Kina predvodi antizapadni svijet

Piše: Boško Jakšić

Kineski predsednik Xi Jinping jasno je nedavno u Moskvi potvrdio da ga ne zanima šta će povodom njegovog prećutnog odobravanja ruske invazije reći Zapad, već mu je bilo važnije da dobije saveznika u borbi protiv “hegemonije” Sjedinjenih Država.

NUKLEARNA TRKA

Manifestovani prioritet Pekinga jasno ukazuje da Kina preuzima lidersku ulogu u vremenima nove globalne konfrontacije sa Amerikom. Peking svoju ekonomsku moć, poziciju u svetu i sve veća ulaganja u armiju koristi da sebe predstavi kao vodeću snagu antizapadnog fronta. Moskva, suočena sa iscrpljujućim ukrajinskim ratom, sankcijama, izolacijom i velikim gubitkom lukrativnih evropskih tržišta za prodaju gasa, nema mnogo izbora nego da se nevoljno saglasi.

Ukrajinski rat uneo je nove tenzije između Amerike i Kine iako su odnosi dve najjače ekonomije sveta i pre toga bili složeni. Ruska invazija ubrzano menja geopolitičke konstelacije sveta i u svakodnevni rečnik sve češće ubacuje pojam drugog hladnog rata.

Pojam je moguće kontroverzan, jer sadašnji svet je umnogome različit od onog stvorenog isključivo na ideološkom konfliktu posle Drugog svetskog rata. Nuklearna trka između SAD-a i Kine daleko je od one između Amerike i Sovjetskog saveza i, za razliku od onih vremena, SAD i Kina imaju snažnu međusobnu trgovinu. Centralna kineska banka drži 867 milijardi dolara američkih obveznica i papira od vrednosti.

Ali, rivalstvo oko trgovine i tehnologije sve više zamenjuje ideološka komponenta konflikta. Xi je posetom Moskvi, devetoj u poslednjoj deceniji i njegovim 40. susretom sa Putinom, osnažio osovinu dve autoritarne države koje osporavaju jednopolarni svet i nude sopstvene modele koji počivaju na izvitoperenom tumačenju demokratije bez opozicije, strahu od “obojenih revolucija”, preziru prema ljudskim pravima i, iznad svega, željom da ospore globalnu dominaciju Amerike i preoblikuju svetske odnose u korist svojih interesa.

Peking se povodom agresije na Ukrajinu zvanično drži neutralnosti. Na glasanju u UN-u, kada je sa 141:7 prihvaćena rezolucija o osudi ruske agresije, Kina je bila u grupi od 32 države koje su bile uzdržane. Peking nudi mirovni plan od 12 tačaka u kome se od Moskve ne zahteva da uradi ništa što neće. Plan je više deklaracija antizapadne pozicije, ne osuđuje agresiju, poziva na primirje umesto na povlačenje ruskih trupa sa okupiranih teritorija i traži ukidanje zapadnih sankcija Rusiji.

Zapad je Pekingu odmah osporio ulogu objektivnog mirovnog brokera jer je jasno da je Kinezima najviše stalo da sebe prezentuju kao nezaobilaznog globalnog igrača koji osporava unilateralizam i hegemonizam Zapada.

Kina zato prihvata rusko tumačenje da Zapad pokreće rat protiv Istoka i da je vreme za zajedničko suprotstavljanje američkoj “agresivnosti” i “hegemoniji dolara”. SAD su “svetski ratni huškač broj 1”, saopštilo je kinesko ministarstvo inostranih poslova.

Kako se interesi poklapaju, stvara se savez kakav nije postojao. Moskva i Peking su tokom godina hladnog rata često bili na različitim pozicijama, a potmulo rivalstvo Staljina i Mao Zedonga prekinuto je tek raspadom SSSR-a. Danas Putin i Xi, dvojica predsednika sa ambicijama doživotnog vladanja, stvaraju savezništvo za koje kažu da “nema granice”.

