Duleni (1): Upečatljiva prirodna lepota

Piše: Zoran Mišić

Neumoran je u „reklamiranju“ prirodnih lepota Klisure reke Dulenke na društvenim mrežama ali i u obnavljanju zapuštenih i devastiranih zdanja u zavičaju, sređivanju izvora, jezera, postavljanju putokaza, obeležavanju istorijskih znamenitosti…

A nije bilo oduvek tako. Junak naše priče Dejan Milenković (38) rođen je u Nemačkoj blizu Hanovera, gde je još njegov deda Vladislav otišao da radi 1971. godine. U Nemačkoj su živeli i radili i Dejanovi roditelji. Kako sam Dejan duhovito, šaleći se na svoj račun dobacuje nemački mu je praktično „maternji“ jezik i „danas ga govori bolje nego srpski“. Njegova susretanja sa zavičajnim Levčom i Dulenima, tridesetak kilometara od Kragujevca, gde njegovi preci žive već više od 200 godina dešavala su sporadično, mahom na raspustima, i to najčešće letnjim. A onda se na Božić 2016. godine sve promenilo.

– Nisam bio zimi u Dulenima sigurno deset godina. Tada, pre pet godina, na Božić osetio sam iskonski koliko je lep ovaj naš levački kraj. Bio je veliki sneg. Kao iz bajke. Šetao sam uz zaseok Matinac i prosto mi se javilo: „Bože, kakva predivna priroda a blizu velikog grada. Gledam panoramu, čitavo selo u klisuri „puca“ kao na dlanu… i pitam se zbog čega je sve to, tolika lepota tako zapušteno i ostavljeno da propada?“, priseća se on.

Od tog trenutka počeo sa promocijom ne samo svog sela Dulena već čitave okoline Klisure reke Dulenke. Fotografisao je pejzaže i „kačio“ ih na svoj „Fejs“.

– Do tada, pošteno za Dulene i najveću klisuru Šumadije, kao i dulenski Crni vrh od 897 metara – najveći planinski vrh kragujevačke opštine znali su i čuli samo lovci i planinari. Ljudi iz Kragujevca većinom nisu bili ni čuli za ovaj kraj, iskren je Dejan.

Sve više je slikao i „izbacivao“ fotke prirodnih lepota i seoskih pejzaža na društvene mreže i ljudi su bili oduševljeni.

– Pitali su i pisali: Vau! Pa, gde je ovo?! A ja sam im odgovarao i otpisivao: „Tu, u blizini Kragujevca, vama pred nosom“, smeje se on.

Pored neospornih prirodnih lepota zapazio je i nebrojene stare šumadijske planinske kuće, prave etno.

– Ne postoji ni jedno selo u Šumadiji koje je sačuvalo toliki broj ovih etno zdanja. Pa samo u mom komšiluku u centru sela postoji čitava etno mahala. Ovde u Dulenima samo jednim korakom direktno stupate u 19. vek, ističe Milenković.

Po njemu je prosto neverovatno da se niko nikada nije setio da neke tako divne i upečatljive pejzaže i objekte prikaže svetu i iskoristi za reklamiranje svojih turističkih potencijala.