Lana Bastašić za Gardijan: Zbog podrške Palestini od izdavača sam odbila novac koji bi mi bio dovoljan za celu godinu

Izvor: Danas

Na svom Instagram profilu, Lana Bastašić je saopštila da je njena „moralna i etička dužnost bila da  raskine svoje ugovore“ s izdavačkom kućom S Fischer.

Kao jedan od razloga navodi „cenzuru u Nemačkoj“.

Kako, dalje piše Gardijan, S. Fischer Verlag 1886. je godine osnovao jevrejski izdavač Samuel von Fischer. 1936. godine izdavačku je kuću proterao nacistički režim.

Ona sada pak na svojoj stranici navodi svoju nameru da „se suprotstavi novim oblicima antisemitizma i rasističkom razmišljanja i postupanja (…) posebno nakon masakra koji je Hamas počinio 7. oktobra 2023. godine“, piše Jutarnji list.

Portparol ove izdavačke kuće potvrdio je da je Bastašić u raskinula svoj ugovor u decembru i naveo:“ “Poštujemo njenu odluku te smo u konstruktivnim razgovorima s njenom agencijom“.

U mejlu za Gardijan, autorka je napisala da se raskinuti ugovor odnosio na njen sledeći roman koji trenutno piše.

„Odbila sam novac koji bi mi bio dovoljan za celu godinu“, rekla je Bastašić.

Gardijan naglašava da je nemačka vlast jedan je od najglasnijih saveznika Izraela nakon što je nedavno došlo do eskalacije konflikta na Bliskom istoku.

U petak je nemačka vlast utvrdila da je optužba koja Izrael na Međunarodnom sudu pravde optužuje za genocid potpuno neutemeljena.

zbog toga, objavi Lane Bastašić prethodilo je pokretanje peticije koja poziva na bojkot nemačkih kulturnih institucija zbog onoga što neki nazivaju „mekartijevskom politikom koja guši slobodu ekspresije, odnosno izražavanje solidarnosti s Palestinom“.

Organizatori peticije u ponedjeljak su rekli da su prikupili više od hiljadu potpisa, uključujući one Nobelovke Ani Erno, kao i nekoliko recentnih dobitnika britanske nagrade Tarner, uključujući Taj Šani i Džesi Darling.

Verifikacija ovih potpisa je ipak upitna.

Naime, u ponedjeljak ujutro, kako piše Gardijan, njihova internet stranica među potpisnicima je navodila i Knuta Hamsuna, norveškog Nobelovca koji je umro 1952. godine.

Suhrkamp, nemački izdavač francuske književnice Ani Erno, za Gardijan je potvrdio da je autorka peticiju potpisala, ali tvrdi da to neće uticati na objave i dramsko izvođenje njenih tekstova u Nemačkoj.

Pozorišta u Hamburgu, Osnabriku i Vajmaru, u kojima su najavljene predstave po njenim tekstovima, očekuju će biti izvedene prema rasporedu.

Jedan od razloga kritika cenzure u Nemačkoj je i nova „klauzula protiv diskriminacije“ koju je potrebno potpisati kako bi se dobila kulturna finansijska potpora u Berlinu.

Klauzula, koju je najavio nemački političar Joe Chialo, navodno treba da se pobrine da „rasistički, antisemitski, homofobni i drugi diskriminatorni izrazi ne prime potporu iz državne blagajne“.

Neke osobe iz sveta umetnosti klauzulu su kritikovale jer se, piše gardijan, „oslanja na kontroverznu definiciju antisemitizma Međunarodnog saveza za sećanje na Holokaust“.

Prema sudu tih pojedinaca ona bi gušila legitimne kritike izraelskih poteza.

Lana Bastašić rođena je u Zagrebu 1986. godine. Njen roman Uhvati zeca dobio je Evropsku nagradu za književnost 2020. godine i preveden je na 12 jezika.

Dobitnica je nekoliko nagrada za kratku priču, poeziju i dramu. Osnovala je Školu književnosti “Bloom” u Barseloni. Ponekad živi u Beogradu.

O svom viđenju krize u Gazi, Bastašić je za britanski Gardijan pisala i pre gotovo tri meseca.

U tekstu naslova „Odrasla sam u Bosni uslijed straha i mržnje prema Muslimanima. Sada vidim nemačke greške u vezi sa Gazom“, koji je na portalu pomenutih novina objavljen 23. oktobra, Bastašić je uvodno podelila detalje o svom odrastanju te svoj doživljaj tadašnje društvene klime.

Taj tekst preveden na srpski jezik možete pročitati OVDE.

Članak je prenet sa portala Danas.