“Kada im kažemo da će on da bude prisutan, žene se preseku”: Zašto se žrtvama seksualnog nasilja ne dodeljuje status posebno osetljivog svedoka

Piše: V. Jeremić

U dva glavna pretresa otkako je počela faza izvođenja dokaza sud je uspeo da završi ispitivanje jedne i započne ispitivanje druge oštećene devojke.

U kolikoj meri je dužina ispitivanja prve oštećene nesrazmerna mestu koje zauzima u optužnici slikovito je opisao advokat Jugoslav Tintor koji zastupa oštećene Milenu Radulović i Ivu Ilinčić. Kako navodi Tintor, u istrazi iskaz oštećene N.V. sadržan je na tri strane A4 formata. Transkript njenog iskaza pred sudom sadrži preko trideset stranica.

– Sud je odlučio da najpre bude saslušana oštećena koja tereti Aleksića za najblaže krivično delo. Njeno ispitivanje je trajalo duže od pet sati i protezalo se na dva glavna pretresa. Može se reći da je odbrana maksimalno koristila svoja procesna prava postavljajući jednoj oštećenoj više od tri stotine pitanja, navodi Tintor.

To koliko će trajati nečije ispitivanje, kao i koja će sve pitanja biti dozvoljena prvenstvena je odgovornost suda koji mora da vodi računa o pravima oštećene, procesnoj disciplini, ali i pravu na odbranu.

U tom smislu, sud ima na raspolaganju i institut posebno osetljivog svedoka, što je status koji može biti dodeljen žrtvama kako bi bila smanjena mogućnost sekundardne viktimizacije.

Prema Zakoniku o krivičnom postupku ovaj status mogu imati svedoci koji su zbog uzrasta, životnog iskustva, načina života, pola, zdravstvenog stanja ili posledica izvršenog krivičnog dela posebno osetljivi.

O dodeli ovog statusa odlučuje sud, a može ga doneti po službenoj dužnosti ili na zahtev neke od stranaka u postupku.

Kako će izgledati status zavisi od odluke suda, ali on može podrazumevati da žrtva ne mora da se fizički suoči sa okrivljenim, te da svedočenje može da obavi putem video veze, a da sva pitanja idu preko sudije.

Jugoslav Tintor naglašava da je u toku istrage jedna od oštećenih, koja je u tom trenutku bila maloletna u ovoj fazi postupka imala status posebno osetljivog svedoka. Ipak, kako navodi, punomoćnici i tužilaštvo u toku sudskog postupka nisu tražili taj status ni za jednu od sedam oštećenih.

– Procena je bila da sve oštećene imaju snage da svedoče pred sudom. Svaka primena posebnih mera redukuje procesna prava odbrane, a dodatno, činjenične tvrdnje oštećenih zvuče još kredibilnije ukoliko ih iznose u sudnici. Najzad, do ovog postupka je i došlo nakon što su dve oštećene u javnosti govorile o onome što su preživele, navodi Tintor.

Vanja Macanović, pravnica Autonomnog ženskog centra ističe da je centralni problem u sudskim postupcima ovog tipa što se mogućnost dodeljivanja statusa posebno osetljivog svedoka ne koristi u dovoljnoj meri.

– Nesporno je da postoji pravo na odbranu i u tom smislu sud ne može da zabrani okrivljenom da postavlja pitanja oštećenoj. Međutim, upravo iz tog razloga i postoji ovaj status, kako okrivljeni ne bi uživo u sudnici postavljao pitanja. Ali tužilaštva to ne koriste, a posle se žale kako im žrtve seksualnog nasilja odustaju od krivičnog gonjenja. Pa, naravno da odustaju, ističe Macanović.

Ona naglašava da višečasovno ispitivanje oštećene deluje destimulativno na buduće žrtve seksualnog nasilja.

– Kada žrtve seksualnog nasilja dođu kod nas i mi im objasnimo da postoji mogućnost da će morati da svedoče pred svojim nasilnikom one se preseku. Ne mora okrivljeni ni da postavlja pitanja, sama činjenica da je on fizički prisutan je traumatična po sebi. Ne traži se od žrtava da pričaju o nečemu lepom što im se desilo, već da opišu nešto najgore što im se dogodilo u životu. I to pred onim ko vam je to učinio, navodi Macanović.

Jugoslav Tintor ističe da sud i mimo statusa posebno osetljivog svedoka ima zakonske mogućnosti da trasira tok ispitivanja svedoka. Kako navodi, poslednji glavni pretres je u tom smislu delovao ohrabrujuće.

– Sudija je dozvolio većinu pitanja odbrane, ali je istovremeno odbio postavljanje pitanja koja nemaju nikakve veze sa onim zbog čega se sudi. U tom smislu, vidi se rešenost suda da dalji tok postupka teče efikasnije nego do sada, ističe Tintor.

Podsetimo, Miroslav Aleksić, vlasnik škole glume “Stvar srca” se tereti za dva krivična dela silovanja u produženom trajanju, dva krivična dela silovanja, jedno produženo krivično delo nedozvoljenih polnih radnji, kao i četiri dela nedozvoljenih polnih radnji. Sedam nekadašnjih polaznica njegove škole u postupku se vode kao oštećene.

Na poslednjem glavnom pretresu u postupku sud je odbio zahtev odbrane da se okrivljeni Miroslav Aleksić suoči sa oštećenom N.V. Suočenje je zakonom predviđena radnja u kojoj se okrivljeni i svedok i fizički postave jedno prema drugom i neposredno raspravljaju o istinitosti njihovih iskaza. Prema mišljenju Jugoslava Tintora sud je dobro postupio što je odbacio ovaj zahtev odbrane, ističući da suočenje retko kada dovede do toga da se rasvetle neki detalji.

– To deluje teatralno i u medijima ima neki mitski status, ali to retko kada dovede do rasvetljavanja spornih detalja. U tom pogledu, mnogo je korisnije ispitivanje svedoka. Dodatno, pošto se radi o slučaju u kojem se sudi zbog dela protiv polne slobode suočenje bi moglo da dovede do sekundarne viktimizacije, zaključuje Tintor.