Miša Brkić – Putuj Edi, nemoj više čekati na nas

Autor: Miša Brkić, Izvor: Danas

Niže niz strme strane, dole u Igalu, ima još jedna priča vezana za Austro-Ugarsku. Ona kaže da se prestolonaslednik Franc Ferdinand odlučio da kupi lekovito blato i na njemu sagradi banju ali je prethodno morao da otkupi zemlju od seljaka.

Poslao je advokata da pregovara i on se prvo sastao sa vlasnikom najveće parcele. Odmah je počeo da ga ubeđuje i nudi velike novce, ali seljak nije pristajao ni na kakvu cenu. Potom je advokat prešao na drugu taktiku i zapretio moćnim vladarom, našta je seljak ostao „mrtav ‘ladan“ i na kraju ispratio advokata rečima: „Ne bojim se ja cara sve dok je suda u Beču“.

Ove dve priče imaju naravoučenija koja i danas odzvanjaju u Crnoj Gori – ta Austro-Ugarska imala je dobru upravu i nezavisno pravosuđe. I bila unija, zajednica država. Istorijsko sećanje jedan je od važnih oslonaca i pokretača današnjih crnogorskih aspiracija za pridruživanje novoj modernoj zajednici država – Evropskoj uniji.

Prema svim relevantnim ocenama Crna Gora i dalje ima odlično prolazno vreme u ispunjavanju obaveza iz agende pridruživanja i među najozbiljnijim je kandidatima za članstvo u EU. Ali, za vrat joj iznenada diše jugoistočni sused – Albanija, koja je nenametljivo postala evropski miljenik i prvi balkanski favorit s impresivnim napretkom u evrointegracijama.

Na jednom od panela septembarskog Bledskog strateškog foruma albanski premijer Edi Rama tvrdio je da je njegova država spremna za članstvo u EU i obećao da će, ako treba, Albanija „šlepovati“ Crnu Goru do ulaska u Uniju, a zatim u šali dodao: „Uključite nas i mi ćemo doneti zabavu i optimizam“. Prisutni crnogorski premijer Milojko Spajić oćutao je Raminu ponudu za „šlepovanje“, ali je evropska komesarka za proširenje Marta Kos nagovestila da bi Crna Gora 2028. godine mogla postati 28. članica EU a već naredne 2029. godine Albanija bi mogla da postane 29. članica.

Sećate li se Edi Rame?

To je onaj Edi, jedan od autora projekta „Otvoreni Balkan“, zamišljenog kao predsoblje Evropske unije kroz koje moraju da prođu države iz regiona ako žele da uđu u kuću velike porodice evropskih naroda. Albanski premijer se u to vreme stalno slikao sa srpskim predsednikom, s njim se otimao o autorstvo projekta tržišne integracije Zapadnog Balkana, nadgornjavao u širenju entuzijazma za Berlinski proces i takmičio ko je veći Evropljanin na Balkanu.

I onda je Edi odjednom tiho nestao sa srpskog radara. Kao da je iskrojen sa svih slika na kojima se smeškao i grlio sa srpskim predsednikom. Ni njegove patike s belim đonom nisu (greškom, kao u doba Staljina) ostale na slikama. Edija više niko ne spominje u Beogradu (osim kao neprijatelja koji radi o glavi Srbije sklapajući vojne saveze sa okolnim državama).

Tek zahvaljujući saopštenjima EU institucija ili skupovima posvećenim integraciji država Zapadnog Balkana u EU i profesionalnim domaćim medijima koji o tome izveštavaju, građani Srbije mogu da se informišu o posvećenom radu albanskog premijera evropskim integracijama i impresivnom napretku njegove zemlje u tom procesu. Tako se može saznati da Edi u svojoj zemlji predano radi na evropeizaciji koja mu služi kao alat za izgradnju države, šparta Evropom uzduž i popreko i uvek pita „šta treba da uradim“ pre nego što sedne za sto da pregovara sa sagovornikom. Svojim sunarodnicima trezveno, uverljivo i jednostavno objašnjava da evropska integracija pruža standarde i znanje vitalne za izgradnju institucija koje Albaniji dugo nedostaju. A za proces evrointegracija kaže da služi kao alat za formatizovanje države. Zato 91 odsto Albanaca, prema istraživanju Eurobarometra, podržava pristupanje njihove zemlje Evropskoj uniji.

