Globalna trka za regulisanje veštačke inteligencije

Evropska unija (EU) je najdalje odmakla pa se o predlogu Zakona o veštačkoj inteligenciji EU već ove sedmice odlučuje u Evropskom parlamentu. Istovremeno, evropski stručnjaci traže zaštitu istraživanja AI otvorenog koda.

Postavljanje univerzalnih regulatornih okvira za tehnologiju oduvek je bilo nezgodno, ali je s razvojem tehnologije postalo sve izazovnije. Pregovaranje o pravilima od društvenih medija do 5G mobilne tehnologije, bilo je ispunjeno geopolitičkim nedoumicama i nesuglasicama.

Veštačka inteligencija, sa svojim ogromnim potencijalom za transformaciju ekonomija i društava, ne nužno na bolje, predstavlja izazov bez presedana, napisao je Forin polisi (Foreign Policy).

Kao što je to često slučaj sa novim tehnologijama, Evropa je na čelu trke za regulaciju AI, a u toku je i američka regulacija veštačke inteligencije. Prošle godine, Bela kuća objavila je “Nacrt za AI zakon o pravima” koji postavlja pet principa za sprečavanje diskriminacije i zaštitu privatnosti i sigurnosti korisnika, dok je američki Institut za standarde i tehnologiju objavio u januaru svoj okvir upravljanja rizikom od AI.

Prošlog meseca je i demokratski senator Čak Šumer (Chuck Schumer), lider većine u Kongresu, pokrenuo niz aktivnosti u cilju donošenja sveobuhvatanog zakona o veštačkoj inteligenciji. Međutim, dodaje Forin polisi, za sada je Vašington usvojio pristup usklađenosti na dobrovoljnoj bazi, dok stručnjaci kažu da je potreban obavezujući pristup regulaciji veštačke inteligencije.

Vašington i Brisel pokušavaju da postave temelje za globalno upravljanje veštačkom inteligencijom kroz bilateralni savet za trgovinu i tehnologiju. Ministri za digitalne tehnologije iz grupe zemalja G7 takođe su nedavno posvetili značajan deo svog sastanka “odgovornoj AI i globalnom upravljanju veštačkom inteligencijom”, podržavajući pristup zasnovan na riziku sličan onom u zakonodavstvu EU.

Veliki izazov je, naglašava Forin polisi, Kina. Kao i u slučaju društvenih medija i velikih tehnoloških kompanija, Kina je postavila propise koji nameću mnogo strožije zahteve o tome kako AI kompanije prikupljaju podatke, treniraju svoje algoritme i proizvode rezultate u skladu s cenzurom i vladinom kontrolom Pekinga. Kini je trebalo samo nekoliko dana da ograniči ChatGPT kada je program počeo da osvaja svet početkom ove godine.

Iako je AI tehnologija u svojim ranim danima, širom sveta se pojavljuje splet različitih propisa sa širokim spektrom prioriteta, sa značajnom podelom između Istoka i Zapada. O tome je, ukazuje američki časopis, nedavno pisao Bruking institušn (Brookings Institution) analizirajući planove upravljanja AI u desetinama zemalja, uključujući Sjedinjene Države, Singapur, Kinu, Rusiju, Meksiko i Indiju.

Autori izveštaja zaključuju kako je “Istok gotovo isključivo fokusiran na izgradnju svojih istraživačko-razvojnih kapaciteta i u velikoj mjeri ignoriše tradicionalne ‘zaštitne ograde’ upravljanja tehnologijom”, dok je Zapad “skoro isključivo fokusiran na to da ove ograde budu postavljene”.

Razvoj veštačke inteligencije koji oduzima dah zapanjio je korisnike pa su čak i zvaničnici Evropske unije koji rade na revolucionarnim pravilima za upravljanje tehnologijom u nastajanju zatečeni brzim usponom AI, ukazuje Asošiejtid pres (The Associated Press), naglasivši da bi Zakon o veštačkoj inteligenciji EU mogao postati de fakto globalni standard za AI.

