Ragmi Mustafa: Vlade posle Đinđića su potpuni promašaj

Piše: Vojkan Ristić

Razlog tome bio je jer se nijedan od kandidata za funkciju predsednika Srbije iz Beograda nije usudio da zatraži glasova pripadnika albanske zajednice, a to govori da je Srbije daleko od građanske države. Predrasude i diskriminatorski pristup prema albanskoj zajednici su generisane i plasiraju se iz samog vrha političke elite. Svakako da će lokalni izbori biti veoma oštri sa različitim političkim ponudama u demokratskom duhu, a spremna će biti i lista za parlamentarne izbore. Za sada imamo dogovor svih relevantnih albanskih partija da imamo jedinstvenu listu. Ovaj predlog odbila je samo jedna partija koja će ići samostalno – najavljuje u razgovoru za Danas Ragmi Mustafa, predsednik Nacionalnog saveta Albanaca.

* Promenjen je cenzus, pa se samim tim menjaju i uslovi za ulazak predstavnika nacionalnih manjina u republički parlament. Kakav je Vaš stav o tome?

– Skupština Srbije usvojila je izmene Zakona o izboru narodnih poslanika kao i Zakon o lokalnim izborima kojima je izborni cenzus snižen sa pet na tri odsto. To nismo očekivali. Ovim izmenama Zakona predviđa se da strankama nacionalnih manjina nije potrebno da ostvare tri odsto glasova kako bi im bili dodeljeni mandati, pri čemu se pri raspodeli mandata primenom sistema najvećeg količnika, količnici izboranih lista stranaka manjina uvećavaju za 35 odsto.

Izbornu listu stranke ili koalicije stranaka nacionalnih manjina proglašava Republička izborna komisija, koja može da zatraži mišljenje nadležnog nacionalnog saveta o tome da li je podnosilac izborne liste stranka nacionalne manjine ili koalicija stranaka nacionalnih manjina. Ne bih da nagađam, uskoro ćemo videti stvarni efekat u samoj primeni.

* Šta vidite kao problem albanskih političkih partija kada se pojave u predizbornoj kampanji sa svojim programima kako na lokalu tako i na nivou države?

– To su oni isti problemi koji su bili prisutni pre pet ili 10 godina. A postoje i identični od pre 20 godina, da su Albanci sa juga Srbije teroristi, separatisti ekstremisti, neprijateljsko zlo i slično. To je zbog toga što Vlada Srbije ne tretira pripadnike albanske zajednice kao ravnopravne građane ove države. Sve dosadašnje Vlade posle Đinđića su potpuni promašaj. Oni su propustili da stvore optimalne uslove da građani Republike Srbije ostvare svoja individualna prava i slobode, a obmanjuju sebe i međunarodnu zajednicu da rade o unapređenju kolektivnih prava i sloboda građana pripadnika nacionalnih manjina. Kako je moguće da je u ovo vreme u Srbiji dozvoljeno da deca koja su državljani Srbije nemaju udžbenike za školovanje na maternjem jeziku kao što je to slučaj sa đacima Albancima.

* Očigledno da ima mnogo problema u integraciji Albanaca u institucije države Srbije.

– U obrazovanju vi imate mogućnost da se školujete o trošku države Srbije, ali da te diplome koje dobijaju Albanci onda nisu priznate u inostranstvu. I dalje je prisutno u Srbiji da samo zbog političke i etničke opredeljenosti Albanci ne mogu ili vrlo teško dobijaju posao u javnim preduzećima i državnim institucijama. Sve češći su i postupci pasivizacije prebivališta, što je neustavan i anticivilizacijski postupak.

* Ima i problema sa upotrebom nacionalnih simbola?

– Država nam i dalje ne dozvoljava isticanja nacionalnih simbola jedne zajednice, što je naše ustavno pravo. Kako je moguće da država ne dozvoljava slobodno isticanje nacionalnih simbola jedne zajednice (ustavno pravo albanske zajednice). Vlade Srbije nisu uspele da integrišu albansku zajednicu kao deo javnog i institucionalnog života jer nisu želeli, a ne da nisu bili u prilici, ili za nisu imale mogućnosti. Nisu čak otpočeli nikakav dijalog sa političkim i institucionalnim predstavnicima albanske zajednice o osvojenim planom „Plan od 7 tačaka“ od strane vlade.

Odnosno radili su, a i dalje rade suprotno. Institucionalni i socioekonomski pritisak sa ignorisanjem realnog političkog problema dovodi do relativizacije i poništavanja svih građanskih prava pripadnika albanske zajednice. Na to će ovi izbori morati da daju odgovor i na lokalu, ali i na nivou države.