Sredinom septembra Albanija je otvorila peti od ukupno šest klastera u pregovorima o priključenju EU. Radi se o klasteru četiri koji se odnosi na zelenu agendu i održivu povezanost (četiri poglavlja: transport, energetika, transevropske mreže i klimatske promene). Pre godinu dana otvoren je Klaster 1 (osnovna prava), u decembru Klaster 6 (međunarodni odnosi), a u aprilu i martu ove godine otvoreni su Klaster 2 ( unutrašnje tržište) i Klaster 3 (konkurentnost i inkluzivni rast). Plan je da se do kraja ove godine otvori još samo klaster 5 (resursi, poljoprivreda i kohezija). „Albanija radi impresivan posao i primer je da su pozitivne promene moguće uz snažno vođstvo. Evropska komisija podržava viziju vlade Edija Rame da ta država završi pregovore o priključenju do kraja 2027. godine“, izjavila je Marta Kos.

Evropski politički partneri, sagovornici i prijatelji dele mišljenje da albanski premijer, za razliku od svih ostalih balkanskih lidera, ima stratešku dubinu u planiranju budućnosti svoje države i odabiru modela i alata kojima želi da ostvari viziju evropske Albanije. Privredu države čvrsto je ekonomskim i trgovinskim poslovima vezao za susednu Italiju, koja je tako postala značajan lobista Tirane u Briselu. Oblast bezbednosti stavio je u ruke Sjedinjenih Američkih Država a pravnu državu izgrađuje podjednako uz pomoć SAD i EU.

Rama je bio inicijator promene albanskog Ustava koja je omogućila da bi se u Specijalnom tužilaštvu za borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala (SPAK) otvore dva nova radna mesta za specijalne tužioce koji su pozvani da dođu iz SAD i Evropske unije. Iako samostalni u istragama, ti „strani“ tužioci blisko sarađuju s albanskim kolegama u mnogim slučajevima. Bio je to kopernikanski obrt za pravnu državu u Albaniji. Većina Albanaca smatra korupciju ozbiljnim problemom. Ankete javnog mnjenja pokazuju da je SPAK najpouzdanija albanska institucija kojoj se najviše veruje. Činjenica je da SPAK može da funkcioniše bez političkog uticaja. Ali poverenje albanske javnosti u SPAK ipak počiva na međunarodnom učešću SAD i EU u kreiranju pravne države, a ne na obnovljenom poverenju u lokalne sudije i tužioce.

Ima već izvesno vreme kako su se proredili susreti premijera Albanije i predsednika Srbije. I odnosi su zahladneli. Edi više nije rado viđen gost u Beogradu, otišao je iz „našeg filma“ jer nije više mogao da čeka predsednika Srbije na putovanju prema Evropskoj uniji. Edi žuri da od Albanije napravi modernu državu i odvede je u Evropsku uniju dok predsednik Srbije državu vidi kao svoju prćiju i meškolji se na četiri šamlice.

Srpski predsednik, otkad je prestao da se druži s albanskim premijerom, glavinja od Pekinga i Moskve do Karakasa i Kaira, a Evropsku uniju tretira kao ološ. Zato nikoga ne iznenađuje nalaz Eurobarometra da je Srbija jedina zemlja na Zapadnom Balkanu s minimalističkim entuzijazmom za evropske integracije (33 odsto) i s maksimalističkim poverenjem u Putina i Si Đinpinga. Taman da se prepeva Đole: „Putuj Edi, nemoj više čekati na nas… Super smo se družili… Nama je lepo, taman kako smo zaslužili“.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.

Tekst je prenet sa portala Danasa.