu Hristovom, postala je medresa.

Minaret visok 27 metara dodat je tek posle 200 godina, i to po projektu jednog grčkog inženjera (zapadno-istočni divan!).

Danas je ovde muzička škola, „sa sve minaretom“.

U džamiji Veli paše (vladara Krita 1850-58), jedinstvenoj po devet kubeta, sada je Paleontološki muzej, a u džamiji Kara Mustafe, admirala otomanske mornarice tokom osvajanja grada, umetnički atelje.

Nezaposlenima ulaz zabranjen!

Mogu samo da vire u dvorište, puno otomanskih nadgrobnih spomenika. Džamija se – zanimljivo! – nalazi u Ulici Viktora Igoa.

Kod Velike kapije (ulaza u stari grad) podignuta je u XVII veku džamija valide sultanije Turhan, majke Mehmeta IV, koji je sultan bio 39 godina – samo mu je sedam falilo da izjednači rekord Sulejmana Veličanstvenog.

Zaklonjena je okolnim zgradama i nepristupačna, ali se odasvud vidi minaret, uperen u nebo kao kakva džinovska strela.

Džamija je jedno vreme bila i Lođa, niska elegantna zgrada s velikim lučnim prozorima na glavnoj i dve bočne fasade.

Sagrađena je u XVI veku kao neka vrsta kluba poslovnih ljudi.

Projektant je jedan od najpoznatijih arhitekata svog doba, Mikele Sanmikeli.

Mada je bio stručnjak za tvrđave, njegovo je delo i palata Grimani u Veneciji, na kanalu Grande.

U Lođi je dugo bio Arheološki muzej, a sada su izložene, i mogu da se kupe, kopije muzejskih eksponata.

Izuzetno lepa a krajnje nenametljiva, naslonjena na zid jedne male kuće na trgu Platamos, već 400 godina ulepšava grad fontana Rimondi, nazvana tako po guverneru u čije je doba nastala.

Voda teče iz tri lavlje glave, smeštene između četiri korintska stuba – dovoljno za jedan od najlepših primeraka venecijanske arhitekture.

Po legendi, ko ovde pije vodu, ostaje večno mlad.

Sa žaljenjem konstatujem da sam zadocnila.