Sledeći čin: 1. april

Autorka: dr Slavica Plavšić

Nije šala.

Ali jeste groteskno.

Sudnica danas u neobično dobroj atmosferi, gotovo kao na neobaveznom druženju. Posle prethodnog ročišta, na kojem je napetost mogla da se seče nožem, danas kao da smo prisustvovali nekoj drugoj predstavi.

Odbrana je očigledno prihvatila “igru” i počela da diktira svoja pravila. Novi snimak koji je unet u postupak bio je dovoljan razlog da se ročište odloži.

Sudija je danas bio iznenađujuće dobre volje.Čak se i blago smeškao i šalio sa šarmantnim advokatom Mikovićem.

Da li je to ona poznata metoda „vruće-hladno“ kojom se testiraju živci?

Tužiteljka je tokom ročišta imala neobičan izraz lica. Lagano se ljuljala na stolici, kao da pokušava da pronađe ravnotežu između službene ozbiljnosti i svega što se danas  događalo u sudnici. Povremeno je čak blagonaklono gledala prema Andreju. Naročito kada je buka podrške sa platoa ispred suda bila najsnažnija. A jeste bila snažna i srčana. “Pustite Andreja”, “Pravda za Andreja” “Kerovi, kerovi…”

Podrška građana Andreju bila je danas ubedljivo najglasnija do sada. Jer ljudi osećaju da ovo više nije samo sudski postupak.

Ovo je igra nerava. Hod po tankoj žici. Pitanje ko će prvi skliznuti. Za sada,  predstava se nastavlja.

Zašto baš on, Andrej Tanko?

Zašto su se baš na njega toliko nameračili?

Na protestu zbog divljanja mladića sa skuterom na Tamišu i povređivanja dece i trenera, u avgustu 2025. godine, bilo je na stotine ljudi. Na ulicama grada bio je još jedan protest. Bilo je mnogo ljudi, ali i kordoni policije u punoj opremi za razbijanje demonstracija. Bilo je i mnogo „redovne“ policije zadužene za održavanje reda i mira.

Bilo je naguravanja, uznemirenosti, tenzije sa obe strane. Ali sa tog protesta samo je jedan mladić završio kao okrivljeni.

Samo Andrej.

Ko je baš Andreja iz policijske uprave prijavio, bilo je jedno od mnogih pitanja koje je sudija odbio da prihvati.

Mladić koji je nekoliko meseci ranije postao simbol otpora i dostojanstva. Onaj sa slike koja je obišla svet. Student koji je bez reči, bez pokreta, samo pogledom zaustavio razularenog čoveka i zaštitio ljude koji su odavali poštu žrtvama pada nadstrešnice u Novom Sadu.

Tada je bio heroj čije je smireno lice zapamtila i zavolela cela Srbija.

Danas je optuženi.

Tereti se za ometanje službenog lica u vršenju dužnosti- prskalicom sa vodom sa česme. Vodom koja je, volšebno, dobila „nepoznat miris koji se nije mogao identifikovati“. Bilo je potrebno i DNK veštačenje.

Da nije opasno, bilo bi smešno.

Ovako je groteskno.

Samo, ovo nije film ili teatar. Ovo je život.

Njihovi svedoci menjaju iskaze. Pridružuju se optužnici tužioca. Na pitanje zašto su promenili mišljenje, policajka je rekla: „Ja sam pitala veštačku inteligenciju“.

A drugi: „Rečeno mi je da je tako za mene najbolje.“

I odmah zatim: „Niko nije uticao na mene.“

Dalja pitanja sudija je odbijao.

Zato je traženo njegovo izuzeće. Sasvim očekivano, nije prihvaćeno.

Sada Andrej pokušava da pronađe svoje svedoke. Ljude koji su 13. avgusta 2025. bili na tom mestu i videli šta se zaista dogodilo. Sedam meseci kasnije, sećanja blede. Detalji se gube.

Tužilac ima video snimke. Andrej ih nije imao. Danas je uspeo da dostavi jedan koji je dobio. Tužiteljka je postavila pitanje autentičnosti dostavljenog snimka. Ali je on isti kao i onaj sa kojim sud raspolaže, samo duži.

Njihovi svedoci nemaju problem sa pamćenjem. Znaju tačno šta treba da kažu. Ako nešto zaborave, tu je spasonosna formula: „Nisam siguran“, „Ne mogu da se setim“, „Ne znam.“

Ono što se, međutim, ne zaboravlja jeste da se pridružuju tužbenom zahtevu, i to svojom „slobodnom“ voljom. Andrej je apsolvent ETF-a. Đak generacije prestižne gimnazije „Uroš Predić“ u Pančevu, stare 106 godina.

Mladić bez mrlje u biografiji. Redar koji je stajao između nasilja i građana. Sin koji sa majkom pali sveće za žrtve pada nadstrešnice na gradskom platou.

Lice koje je postalo simbol smirenosti i hrabrosti.

Mladić koga građani bukvalno obožavaju.

I studenti njegovog i drugih fakulteta.

I upravo on, takav, danas stoji pred sudom.

Ako se prema njemu može postupati ovako — šta onda čeka one koji nemaju njegovu biografiju, njegovu prepoznatljivost i podršku javnosti?

Ako sistem može da pritisne nekoga ko je postao simbol dostojanstva, šta onda može da uradi „običnom“ čoveku?Ovo više nije slučaj jednog studenta.

Ovo je poruka svima.

Na onoj fotografiji Andrej stoji mirno pred nasiljem.

Danas stoji mirno pred sudom.

Razlika je samo u tome što sada svi gledamo šta će uraditi pravda.

A sledeći čin zakazan je za 1. april.

Dan kada je teško razlikovati šalu od stvarnosti.

Možda je 1. april izabran sasvim slučajno.

U svakom slučaju to je najpošteniji datum koji je ovaj proces do sada imao.