Nijedan režimski novinar nije kažnjen kao urednica Novosti: Ko je sledeći?

Advokat Zdenko Tomanović, koji je tužio, ocenio je da je „dobra odluka suda da joj uskrati dalje uređivanje uvredljivih sadržaja“.

„Moju javnu podršku studentima i moje uverenje da se studenti upisuju u istoriju kao generacija koja će Srbiji doneti vladavinu prava, toleranciju i jednakost, režimsko propagandno glasilo je videlo kao priliku da mene kao i mnoge druge neistomišljenike proglasi ‘srbomrziteljem’, ‘veleizdajnikom’, ‘koordinatorom blokadera terorista’, licem koje ‘rukovodi terorom’ i iznese brojne uvrede i laži. To je zona krivične odgovornosti i zato je dobra odluka suda da se okrivljenoj urednici uskrati dalje uređivanje uvredljivih sadržaja“, rekao je Tomanović za N1.

Kazna zabrane obavljanja određene delatnosti jeste mera koju sud prema zakonu može da izrekne, ali to do sada nije bila uobičajna praksa kada je u pitanju novinarski posao.

Kazne koje su sudovi do sada izricali novinarima i novinarskim redakcijama su uglavnom bile novčane.

Iako za medije koji podržavaju vlast nije novost da pišu neistinite tekstove ili da u svojim tekstovima vređaju i targetiraju ljude koji su protivnici režima, oni su do sada za takve stvari odgovarali samo novčano, što ih nije sprečavalo da nastave sa takvom praksom, postavlja se pitanje da li će ovako oštre kazne ugroziti i profesionalne medije kojima se takođe preti tužbama.

Milić: Jeste zakonito, ali se mora biti pažljiv

Advokat Veljko Milić, koji je do sada zastupao mnogo novinara što u svojstvu tuženih, što u svojstvu tužilaca kaže za Danas da se izricanje mere bezbednost zabrane vršenja poziva može izreći ukoliko je dalje vršenje delatnosti opasno.

On objašnjava da ovakve mere sudovi mogu izricati u privatnim krivičnim postupcima, koje pokreće oštećeni. On objašnjava da takve postupke ne pokreću tužilaštva po službenoj dužnosti, već oštećeni podnosi privatnu krivičnu prijavu i on je taj koji zahteva određenu visinu novčane kazne i predlaže sudu mere koje treba da istakne, a sud na kraju postupka odlučuje da li će prihvatiti zahtev onoga ko podnosi prijavu.

„Kada su u pitanju novinari, sudovi bi morali da imaju naročito opravdane razloge prilikom određivanja ove mere jer u suprotnom vrlo lako može doći do povrede slobode izražavanja. Koji su to naročito opravdani razlozi za određivanje mere moralo bi se sagledati od slučaja do slučaja“, kaže Milić.

On kaže da ne postoji propis koji jasno određuje kada sud može da izrekne meru, jer je to ostavljeno sudiji da proceni.

„Takvi razlozi bi postojali ukoliko novinar, na primer, uporno vređa određeno lice, ukoliko je tekst napisan sračunato kako bi drugog uvredio, ukoliko nije postojao nikakav javni interes da informacija bude objavljena ili ukoliko je novinar uporan u vršenju ovakvih krivičnih dela“, navodi Milić.

Đilas: Za laži koje je Nešović pisala o meni dobio sam „čak“ 80.000 dinara

Predsednik Stranke slobode i pravde Dragan Đilas, svojevremeno je takođe podneo tužbu protiv urednice Novosti Andrijane Nešović, nakon niza tekstova u kojima se navodilo da Đilas poseduje tajne račune na Mauricijusu.

Đilas za Danas kaže da su mu Novosti zbog laži koje su napisali o njemu isplatile novčanu nadoknadu, ali da je krivična prijava koju je podneo protiv urednice odbačena od strane tužilaštva.

„Podneo sam krivičnu prijavu tužilaštvu protiv nje, Vučića,  Malog,  Vučelica… Prijava je odbačena jer je Tužilaštvo zauzelo stav da to što su izmislili račune nije proizvelo nikakve pravne posledice. Gospođa Nesić, koja je u javnosti tvrdila da su do navodnih računa dosli radom istrazivačkog tima Novosti, je u izjavi tužilastvu rekla da je jedno jutro došla na posao i na stolu zatekla koverat sa tim računima i da je njima to delovalo verodostojno. Istrazivački tim je nestao u sekundi“, kaže Đilas.

On kaže da je u privatnoj parnici koju je nakon toga pokrenuo sud naložio redakciji Novosti da mu isplati novčanu naknadu.

„Dojče banka je demantovala da uopšte ima banku na Mauricijusu, SG banka Cirih mi je poslala papir u kome potvrđuje da nikada nikakve račune niti veze sa tom bankom u Švajcarskoj nisam imao. U parnici koju sam pokrenuo protiv Novosti za uvredu i laži koje su objavili sam dobio presudu da su lagali i odštetu od „čak“ 80.000 dinara“, kaže Đilas.

O presudi urednici „Novosti“ oglasilo se i Ministarstvo informisanja i telekomunikacija koje kaže da je „jasno i nedvosmisleno“ reč o „političkoj presudi i otetom pravosuđu“.

„Ovde se radi o drakonski izrečenoj kazni kakva se nije dogodila još iz perioda zločinačke NDH iz Drugog svetskog rata. Ono što je zabrinjavajuće, jeste činjenica da ni tzv. najveći borci za prava novinara, UNS i NUNS, nisu reagovali na ovakvu sramnu presudu sudije Tatjane Bezmarević Janjić iz Prvog osnovnog suda u Beogradu“, navelo je Ministarstvo.

Ministarstvo navodi i da UNS i NUNS „odbijaju saradnju sa državnim institucijama“ i da ih „zanima samo državni novac“.

Ipak NUNS se oglasio povodom ovog slučaja gde su osudili ovakvu odluku suda.

„Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) upozorava da odluka Prvog osnovnog suda u Beogradu, kojim je urednici „Novosti“ Andrijani Nešić izrečena mera zabrane vršenja delatnosti urednika u trajanju od godinu dana, predstavlja opasan presedan po slobodu izražavanja i slobodu medija“, piše u saopštenju.

Naša redakcija je kontaktirala i urednicu „Novosti“ Andrijanu Nešić kako bi dala svoj komentar povodom presude.

Iako je zahtevala da joj pitanja pošaljemo putem mejla, ona nije odgovorila na naša pitanja do objavljivanja ovog teksta.