Nova Vlada Srbije 2020: Šta je Ana Brnabić obećala 2017, a šta ispunila

Piše: Marija Janković

Povećan je izvoz u sektoru informacionih tehnologija (IT), Srbija ima mnogo više stručnjaka u ovoj oblasti, a stariji sugrađani su se digitalizovali i svi imaju pristup internetu.

Poslove bez problema završavaju preko državne uprave – koja je takođe digitalizovana.

Ovako bi izgledala Srbija da je Ana Brnabić ispunila sva obećanja iz ekspozea 2017. godine, kada je prvi put postala premijerka.

Sada, kada je ponovo imenovana za mandatarku za sastav nove vlade, BBC je istraživao šta je premijerka u međuvremenu ispunila u tri oblasti – napretku privrede, pridruživanju Evropskoj uniji, kao i digitalizaciji državne uprave sa razvojem IT sektora.

1. Da li su ljudi u Srbiji bogatiji?

Namera premijerke 2017. godine je bila da vodi fiskalnu politiku vlade tako da deficit za dve godine bude jedan odsto. Obećala je i povećanje plata i penzija i smanjenje poreza.

Ljubodrag Savić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu kaže za BBC na srpskom da „mora da prizna da je premijerka bila blizu – samo da nije bilo korone“.

U ovom slučaju situacija je potpuno drugačija.

„Konsolidacije finansija bi bilo da nije izbila pandemija“, kaže Savić.

„Ipak, kako jeste – deficit je na nivou 2014. godine kada smo ušli u mere štednje i imali najgoru moguću ekonomsku situaciju“.

Za Savića je problematično kako je Srbija došla do te finansijske konsolidacije.

„Mere su dale rezulatate, deficit je smanjen, ali neki ljudi su podneli veliki teret. To su penzioneri prvenstveno, pa onda ljudi u javnom sektoru“, navodi Savić.

Ističe da su planovi donošeni tako da deficit bude nizak, a da se povećavaju penzije – „a to je računica koja ne ide jedna uz drugu“.

„Penzioneri su ovde žrtvovani i ne samo sada, nego poslednjih 30 godina, a to su ljudi koji izdržavaju celokupne porodice i koji ne mogu više da privređuju“, kaže ekonomista.

Tako smo došli u situaciju da je prosečna penzija 47,5 odsto prosečne plate, a aktuelni zakon dozvoljava da bude minimalno 50 odsto, dodaje Savić.

„Švajcarska formula koju smo usvojili je najlošija za one koji imaju najmanju penziju, pa tako 5,5 odsto povećanja na 15.000 dinara ne znači mnogo“, kaže on.

Dodatna obećanja Brnabić su bila i paket mera kojim se smanjuju porezi i doprinosi, a Savić misli da se ove olakšice najviše tiču poslodavca, a ne radnika.

„Dok je Brnabić bila u Nacionalnoj alijansi za lokalni ekonomski razvoj (Naled), čitao sam studiju u kojoj je ta organizacija saopštila da je ukupno opterećenje porezima i doprinosima 39,4 odsto, što je manje od proseka Evropske unije“, kaže profesor na Ekonomskom fakultetu.

„Treba razmišljati i o tome kolike će te plate biti, a ne samo podsticati zapošljavanje“.

Istinomer: Koliko se kontroliše trošenje državnog novca?

Istraživači Istinomera pokušali su da utvrde tokove kontrole državnog novca.

„Ova vlada planira da nastavi rigoroznu kontrolu trošenja novca i održi fiskalnu disciplinu i odgovornost u upravljanju javnim finansijama“, istakla je Brnabić u ekspozeu pre tri godine.

Ipak, mnogobrojni primeri iz prethodnih godina, kao i situacija za vreme prvog mandata, nisu baš govorili u prilog kontinuiranoj praksi stroge kontrole novca iz državne kase.

Tako je, na primer, Vlada Srbije četiri godine ignorisala zakon, i nije dostavljala Narodnoj skupštini završne račune budžeta za 2015, 2016, 2017. i 2018. godinu. Vlada je ovu dokumentaciju dostavila Skupštini tek u septembru 2019. godine.

„Zakonska obaveza usvajanja zakona o završnom računu nije se poštovala od 2002. godine, ali je taj dokument bar bio dostavljan Narodnoj skupštini Republike Srbije sve do 2014. godine.

„Na taj način je taj dokument bio javan, odnosno dostupan javnosti.

Od 2015. godine ta praksa je prekinuta i od tada ne znamo kako je svako ministarstvo pojedinačno potrošilo novac“, objasnio je predsednik Fiskalnog saveta Srbije Pavle Petrović za Insajder krajem 2018. godine.

Od svežijih vesti, tu su rezultati međunarodnog istraživanja Indeksa otvorenosti budžeta, objavljeni krajem aprila 2020, koji pokazuju da je Srbija na ovoj listi pala za osam mesta u odnosu na 2017. godinu.

