Dnevnik Vuka Z. Cvijića: Neću odustati od pisanja uprkos zastrašivanjima

Autor: Vuk Z. Cvijić, novinar nedeljnika Radar i dobitnik ovogodišnje nagrade Danasa – „Stanislav Staša Marinković“, Izvor: Danas

Petak, 7. jun

Velika čast zbog dobijanja nagrade „Stanislav Staša Marinković“, koju redakcija lista „Danas“ dodeljuje povodom dana lista 9. juna, osim obaveze da je budem dostojan u budućnosti, donela je dužnost pisanja dnevnika. Bilo je zadovoljstvo biti ponovo u ovoj redakciji u društvu dragih kolega i prijatelja i podsećati se kako sam se učio ovom poslu baš u Danasu. A Danas je i dalje, posle 27 godina, na braniku novinarstva u Srbiji i ponos naše profesije.

Pred odlazak u redakciju Radara, predah sa prijateljima. Sa Aleksandrom Obradovićem, čije sam hrabrosti, kada je uhapšen zbog razotkrivanja korupcije u Krušiku, bio hroničar, i profesorom Ognjenom Radonjićem, koji je među retkim sa univerziteta koji bez zazora govori o stvarnom stanju društva u Srbiji.

Taman stiže tekst iz doma hrabrih – Valjeva, od policajke Katarine Petrović, čije sam odvažnosti takođe bio hroničar. Sa velikim zadovoljstvom čitam njen tekst, koji će biti naslovni u poslednjem Radaru od 13. juna. Iz NUNS-a ćemo joj 15. juna predati počasnu člansku kartu ne samo zbog njene hrabrosti i rada u javnom interesu, već i zavidnog umeća pisanja. NUNS počasnu člansku kartu dodeljuje i tužiocu Predragu Milovanoviću koji je beskompromisno vodio postupak za napad i paljenje kuće kolege Milana Jovanovića iz Grocke.

Subota, 8. jun

Čitanje tekstova i dokumentacije povodom razgovora sa Predragom Voštinićem iz Lokalnog fronta u Kraljevu. Strašno podsećanje kako su ljudi van tri velika grada u Srbiji, izloženi stalnim pritiscima, hajci i napadima, a malo ko može da im pruži podršku.

Oni hrabro pored svih teškoća ne odustaju. Kada se, na primer, tako nešto desi u Beogradu odmah se nađu građani i organizacija koja će vam pružiti podršku. U manjim sredinama, nažalost, to nije tako. Predveče dolazi predah i odlazak na rođendan dragih prijatelja.

Nedelja, 9. jun

Uzimanje izjave – ispovesti od Predraga Voštinića o progonu njega i njegovih prijatelja iz Lokalnog fronta, čije delovanje nadilazi Kraljevo. U razgovorima pre uzimanja izjave spominje i da su ih bez sakrivanja pratili i snimali pripadnici BIA ili MUP-a dok su imali javne sastanke u kraljevačkim restoranima sa predstavnicima međunarodnih posmatračkih misija decembarskih izbora. Pitam ga da li su oni snimili te bezbednjake koji su ih tako očito pratili i Voštinić kaže da jesu, pa mu tražim i snimak. Taj njegov video zapis smo uz tekst pustili na sajtu Radara.

On tako razotkriva, kroz konkretne činjenice, da bezbednosne službe praktično rade kao naprednjačka partijska policija, jer te fotografije Voštinića sa međunarodnim predstavnicima koriste u propagandi. To je propaganda sa starim radikalskim lažnim narativom o domaćim izdajnicima i stranim plaćenicima. Dele ih kao letke, a propagandni servisi režima, koji se zovu mediji, trube o tome. To radi i novi, stari gradonačelnik Kraljeva.

Ponovo Peđu Voštinića u razgovoru teram da proživljava kako su ga fizički napali pred decembarske izbore, kako su ga proganjali, demolirali automobil… I šta sve to znači za njegovu porodicu. Znam da uopšte nije lako pričati o tome i ponovo proživljavati takve stvari, ali on otvoreno i hrabro govori o tome. Govori mi i o posledicama tih napada i progona na njega i porodicu. Da žive sa strahom, ali i da sve nas određuje odnos prema strahu da li smo dostojanstveni ili pristajemo da budemo podanici autoritarne vlasti. Uveče, u jednoj od najboljih životnih uloga – strica, zovem bratanicu i čestitam joj rođendan.

Ponedeljak, 10. jun

Ujutru me zove kolega Veran Matić iz Stalne radne grupe za bezbednost novinara i pita da li sam dobio poziv iz tužilaštva da dam iskaz povodom napada koji sam doživeo 29. maja u Kosovskoj ulici u Beogradu. Pitanje poziva postavljeno je i na sastanku Radne grupe 6. juna sa predstavnicima MUP-a i tužilaštva.

