Rebrendiranje opozicije
Piše: Andrej Ivanji, Vreme
Osim što smo saznali da UOS više nalikuje nekakvoj konfederaciji nego federaciji, da svako unutar ovog političkog udruženja ima pravo da radi šta hoće i da samog sebe promoviše do mile volje, sve dok ne sarađuje sa političkom mašinerijom Aleksandra Vučića, i da su dobrodošli svi koji žele da se priključe borbi protiv autokratije, partokratije, vlasti jednog čoveka i tako dalje, ono za SzS nerešivo pitanje ostalo je bez odgovara i za UOS: kako se suprotstaviti vlasti koja kontroliše i zloupotrebljava gotovo sve državne institucije, resurse i masovne medije i koju i dalje podržavaju, ili makar ništa protiv nje ne čine, i Brisel i Vašington i Moskva i Peking?
U Pregledu dana Newsmax Adria, Vuk Jeremić je u ponedeljak objašnjavao da je prvo potrebno izgraditi partijsku infrastrukturu, kako bi se na raspolaganju imalo partisjkih predstavnika u svakoj lokalnoj sredini, ne samo da bi se vodila politička kampanja, već i da bi se jednog dana, kada budu bili održani predsednički izbori, moglo biti u stanju da se kontrolišu kutije sa izbornim listićima. Jeremić, međutim, nije objasnio da li bi UOS zajednički gradio takvu infrastrukturu i kako bi je vanparlamentarna opozicija uopšte finansirala. Ali je zato većinu vremena svog gostovanja posvetio promovisanju svoje Narodne stranke.
Lider Stranke slobode i pravde Dragan Đilas je izrazio nadu da ova vlast, ovako nenormalna kakva jeste, u ovakvom obliku možda i neće dočekati predsedničke i beogradske izbore 2022. godine, mada nije objasnio na čemu zasniva takvo mišljenje. U ovom trenutku se ni najmanje ne čini da bi moglo doći do nekakve narodne pobune zarad nekakvih demokratskih vrednosti – slobodnih i fer izbora i slobodnih i fer medija, a još manje da bi se vlast Aleksandra Vučića dobrovoljno odrekla svih prednosti koje ima u odnosu na slabašnu opoziciju.
Sažeto: lideri UOS-a moraju da pođu od toga da će svakako doći do manje ili više masovnih i manje ili više nasilnih demonstracija iz ko zna kojih razloga na ulicama srpskih gradova, ali da zarad demokratije i demokratskih vrednosti građani Srbije neće pohrliti u odsudnu bitku protiv ove vlasti. Isto tako, A. Vučić, njegova Skupština i njegova Vlada neće promeniti izborne uslove, ne pada im na pamet da urade bilo šta što bi moglo da ugrozi njihovu vlast, koju žarko žele i koja je za mnoge postala pitanje života i smrti. Naprotiv, represija i favorizovanje vladajućih struktura mogu samo da se povećaju.
Kampanja za predsedničke i beogradske izbore 2022. godine je već počela. Vlast A. Vučića u njih ulazi jača nego ikada, opozicija okupljena oko UOS-a slabija nego što je ikada bila i još uvek bez prepoznatljive vizije kako da rasprostranjeno nezadovoljstvo građana protiv ove vlasti pretvori u podršku za sebe i nekog svog budućeg, neznanog zajedničkog predsedničkog kandidata.
Šta nam predstoji, makar što se vlasti tiče, najavljeno je u filmu Hous of lies – “mirni” protesti u Srbiji emitovanom u okviru dnevnika na Pinku, a u kome je “nasilje predstavljeno kao glavni oslonac političkog delovanja Dragana Đilasa i Boška Obradovića”.
Tekst je prenet sa portala nedeljnika Vreme.
