Od roga Afrike do Sibira

16. February 2021.
Pustolovine uvek počinju u Veneciji, ili makar snom o Veneciji – konstatuje Matijas Enar u uvodnom tekstu za album U Sibiru, iz serijala o Kortu Maltezeu Huga Prata, koji se nedavno pojavio u izdanju Darkwoda, kao šesti album, od 12 planiranih.
KnjigaKorto-678x381.jpg
Ilustracija preuzeta sa portala Danas

Zapravo, to je uvod u epopeju Tajno dvorište zvano Arkana / Corte sconta detta Arcana, kako je originalno ova storija bila označena i pojavila se originalno tokom 1972-73, a obrađuje period između 1918. i 1920. godine.

A, tajno dvorište je venecijanska tajna skrivena od pogleda sa ulice, takođe navodi Enar.

I tu počinje ono što čitaoca / gledaoca zanima, storija koja će mornara-avanturistu odvesti u prostore postoktobarske revolucije i velikoratne katastrofe.

Korta Maltezea, ukratko, angažuju Crveni fenjeri (žensko, tajno kinesko društvo) da pronađe oklopni ruski voz natovaren zlatom, koji je pripadao poslednjem ruskom caru, Nikolaju Drugom.

To putešestvije podrazumeva prelazak iz zabitih uličica Hong-konga i Šangaja, preko Mandžurije i Mongolije, sve do ledenog Sibira, dok ga progone razne paravojne i regularne jedinice, revolucionara i kontra-revolucionara.

U toj gunguli pojavljuje se čitava lepeza istorijskih i izmišljenih likova: od ranije poznatog Raspućina, preko hladne i opasne vojvotkinje Marine Semjanove i misteriozne špijunke Šangaj Lil, do ludog barona Romana fon Ungern-Šternberga, ruskog generala koji sebe vidi kao savremenog Džingis Kana…

On će, pri kraju, uz jedno zbogom, zamoliti odlazećeg Korta da „podseti svet da mu sudbina beše tragična“.

Konačno, mornar-lutalica, ipak, odnosi pobedu, prevaranti gube, ili kako navodi Enar, „Korto nosi svoj splin usred istorijskih prevrata. Više kao bandit nego kao revolucionar. Najamnik slobode. Časni bandit. On se bori na strani svojih prijatelja i na osnopvu svoje date reči. Čak i ako konj na koga se kladi nije uvek pobednički“.

Ista priča pojavila se i kao (jedini) roman Korto Malteze u Sibiru, a u Srbiji ga je objavila IK Dereta, pre nekoliko godina.

Melanholični usamljenik u teget jakni i sa neizostavnom mornarskom kapom na glavi, simbol slobodnog junaka kojeg upravo želja za lutanjem vodi u avanture, koji „dušu motri u beskraju pučine“, kroz četiri epizode sabrane pod naslovom Etiopljani / Les Éthiopiques, vraća se u period tokom i pred kraj 1918, kada je Veliki rat u Evropi već zavnično završen, ali ne jenjava na afričkom kontinenu.

Prat je ovaj ciklus realizovao, takođe, tokom 1972/73, a album je oficijelno peti u Darkwoodovom serijalu.

Etiopljani su poslednja u nizu od četiri knjige koje objedinjuju Kortove pustolovine kratkog metra, donoseći četiri priče koje se dešavaju na rogu Afrike.

U njima se govori o susretu Maltežanina i njegovog prijatelja Kuša, i o njihovim avanturama u zemlji tamjana, sandala, mimoze… i ljudi-leoparda.

A tu je i Pratov omiljeni filozofski i religiozni pristup temi.

Treba reći još i da se ovaj albumski par pojavio nedavno, nakon 8. i 7. albuma (Zlatna kuća Samarkanda i Venecijanska bajka), što je po objašnjenju izdavača bilo uslovljeno tehničkim problemima.

Ostaju nam, dakle, još Mladost, Tango, Helvećani i Mu, pa da odjavimo jedan od izdavačkih poduhvata u Srbiji, kad je reč o devetoj umetnosti.

Naravno, kao i u svim prethodnim (izdavač navodi i u sledećim) knjigama, pored Kortovih avantura, čitaoce očekuju i bogati prilozi – tekstovi, Ilustracije, skice, mape…

Hronološki, prva avantura Korta Maltezea, Mladost, odvija se u vreme Rusko-japanskog rata.

U nekoliko kratkih epizoda (u albumima Etiopljani, Uvek malo dalje i Kelti) iskusio je Prvi svetski rat na nekoliko udaljenih lokacija, učestvovao je u građanskom ratu u Rusiji nakon Oktobarske revolucije, a pojavljuje se i u Italiji tokom rane faze razvoje fašizma.

Kako se naslućuje iz Pratovog stripa Pustinjski škorpioni, Kortu se gubi svaki trag tokom Španskog građanskog rata.

Kortov „otac“

O delu Huga Prata se zna gotovo sve. Mada je 1967. objavio Baladu o slanom moru, u kojoj se prvi put pojavljuje Korto Malteze, tri godine kasnije, bio je bez posla i nepoznat široj javnosti. Samo pet godina kasnije bio je slavan. Slava je došla pošto je počeo da crta epizode Korta Maltezea za časopis Pif, koji je izlazio u Parizu. Sledila su priznanja širom sveta. Prat je postao čovek kome strip verovatno najviše duguje za to što je prihvaćen kao ozbiljna umetnost. O njegovom delu, zasnovanom na neverovatno širokom, mnogostrukom obrazovanju i svemu što je u životu prošao, napisane su desetine doktorata.

Članak je prenet sa portala Danas.

Članak je prenet sa portala Danas.

Share