Srbija se sada nalazi na 70. mestu od 117 zemalja, saopštila je organizacija Transparentnost Srbija.

Kako su istakli, „Srbija je daleko najlošije ocenjena u pogledu učešća javnosti u kreiranju budžeta, sa samo dva poena (svetski prosek je 14)“.

Jesu li radna mesta postala uporediva za vreme premijerkinog mandata?

„Nastavljamo reformu sistema plata. Sva radna mesta u opštoj državi postaće uporediva.

„Tačno će se znati koliko je koje radno mesto vrednovano, ne samo apsolutno, kao do sada, već i relativno, u odnosu na druga radna mesta i druge sektore“, navela je Ana Brnabić pre tri godine.

Ona je istakla da sve to za rezultat treba da ima jednaku platu za jednak rad, bez obzira na to koji segment javnog sektora je u pitanju.

Međutim, kao što je Istinomer već pisao, reforma sistema plata i uvođenje platnih razreda je dugogodišnji problem sa kojim se Srbija suočava, a umesto rešenja, politički akteri su godinama tradicionalno nizali nove rokove i nova obećanja.

Poslednji u nizu rokova je – 1. januar 2021. godine.

Evropska komisija o napretku Srbije

U najnovijem izveštaju Evropska komisija je ocenila da je Srbija ostvarila napredak kada je reč o privrednim, i fiskalnim pitanjima.

Navodi se da je došlo do smanjenja budžetskog deficita i razumna fiskalne aktivnosti, ali da nema fiskalnih reformi.

Kada je reč o ekonomskim kriterijumima, Srbija postigla određeni napredak i da je umereno pripremljena, odnosno na dobrom nivou pripremljenosti za razvoj funkcionalne tržišne privrede.

Takođe je EK pozvala Srbiju da poštuje standarde i pravila EU kod ulaganja, državne pomoći, procene ekoloških uticaja investicija.

„Sve investicione odluke treba da prate EU standarde o javnim nabavkama, državnoj pomoći, proceni uticaja na životnu sredinu i analizi troškova i koristi“, ukazuje se u izveštaju.

U izveštaju se dodaje se da je pre krize sa koronavirusom tempo rasta BDP ubrzavao sa jačanjem domaće tražnje.

EU je ocenila da su spoljni debalansi povećani ali da su finansije Srbije ostale „zdrave“ zahvaljujući prilivu direktnih stranih investicija, kao i da je smanjenjem budžetskog deficita i mudrom fiskalnom politikom Srbija značajno poboljšala održivost duga.

U izveštaju se ocenjuje i da su performanse tržišta rada unapređene, sa najnižom stopom nezaposlenosti u poslednjih deset godina.

Međutim, kako se dodaje, to je delom rezultat velike emigracije.

Kriza zbog Kovida-19 je međutim veoma pogoršala ekonomske izglede za 2020, posebno kada je reč o rastu BDP, javnim finansijama i zaposlenosti.

2. Da li je Srbija bliže EU?

Tokom mandata prethodne vlade otvoreno je osam pregovaračkih poglavlja, dok je od početka pregovora 2014. do juna 2017. godine bilo otvoreno deset. Ukupno ima 35 poglavlja.

Međutim, Prvi put od početka pregovora o pridruživanju Evropskoj uniji, Srbiji se dogodilo da za šest mseci ne otvori nijedno poglavlje, a u 2019. godini otvorila je tek jedno – poglavlje 9 o finansijskim uslugama.

Za to vreme, recimo, Crna Gora je u 2020. godini otvorila poslednje poglavlje u procesu pridruživanja Evropskoj uniji.

Jedna od glavnih poruka Brisela jeste da će insistirati na vladavini prava i reformi pravosuđa, a u najnovijem izveštaju Evropske komisije ističe se da Srbija nije napravila nikakav napredak kada su u pitanju izborni procesi ili pravosudni sistem.

Umereni napredak, dodaje se, postignut je u borbi protiv korupcije (strukturne reforme i saradnja između agencija) i reformi javne administracije.

Tekst ekspozea iz 2017. na temu priključivanja Evropskoj uniji ima veoma entuzijastičan i ambiciozan ton, kaže za BBC na srpskom Sena Marić iz Centra za evropske politike.

„Nikako se ne može reći da je to bio način rada odlazeće vlade, iako je vlada imala sve povoljne preduslove da posvećeno radi na procesu pristupanja Srbije EU“, naglasila je ona.

A ti preduslovi su, dodaje, bili stabilna većina i dominantno proevropska orijentacija većine političkih aktera.

U toku trajanja prethodne vlade, strateški cilj Srbije da pristupi EU je doveden u pitanje, smatra Marić, „kontroverznim izjavama najviših zvaničnika u nekoliko navrata“.

„Između ostalog, obraćanje predsednika naciji prilikom uvođenja vanrednog stanja 15. marta kada je izjavio da je evropska solidarnost mrtvo slovo na papiru“, kaže ona.

U ekspozeu je predviđena revizija Nacionalnog programa za usklađivanje sa pravnim tekovinama EU.