Vlasti širom sveta pokušavaju da shvate kako kontrolisati tehnologiju koja se brzo razvija da bi se osiguralo da ona poboljšava živote ljudi bez ugrožavanja njihovih prava ili sigurnosti, ističe AP i dodaje da su regulatori zabrinuti zbog novih etičkih i društvenih rizika koje predstavljaju ChatGPT i drugi sistemi veštačke inteligencije opšte namene koji bi mogli da transformišu svakodnevni život, od poslova i obrazovanja do autorskih prava i privatnosti.

Bela kuća je nedavno pozvala čelnike tehnoloških kompanija koje rade na veštačkoj inteligenciji, uključujući Majkrosoft (Microsoft), Gugl (Google) i OpenAI, tvorca ChatGPT-a, kako bi razgovarali o rizicima. Kina je izdala nacrt propisa koji nalažu procenu sigurnosti za sve proizvode koji koriste generativne AI sisteme kao što je ChatGPT, dok je Italija nakratko zabranila ChatGPT zbog kršenja privatnosti.

Očekuje se, prema pisanju AP-a, da će sveobuhvatni propisi EU biti odobreni 11. maja. Međutim, čak i nakon dobijanja konačnog odobrenja, koje se očekuje do kraja godine ili najkasnije početkom 2024, Zakon o veštačkoj inteligenciji neće odmah stupiti na snagu.

Odrediće se grejs period za kompanije i organizacije da shvate kako da usvoje nova pravila a moguće je, smatraju stručnjaci, da će industrija tražiti više vremena tvrdeći da konačna verzija Zakona o veštačkoj inteligenciji treba da ide dalje od prvobitnog predloga.

Frederiko Oliviera Da Silva (Frederico), viši pravni službenik u Evropskoj organizaciji za zaštitu potrošača BEUC napominje da je ChatGPT pokrenut tek pre šest mjeseci i da je za to vreme već izazvao niz problema kao i pogodnosti. Ako Zakon o AI godinama ne stupi na snagu u potpunosti, “šta će se dogoditi za četiri godine?”, rekao je.

Evropska pravila koja utiču na ostatak sveta, takozvani Briselski efekat, ranije su se primenjivala nakon što je EU pooštrila pravila o privatnosti podataka i naložila zajedničke kablove za punjenje telefona, iako su, dodaje AP, takvi napori kritikovani zbog gušenja inovacija.

Nagla popularnost ChatGPT-a i drugih alata veštačke inteligencije ubrzala je Brisel u nameri da reguliše ovaj sektor, pa će u četvrtak, 11. maja poslanici Evropskog parlamenta glasati o Nacrtu zakona o veštačkoj inteligenciji, piše Agencija Frans pres (Agence France-Presse).

Suočeni s rizikom da se AI koristi za pravljenje opasnog sadržaja, manipulisanje mišljenjem, sprovođenje masovnog nadzora ili druge opasnosti, čak su i tehnološki lideri Ilona Maska (Elon Musk) pozvali na pauzu u razvoju veštače inteligencije.

Ipak, naglašava AFP, sve veća upotreba AI od strane javnosti i korporacija nadmašuje akciju Brisela koji je još pre dve godine predložio početni nacrt zakona za rešavanje ovog pitanja, dok su zemlje članice EU tek krajem 2022. utvrdile svoju poziciju u tom procesu – baš u trenutku kada je ChatGPT uzeo maha.

Sada će poslanici  Evropskog parlamenta izneti svoj stav na glasanju odbora u četvrtak, nakon čega će Parlament, Komisija i države članice započeti verovatno naporne pregovore za postizanje sporazuma o revidiranom nacrtu zakona.

