Vučićev pravoslavni populizam

Piše: Boško Jakšić

U normalnim vremenima, crkve širom pravoslavnog sveta bile bi 19. aprila pune onih koji slave Vaskrs. Ovo nisu normalna vremena. Vernicima je poručeno da vaskrsenje Hristovo obeleže bez dragih prijatelja i, gotovo nezamislivo, bez odlazaka na liturgije po crkvama.

Napolju je proleće, u hramovima zima. Trebalo je da izgleda kao da sveštenici u crkvama službu drže samo za sebe, a da im televizija omogući da uđu u domove vernika. Sve je trebalo da liči na daleka vremena pre dve hiljade godina, kada ništa nije podsećalo na Vaskrs. Na vreme kada su se, uči crkva, Marija Magdalena i nekolicina Hristovih učenika uputili do mesta na kome tek što je sahranjen. Ništa nije bilo kao što su očekivali. Hristovo telo je nestalo. Došli su po mraku i bili prvi svedoci Vaskrsa, iako nisu znali da će taj dan postati jedan od dva najvažnija u hrišćanskom kalendaru.

“Sveta pričest najbolji lek”

Mrak je najbolji opis onog kroz šta svet danas prolazi. Vernicima je poručeno da će Sveti Duh koji je Hrista podigao iz mrtvih podići i sve hrišćane koji žive u strahu i neizvesnosti. Neka ponovo pobedi ljubav, neka se odustane od javnog praznovanja kako bi se spasli životi. Tako su se ponele sve tri monoteističke religije. U Svetoj zemlji zatvorene su dve najsvetije hrišćanske Crkve rođenja i Crkve Svetog groba. Jevreji su savetovani da izbegavaju molitve pred Zapadnim zidom. U Meki nema klanjanja u Velikoj džamiji i obilaska Ćabe, kible svih muslimana. U Izraelu su uoči Pesaha 8. aprila zatvorene sinagoge. Vatikan je uoči Uskrsa 12. aprila izdao uputstva biskupima da odgode sve liturgije koje je moguće pomeriti. Papa je svoju molitvu Anđelus poslao videolinkom. Vaseljenska patrijaršija zatražila je da se uoči pravoslavnog Uskrsa 19. aprila obustave sve Božije službe, događaji i rituali, sa izuzetkom privatnih molitvi u crkvama. Najviši autoritet sunitskog islama, kairski Al-Azhar, izdao je uoči jučerašnjeg početka ramazana fatvu koja preporučuje suspendovanje kolektivnih molitvi petkom. Mujezini koji su vernike pozivali na molitvu pet puta dnevno sada ih savetuju da klanjaju kod kuće.

Srpska pravoslavna crkva sve vreme je minirala mere ograničavanja okupljanja, iako su Sveti Sinod i patrijarh odmah po uvođenju vanrednog stanja 15. marta prihvatili da se “sav bogoslužbeni i parohijski život” saobrazi odlukama Vlade. Uz izuzetak radi obrane “integralnog ili autonomnog crkvenog poretka”: crkva neće prekidati služenje liturgije, niti prestati da pričešćuje vernike “jer je to stvar oko koje se ne može raspravljati”. Nema rasprave. SPC se postavio kao vrhunski autoritet u jednoj sekularnoj zemlji. One koji su, ne negirajući sva prava Crkvi, upozoravali da ritual tokom pričesti – korišćenje iste kašičice – može da doprinese širenju pandemije, Crkva je anatemisala haubičkom retorikom. Sinod je govorio o “klevetničkoj hajci” koju predvode “nezvani gosti iz poznatih anticrkvenih i antisrpskih krugova”. Vladika bački pominje poruke “nesrećnih i zabludelih ljudi”! Vladika banatski govori da je “crkva najbolja bolnica”, da je “sveta pričest najbolji lek” a da je svako ko ih drugačije savetuje “bludnik i bezbožnik”!

Srpska vlast danima se mučila između apela Sinoda da se vernicima omogući pet sati da bi prisustvovali jutarnjim uskršnjim liturgijama, i saveta lekara da se to ne čini. Na kraju je ipak prevagnula nauka. Pošto je odbacio apel Sinoda za privremeno ukidanje 84-časovnog policijskog časa zbog liturgija, Vučić je izjavljivao da “neće biti izuzetaka”. Patrijarh je i dalje poručivao da je “lepo doći na praznik u crkvu”. Potom je predsednik napravio još jedan u nizu svojih cik-cak obrta. Svestan Crkvenog nezadovoljstva, obećao je da za Vaskrs “neće nikoga dirati”. Poglavar SPC-a uzvratio je da vernici “mogu da se mole i u svojim domovima”. Politika amnestije pod senkom Vučićeve odlučnosti i nominalne rešenosti da će isključivo da sluša struku, navela je mnoge vernike da u nedelju ujutru pohitaju do crkvenih porti širom Srbije. Sveštenstvo ih nije odvraćalo da ne ulaze u hramove, da ne celivaju ikone i da na pričest sačekaju neka bolja vremena. Mnogi su trofejno slali selfije ponosni na sopstvenu “hrabrost” i privrženost veri.

Mini kapitulacija sekularne države

Svetovne uredbe trebalo je da važe za sve, pa i za vernike. Ali nisu. Policija, ista ona koja je privodila novinarku zbog “lažnih vesti” i nekog mučenika na traktoru koji se duže zadržao na njivi, očito je dobila instrukcije da ne reaguje. Samo je “proveravala” da li ima naroda. Crkva je izigrala državu. Pala je u vodu ranija predsednikova izjava: “Svako ko je kršio odluke, biće kažnjen. Odluke države ima da se poštuju”. Umesto toga, Vučić im je zahvalio tako što je, pritisnut svojom mesijanskom misijom, prihvatio da vernicima aminuje iluziju slobode od zaraze iako valjda svestan da opasnost od koronavirusa daleko od toga da je prošla. Vlast se ponizno klonila da sankcioniše sve koji su iz “svetog neznanja” kršili Vladine odredbe odlazeći na liturgije. Vaskrs je razotkrio da je država strožija prema svojim građanima, nego prema pravoslavnim vernicima. Kako se te dve kategorije preklapaju u 85 procenata, jasan je motiv: ne zameriti se dodatno Crkvi. Vučić kupuje mir sa Crkvom sa čijim je vladajućim konzervativnim krilom zaratio oko Kosova. Mini kapitulacija sekularne države. I Crkva je platila ceh: jedan vladika je već preminuo od korone, a bliski saradnik patrijarha Irineja je pozitivan i hospitalizovan u Zemunskoj bolnici.

Vasrks i teološko-populističko dodvoravanje vladikama razotkrili su da Vučić nije onako odlučan kako bi voleo da se predstavi. Odustao je od treniranja strogoće svestan da će mu vernici i te kako biti potrebni na narednim izborima. Kolektivna sramota: građana koji su zloupotrebili veru, sveštenstva koje ih nije podsećalo na pravila, policije koja se kompromitovala zarad političkog mira. Zašto prekršioci policijskog časa ne plaćaju kazne kao građani, a ne kao vernici? Bruka i za patrijarha i za predsednika!

Tekst je prenet sa portala Oslobođenje.