Miša Brkić – Kopaonički skeleton domaćih investitora

Nije rešio ni jedan ekonomski problem građana Srbije, kao što je i bilo za očekivati, pošto biznis forum (kako mu to i ime kaže) ne rešava konkretne probleme potrošača i zaposlenih. Baš kao što ni Svetski ekonomski forum u Davosu nije razmatrao cenu belih roštiljskih kobasica na Oktoberfestu u Minhenu ili visinu nadnica u Bangladešu.

Ali, ovaj naš ovogodišnji Kopaonik biznis forum doneo je indikativnu promenu – nagovestio je, posle 12 godina, kraj iluzije medenog meseca nauke, struke (biznisa) i politike.

Umeo je Forum proteklih desetak godina da boluje od preterane servilnosti nauke i struke (biznisa) prema politici, gleda joj kroz prste i toleriše njena nepočinstva prema privredi.

Nisu se ni ove godine „forumaši“ – ljudi od biznisa i nauke – baš pretrgli u konstruktivnoj kritici vlasti (naravno, tamo gde za to ima razloga), ali su dobronamernim savetima, stručnim sugestijama i razumnim predlozima nagovestili tiho ali upečatljivo neslaganje s pojedinim merama kreatora ekonomske politike.

To je, s druge strane, izazvalo neprimerene reakcije koje su pokazale nizak prag tolerancije državnih službenika, što samo može da produbi nepoverenje i netrpeljivost između struke/nauke i politike.

Iako mu je to bila namera, ovogodišnji Kopaonik ipak nije bio mesto dijaloga biznisa i politike, uz moderaciju nauke, nego uglavnom platforma za dosadan, predvidljiv i bahat monolog i politički marketing gostiju pridošlih iz državne administracije.

Domaćin Foruma i predsednik Saveza ekonomista Srbije Aleksandar Vlahović već je u govoru dobrodošlice nagovestio seriju sugestija koje nisu baš najbolje „legle“ političarima.

On je od kreatora (ne samo ekonomske) politike najpre zatražio da reafirmišu strateški cilj Srbije – članstvo u EU, a zatim je apelovao na dalje napore da se poboljša upravljanje javnim finansijama, ozbiljnije sagledavaju fiskalni rizici i bitno efikasnije upravljanje javnim investicijama.

Predložio je da Vlada izbegava jednokratne neselektivne fiskalne intervencije („helikopterski novac“) ka stanovništvu i neplanirane transfere javnim preduzećima, koji su politički motivisani, da se podigne kvalitet javne kapitalne potrošnje.

On je pohvalio visinu državne potrošnje, ali je skrenuo pažnju na nejasnu i nedovoljno objašnjenu metodologiju izbora projekata za ulaganja, što dovodi u pitanje njihovu društveno ekonomsku opravdanost.

Vlahović smatra da će dominantan uticaj na obuzdavanje krize imati sposobnost buduće Vlade da identifikuje glavne uzroke sporog rasta produktivnosti rada i postojanje političke volje za sprovođenje niza strukturnih reformi, što je preduslov za povećanje srednjoročnog rasta BDP-a i približavanja prosečnom standardu EU.

Otvorio je i bolnu ranu domaćih biznismena – državno favorizovanje stranih investitora – zbog čega je Forum „krvario“ do zatvaranja. Vlahović je ocenio da su za robustni rast srpske privrede neohodne veće domaće investicije a one stagniraju zbog lošeg privrednog ambijenta (niska pravna sigurnost).

Tu ranu produbio je predsednik Poslovnog kluba Privrednik Zoran Drakulić, na panelu posvećenom ulozi stranih i domaćih investitora u ekonomskom rastu tvrdnjom da je država gurnula domaće investitore u drugi plan i upitao da li je neko napravio kalkulaciju šta je Srbija dobila od stranih investicija.

Vlahovićevu ocenu i Drakulićevu znatiželju zadovoljila je analiza „Može li Srbija da izbegne zamku srednje razvijenosti“ profesora Pavla Petrovića, šefa Fiskalnog saveta (smatram je ključnim doprinosom ovogodišnjeg Foruma).

U Analizi se konstatuje da su državne i strane direktne investicije velike a da su domaće privatne investicije suviše niske da promene model rasta. Profesor Petrović navodi da postoji slaba konvergencija privrede Srbije ka razvijenoj Evropi jer strana direktna ulaganja odlaze u srpske tradicionalne industrije a ne u napredne industrije (prerađivačka i IT sektor).

Analiza pokazuje, poredeći Srbiju sa državama Centralne i Istočne Evrope (CIE), da su domaće privatne investicije u Srbiji bile znatno niže nego u 11 država CIE. Srbija je 2005. godine bila na 58 odsto razvijenosti CIE regiona a 2022. godine bila je na 56 odsto razvijenosti CIE.

Zbog manje domaćih investicija i zbog ulaganja stranih investitora u tradicionalne industrije Srbija je u periodu 2017- 2022. propustila da uveća ekonomski rast za 1,7 odsto. Kao razlog niskog nivoa domaćih investicija i profesor Petrović navodi loš investicioni ambijent (nedovoljna vladavina prava, velika korupcija) i pogoršavanje kvaliteta institucija od 2014. godine.

Učesnici Foruma iz državne administracije imali su „kratak fitilj“ za primedbe o lošem odnosu države prema domaćim investitorima. Tako je, na primer, guvernerka NBS Jorgovanka Tabaković direktno prozvala Vlahovića (a indirektno i profesora Petrovića), tražeći od njega da navede primere diskriminacije domaćih investitora i tvrdeći da država nikoga ne protežira.

Guvernerka veruje da ne postoje unutrašnji, već samo spoljni, ekonomski rizici i tvrdi da neće biti problema s ekonomskim rastom jer se sprema „skok u budućnost“ (novi investicioni ciklus) koji jača otpornost srpske privrede.

I ministar privrede Slobodan Cvetković odbacio je prigovore o favorizovanju stranih investitora, potencirajući „impotentnost“ domaćih ulagača i naglašavajući da je „cilj srpske privrede“ pridobijanje što većeg broja stranih investitora.

Ministar smatra da na domaće investitore ne treba trošiti pare jer „kad bismo sav novac dali na domaću privedu imali bi problem iz više razloga, na prvom mestu jer nemamo tržište“.

Međutim, Marko Čadež, predsednik Privredne komore Srbije, priznao je da jedno vreme fokus nije bio na domaćim investitorima, ali da se situacija znatno popravlja od 2019. godine.

Ignorisanje domaćih investitora dugo traje, kao i njihovo nezadovoljstvo. Njihov nastup na Forumu ličio je na spuštanje „na glavu“ malim sankama na zaleđenoj stazi sa 140 km/h (skeleton).

Ipak, najupečatljiviji primer tog nezadovoljstva na Kopaonik biznis forumu bio je „okretanje leđa“ tehničkoj premijerki i demonstrativno napuštanje sale dok se ona brutalno obračunavala s – opozicijom.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.