SAD i Kina iz jedne krize ulaze u drugu, a ne radi se samo o visokom stepenu privrednog rivalstva već i više o suprotstavljenim političkim ambicijama. Predsednik Joe Biden ih uključuje u svoju globalnu agendu “demokratija protiv autokratije”, dok Xi odbija svetski poredak pod američkom dominacijom.

Posle tročasovnog razgovora sa Xijem tokom samita G-20 u Nusa Dua na Baliju u novembru, Biden je izjavio: “Apsolutno verujem da nema potrebe za novim hladnim ratom”, što je jako odudaralo od njegovih opisa Xija tokom predizborne kampanje kao “nasilnika”.

Nema novog hladnog rata, poručili su tada komunistički lider i šef Bele kuće potvrđujući želju za kooperacijom, termin konfrontacija danas bolje oslikava njihove odnose. Linije direktnih komunikacija Washingtona i Pekinga se gase jedna za drugom i dve zemlje su na putu da uskoro jedna drugu neće moći da razumeju.

Uz trgovinski rat otvoren u vreme administracije Donalda Trumpa, odnosi su dodatno zaoštreni povodom Tajvana i situacije u Južnom kineskom moru. Washington sve oštrije kritikuje Peking zbog represije nad muslimanskom zajednicom Uyghura u provinciji Xinjiang, kao i kršenja ljudskih prava u Hong Kongu i na Tibetu.

Biden odustaje od starog koncepta da samo treba pustiti vreme i da će Kina postati Zapad. On ne želi da promeni Kinu, već da je pobedi. Iz Pekinga uzvraćaju da, ukoliko SAD ne koriguju svoj “ozbiljno izvitopereni” pristup, slede “konflikti i konfrontacija” sa “katastrofalnim posledicama”. Hladnoratovska retorika u svom najboljem izdanju.

Ukrajinski rat je odnose ponovo oborio na led. Obe strane užurbano rade na okupljanju partnera i saveznika, a na meti su najviše države koje su se držale neutralno tokom hladnog rata, poput Indije, Indonezije, Brazila ili Južne Afrike. Xi, koji je nedavno dobio treći predsednički mandat kakav nije zabeležen još od Maovog vremena, okuplja antiamerički front na širokom potezu od Jugoistočne Azije i Pacifika, Bliskog istoka, Afrike, Latinske Amerike i Kariba.

Odmah po povratku iz Moskve najavio je samit država Centralne Azije, mahom bivših sovjetskih republika, čime je i Putinu posredno dao do znanja da želi dominaciju u ruskom dvorištu.

NEMA PREVIŠE IZBORA

Predsednik Rusije nema mnogo izbora već da zahvali Kinezu koji ga je posetio u izuzetno osetljivom trenutku kada je Međunarodni krivični sud u Den Haagu izdao nalog za njegovo hapšenje zbog ratnog zločina ilegalne deportacije ukrajinske dece za Rusiju.

Putin može da se pohvali da ni on ni Rusija nisu hermetički zatvoreni, a Xi je demonstrirao moć Kine da sledi svoje interese ne obazirući se na kritike Zapada.

Najveća briga Amerikanaca posle Xijevog boravka u Moskvi nesumnjivo je nova politička, ekonomska i vojna bliskost dva despotska evroazijska titana. Ostaje pitanje zašto je Washington u isto vreme otvorio frontove protiv svoja dva najveća rivala koja sve češće naziva “protivnicima” i “neprijateljima”. Zašto je Rusiju gurnuo u zagrljaj Kine?

Strateško partnerstvo Rusije i Kine i njihova deklarisana odlučnost da se “rame uz rame” bore za novi, multipolarni globalni poredak nagoveštavaju da svet ulazi u eru drugog hladnog rata. Putin i Xi su, definišući svoju globalnu misiju, armirali temelje konfrontacije koja će obeležavati narednu deceniju, ako ne i duže.

Tekst je prenet sa portala Oslobođenje.