„On za vreme trajanja dosadašnje vlade bio neredovno objavljivan, jer mu se ne može mu se ući u trag od septembra 2019″, dodaje Marić.

„Stepen njegove ispunjenosti po poslednjim dostupnim podacima išao je ispod 50 odsto, što oslikava nivo posvećenosti prethodne vlade integraciji Srbije u EU“.

Ovako loš učinak otvaranja poglavlja se može dovesti u vezu sa „hronično lošim rezultatima prethodne Vlade u oblastima koja se tiču vladavine prava, pre svega poglavlja 23″, tvrdi istraživačica.

„S obzirom da Pregovarački okvir za Srbiju navodi da ceo proces pristupanja može biti zamrznut ukoliko se proceni da Srbija stagnira ili nazaduje u poglavljima 23 i 24, što su pravda, sloboda i bezbednost i 35, što su ostala pitanja, a najviše se odnosi na Kosovo“, dodaje ona.

3. Šta se desilo sa digitalizacijom?

Digitalizacija i obrazovanje – ovo su prioriteti koje je aktuelna premijerka Srbije Ana Brnabić, istakla kao ključne za mandat, prilikom izlaganja ekspozea krajem juna 2017. godine.

Iako bez preciznijih rokova, Brnabić je najavila da će neki od njenih glavnih ciljeva biti – povećanje izvoza u IT sektoru, veći broj stručnjaka, digitalizacija državne uprave i obrazovanja, kao i sveopšte smanjenje digitalnog jaza.

Istraživači Istinomera proveravali su – koliko je Srbija zapravo, digitalno umrežena i bezbedna?

Premijerka je u ekspozeu navela da je „u 2016. godini samo 65 odsto domaćinstava imalo pristup širokopojasnom internetu“, te da je plan ove vlade da se „do 2020. godine izjednačimo sa zemljama Evropske unije i da taj broj dostigne 100 odsto“.

Međutim, to se još nije dogodilo.

Podaci Republičkog zavoda za statistiku (RZS) za 2019. godinu, pokazuju da 79,6 odsto domaćinstava poseduje širokopojasnu internet vezu.

Poslednje informacije o tome šta se dešava sa daljim uvođenjem širokopojasne mreže u Srbiji objavljene su 9. juna ove godine.

Tada je Ministarstvo za telekomunikacije saopštilo je da je pokrenut projekat izgradnje širokopojasne infrastrukture u ruralnim područjima, a da će se „sa realizacijom prve faze ovog projekta početi tek na proleće 2021. godine“.

E–uprava

„Digitalizacija državne uprave i pružanje usluga građanima koji će ih koristiti na jednostavan i brz način jedan je od mojih prioriteta“, istakla je predsednica Vlade.

Kada je reč o eUpravi, ovaj portal je u toku protekle decenije neretko zadavao glavobolje građanima, budući da je sistem često „padao“ i bio „bagovit“, piše Startit.

Posle skoro 11 godina, u februaru 2020, iz Kancelarije za elektronsku upravu je saopšteno da je konačno pokrenut novi portal eUprave.

Međutim, koliko građana uopšte koristi ovaj portal?

Podaci RZS pokazali su da je u toku 2017. godine svega 32 odsto koristilo usluge portala eUprava, umesto da, kako se navodi, „ostvaruje lične kontakte ili da posećuje javne ustanove ili organe administracije“.

U 2018. godini se ovaj procenat uvećao na 37,3, dok je u 2019. godini zabeležen neznatan pomak od 0,2 procenta.

IT izvoz raste, ali ne i stručni kadar

Kada je reč o nedostatku stručnih IT kadrova u Srbiji, ovaj problem, iako jasno označen u ekspozeu premijerke, još nije ni približno rešen, piše Istinomer.

Prema poslednjoj proceni Društva za informatiku Srbije (DIS), Srbiji trenutno nedostaje 20.000 IT inženjera.

Porast izvoza softverskih usluga će, prema njihovoj proceni, ove godini dostići „1,3 do 1,4 milijardi evra“, što upravo i korespondira sa premijerkinim obećanjem iz 2017, da će „izvoz u IT sektoru biti uvećan na 1,5 milijardi evra godišnje za pet godina“.

Međutim, da bi se nastavio ubrzani razvoj, predsednik DIS Nikola Marković ističe da je potrebno, nedavno povećanu kvotu za upis na informatičke studije od 20 odsto, „povećati na 100 procenata“.

U analizi o bržem informatičkom razvoju Srbije i ulozi države u tom procesu, Srpska IT osmatračnica (SITA) je ukazala na „mogući negativni scenario i posledice jakog fokusa na izvoz, dok se istovremeno zanemaruju lokalne informatičke potrebe“.

Iz DIS i SITA apeluju da se „prosečno ulaganje u IKT sa sadašnjih 82 evra, podigne na 150 evra po glavi stanovnika (prosek u EU iznosi 800 evra po stanovniku)“.