Veran je i posle toga javno govorio o tome, ali nije bilo reakcija iz tužilaštva. U tom razgovoru me obaveštava da je poslao i urgenciju tužilaštvu. Posle otprilike sat vremena zovu me iz tužilaštva da sutradan dođem i dam iskaz. Završavam pisanje teksta o progonu Predraga Voštinića i Lokalnog fronta.

Stiže tekst odvažne tužiteljke Jasmine Paunović za Radar, koju sam zamolio da piše o poslednjim dešavanjima u Višem tužilaštvu u Beogradu i hajci na njenu koleginicu Bojanu Savović, koja takođe ne odustaje od profesionalnog rada u tužilaštvu. Imam i kratki predah u redakciji, kada je Radar posetila hrabra policajka Katarina Petrović.

Utorak, 11. jun

Odlazak u Prvo osnovno tužilaštvo kod tužioca koji će biti samo tu da me sasluša, jer tužilac koji je zadužio predmet nije tu. Ponovno proživljavanje napada od 29. maja i detaljno pričanje o tome. Kažem da to vidim kao pokušaj zastrašivanja da bih odustao od pisanja, i da neću odustati.

Percepcije hrabrosti i dužnosti se promene kada upoznate Valjevce Aleksandra i Katarinu. Govorim o uznemiravanjima svih kolega, koji novinarski posao rade profesionalno i koji su mi pružili podršku. Pitam za snimke brojnih nadzornih kamera u Kosovskoj ulici, koji do pisanja ovog dnevnika, nisu stigli, niti se zna da li su uopšte uzeti.

Nakon toga odlazim u redakciju Radara, sledi postavljanje teksta u prelom za novi broj. Pišem i tekst o istrazi ubistva novinara Milana Pantića iz Jagodine koji je hrabro i beskompromisno pisao o korupciji. Mogu samo da konstatujem da su ubistva novinara u Srbiji nekažnjiva. Čak smo doživeli da se progone i deca ubijenog Slavka Ćuruvije i njihova fondacija. Novotarija ove vlasti su i slap tužbe kojima pokušavaju da uguše profesionalne redakcije.

Sreda, 12. jun

Vredna Milana Pejić koja sama vodi sajt Radara priprema naše tekstove i podseća nas za fotografije i snimke. Saznajem o skorašnjim pritiscima na aktiviste u Srbiji, zovem porodicu i pripremam se da pišem o tome. Izbor Vladimira Orlića za novog šefa BIA, koga su duhoviti njuzovci i Zoran Kesić sa pravom prozvali Ometač, izgleda kao naprednjačka sprdnja sa svim građanima Srbije.

O toj tužnoj stvarnosti takođe treba pisati. Nakon što mi je Predrag Voštinić pričao i pružio dokaze o tajnom praćenju, ova vlast je to još jednom potvrdila izborom još jednog partijskog čoveka za šefa tajne službe. To je, uzgred, suprotno važećem zakonu, ali na to se više niko ne obazire.

Naprednjaci su, ne bi li doskočili zakonu, koji je ipak jasan, uspostavili jednu perverznu novotariju – zamrzavanje partijskih funkcija. Posle Bratislava Gašića, koga su inspektori koji su otkrili Jovanjicu hteli da uhapse i Aleksandra Vulina, koji je pod sankcijama pojedinih država zbog povezanosti sa organizovanim kriminalom, ali i bliske saradnje sa ruskim tajnim službama, Orlić je logičan nastavak.

Gostovanje u emisiji „Među nama“ na Novoj TV kod koleginice Maje Nikolić, gde govorim o Katarini i Predragu i šta se dešava u postupku povodom napada na mene.

Četvrtak, 13. jun

Odlazak na N1 i razgovor sa Tanjom Aleksić o tekstovima u novom Radaru, napadu, i izboru Orlića. Znaju kolege koliko je neprijatno kad sam novinar postane vest. U program se uključio i Peđa Voštinić, čije uznemirujuće svedočenje možete pročitati u Radaru. Kasnim na redakcijski sastanak u Radaru o novom broju, ali mi smo već uveliko uhodani tim i sa malo reči se razumemo. Dajem i izjavu kolegi sa Nove TV Nikoli Pavloviću o izboru Orlića.

Sa Nikolom i kolegama iz Radara sam pisao ranije istraživanje o huliganskim grupama u Srbiji. Čitam pisma upućena redakciji. Jedno je pismo iz zatvora u kojem osoba piše rukom kako je nepravedno osuđena.

Znam da će za provere i istraživanje biti potrebne nedelje, a možda i meseci i znam da je to predugo za svakog ko je nevin iza rešetaka. Sa razmišljanjima sam uveliko u idućim brojevima Radara, ali moram i da napišem ovaj dnevnik. Prijatelji iz Danasa me strpljivo čekaju iako sam probio sve rokove.

Tekst je prenet sa portala Danas.