Dužnost sudija da iskažu svoj stav, rešavanje afera ogledalo države

“Osim što proklamuje, Ustav i pruža određene garancije nezavisnosti, kao što su stalnost sudijske funkcije, sa izuzetkom prvog izbora, nepremestivost sudija, funkcionalni imunitet, zabrana uticaja na sudiju u vršenju sudijske funkcije, isključivo sudska kontrola sudskih odluka”, rekla je za Bjelogrlić za agenciju Beta, koja je za predsednicu Društva sudija Srbije izabrana krajem septembra.

Kako je navela, Ustav, međutim, sadrži i određena rešenja koja omogućavaju politički uticaj na sudstvo, a to su da parlament bira sudije na trogodišnji mandat, predsednike sudova i izborne članove Visokog saveta sudstva.

Prema njenim rečima, politički uticaj omogućen je i preko Visokog saveta sudstva, jer se u njemu nalaze i predstavnici zakonodavne i izvršne vlasti.

Na pitanje kako se kao sudija oseća kada čuje da najviši predstavnici političke vlasti komentarišu pa u izjavama i presuđuju predmete koji su u toku, Bjelogrlić je navela da to predstavlja pritisak na sudije jer “političari time iskazuju svoja očekivanja u odnosu na konkretne predmete”.

“Ne znači da će sudije i podleći tim pritiscima, ali će oni sasvim sigurno uticati na njihov rad, na proces donošenja odluke, makar utoliko što će ga otežati, imajući u vidu moguće ponašanje ostalih učesnika u postupku. Što je još gore, bez obzira na ishod postupka i zakonit i savestan rad sudije, građani će imati utisak da sudija nije nezavisan od političkog uticaja, ili od predstavnika vlasti, ili od opozicije”, naglasila je Bjelogrlić i navela da “taj utisak nedovoljne nezavisnosti dalje slabi ugled sudstva”.

Na pitanje da li će način razrešenja afere o oružju iz Кrušika biti neka vrsta lične karte države i njenih institucija, ona je odgovorila da su “razrešenja afera kroz institucije ogledalo svake države”. “Time država i njene institucije pokazuju svoju snagu, odnosno slabost”, napomenula je Bjelogrlić.

Govoreći o promenu Ustava u oblasti pravosuđa, ona je rekla i da primedbe Društva sudija Srbije, predstavljaju i primedbe najvećeg dela struke, ne samo građanskih i strukovnih udruženja, već i najviših pravosudnih institucija.

“Takav jedinstven stav struke je nešto što se do sada nije dešavalo kod nas. Upravo zbog toga bilo bi logično da ga narodni poslanici, koji odlučuju o promeni Ustava, ako odluče da se tome pristupi, pažljivo razmotre, pa i uvaže. Od toga kakva ustavna rešenja oni budu predložili, a s obzirom da to da referendumski uslovi za promenu Ustava više nisu preterano zahtevni, zavisi kako će pravosuđe funkcionisati”, naglasila je Bjelogrlić.

Ona je konstatovala da u prirodi sudija nije da pojedinačno javno istupaju, zbog specifične funkcije koju obavljaju odnosno dužnosti da “vršeći, državnu vlast, budu nepristrasni i da ostavljaju takav utisak u javnosti”.

Zato, rekla je, sudije prvenstveno svoje stavove iskazuju članstvom u svojim udruženjima, a, “od oko 2.700 sudija koliko ih je trenutno u Srbiji, Društvo sudija ima skoro 1.100 članova”.

“O različitim merama pravosudne politike koje utiču na funkcionisanje pravosuđa i nezavisnost sudstva kao celine i svakog pojedinog sudije, sudija ima ne samo pravo, već i etičku dužnost da iskaže svoj stav, jer od toga zavisi i kako će građani ostvarivati svoje pravo na pravdu”, poručila je Bjelogrlić.

“Zbog toga nijedan sudija, a ni tužilac, koji o tome javno govori ne sme biti sankcionisan ili vređan, kako se to sad čini prema pojedinim sudijama i tužiocima”, naglasila je Bjelogrlić, koja je i vršilac funkcije predsednice Osnovnog suda u Ivanjici.