Zakonodavci traže da se od kompanija s veštačkom inteligencijom zahteva uspostavljanje zaštite od nelegalnog sadržaja i da otkriju materijal sa zaštićenim autorskim pravima koji se koristi za obuku sistema.

Milioni ljudi su ChatGPT u svega nekoliko meseci koristili za pisanje poezije, kodiranje aplikacija, čak su sa kompjuterom izvodili improvizovane terapeutske sesije.

Predlog komisije poziva na okvir oko AI sistema koji komuniciraju s ljudima, posebno obaveštavajući korisnika da su u kontaktu s mašinom i zahtevajući od aplikacija za proizvodnju slika da navedu da je njihov rezultat stvoren veštački.

Evropski parlament, međutim, želi dodati i zabranu AI prepoznavanja emocija, te da se reši izuzetaka koji bi omogućili daljinsku biometrijsku identifikaciju ljudi na javnim mestima od strane organa za sprovođenje zakona.

Srž zakonodavnog okvira je lista pravila koja bi se primenjivala na “visokorizične” prijave, prema kriterijima utvrđenim u zakonu, ističe AFP i dodaje da Evropska komisija predlaže da se imenovanjem obuhvate sistemi u osetljivim dominama kao što su kritična infrastruktura, obrazovanje, ljudski resursi, javni red i upravljanje migracijama.

Nacrt zakona je modeliran po postojećem zakonu EU o sigurnosti proizvoda koji nameće provere i kontrole proizvođačima. U njemu se potpune zabrane uglavnom izbegavaju, osim kada se AI suprotstavlja evropskim vrednostima.

Stručnjaci su nedavno upozorili Brisel da rizikuje da prepusti kontrolu nad veštačkom inteligencijom američkim tehnološkim kompanijama ako ne bude delovao na zaštiti istraživanja na lokalnom nivou u svom zakonu o AI, napisao je Gardijan (The Guardian) početkom maja.

U otvorenom pismu na čelu s nemačkom istraživačkom grupom Laion, ili Velika otvorena AI mreža, Evropskom parlamentu je rečeno da pravilo “jedna mera za sve” rizikuje eliminaciju otvorenog istraživanja i razvoja.

“Pravila koja zahtevaju od istraživača ili programera da nadgledaju ili kontrolišu daljnju upotrebu mogla bi onemogućiti puštanje veštačke inteligencije otvorenog koda u Evropi.(…) Eliminisanje istraživanja i razvoja otvorenog koda ostaviće evropsku naučnu zajednicu i ekonomiju kritično zavisnim o nekolicini stranih i vlasničkih firmi za osnovnu AI infrastrukturu”, navodi se u pismu.

Šef Laiona Kristof Šuman (Christoph Schuhmann) ističe da grupa radi na izradi AI modela otvorenog koda, koji bi, nakon puštanja u javnost, mogao bilo ko da koristi ili poboljša, a što bi prema njegovom mišljenu, bila vrsta AI koja je “sigurnija, pristupačnija i demokratičnija”.

Za razliku od svojih kolega u američkim kompanijama s veštačkom inteligencijom, koje kontrolišu milijarde dolara vredne organizacije i često imaju lično bogatstvo u stotinama miliona, Šuman je, kako ističe Gardijan, redovni profesor informatike u srednjoj školi i volonter u svetu AI.

“Ova tehnologija je digitalna supersila koja će u potpunosti promeniti svet i želim da vidim svoju decu kako odrastaju u svetu u kojem je ta moć demokratizovana”, kazao je Šuman.

On tvrdi da bi EU trebalo aktivno da podržava istraživanje otvorenog koda kako bi se “ubrzao siguran razvoj modela sledeće generacije u kontrolisanim uslovima uz javni nadzor i poštovanje evropskih vrednosti”.

Druge grupe kao što je Institut Toni Bler (Tony Blair) pozvale su Veliku Britaniju da učini slično i finansira stvaranje ‘BritGPT’ kako bi se buduća AI stavila pod kontrolu javnosti.