Kako demontirati dvonožnu tempiranu bombu

Piše: Boško Jakšić

”J.be mi se za sankcije”, formulisao je u vulgarnoj izvedbi diplomatske komunikacije Milorad Dodik svoj odgovor američkom specijalnom izaslaniku za Zapadni Balkan Gabrielu Escobaru.

Na isti način je, potpisujem, srpski član Predsedništva BiH koji sve agresivnije huška i izaziva strah od novog rata na Balkanu popratio i izjavu šefice nemačke diplomatije Annalene Baerbock, koja je od EU zatražila kaznene mere Dodiku i svim onima “koji krše Dejtonski sporazum ili novac usmeravaju u sopstveni džep”.

PODRŠKA PUTINA

Nemačka je 17. novembra Evropskoj službi za spoljne poslove (EEAS) uputila formalni zahtev za sankcionisanje Dodika & Co, a da li su lične sankcije dovoljne da demontiraju tempiranu bombu na dve noge, da isključe centrifugu za uništavanje Bosne i Hercegovine? Tvrdim da nisu.

Sankcije najčešće imaju samo simboličnu vrednost i na tome se manje-više sve završava. Koliko uopšte mogu da budu efikasne protiv lidera Srpske koji se privikao da već četiri godine udobno živi iako je na crnoj listi State Departmenta? Da li je to antimuslimanskog demagoga sprečilo u njegovom rušilačkom poduhvatu ili promenilo njegov odnos prema genocidu u Srebrenici koji naziva “fabrikovanim mitom” i “aranžiranom tragedijom”?

Ne da nije već se u međuvremenu opasno razmahao, a najnovije pretnje na svoju adresu naziva “histerijom koju su prouzrokovali muslimanski plaćenici”. Ko je Dodiku došapnuo da su Amerikanci i Nemci “muslimanski plaćenici”, ne znam, ali plašim se da bi moguće sankcije Dodiku koje bi propisala EU mogle da budu neefikasne koliko i američke.

Mera Dodikove bahatosti je iskaz njegove sigurnosti da sankcije ne mogu da mu naude. On ne odustaje od namere da uništi stubove BiH državnosti: armiju, zajedničku bezbednost, sudstvo i poreski sistem i time se za korak približi otcepljenju. Odluku o preuzimanje ključnih funkcija države naziva “Svetim pismom”.

Osokoljen podrškom Vladimira Putina, čak preti kontramerama: “Možda će neki pokušati da ismeju ovo što ću reći, ali ni Srpska nije bez kontramera. Ako Nemačka uvede sankcije, uzvratićemo. Nisam slep da ne znam šta su Amerika i Nemačka. Ali moja poruka je – preterali ste. Sve ste učinili da zamrzimo BiH, a nikada je nismo ni voleli.” Iskreno, nema šta.

Unija je još marta 2011. predvidela uvođenje restriktivnih mera protiv fizičkih i pravnih lica čije aktivnosti narušavaju suverenitet, teritorijalni integritet, ustavni poredak i međunarodni subjektivitet BiH, onih koji “ozbiljno ugrožavaju bezbednosnu situaciju” ili podrivaju Dejtonsko-pariski opšti okvirni sporazum za mir i njegove anekse.

Dodik ispunjava sve uslove konkursa. Ako on tokom čitave decenije nije zaslužio da bude kandidat, onda ne znam ko je.

Kaznene mere su, za početak, zakasnele. Lider Srpske u međuvremenu je izgradio siguran zaklon u samoj Evropskoj uniji: krije se iza obaveze odlučivanja konsenzusom koja je paralisala mnoge odluke i inicijative. Da bi neko dospeo na listu sankcija, neophodna je opšta saglasnost, a Dodik je uspeo da se poveže sa evronacionalistima i evropopulistima koji će staviti veto. Prvi saveznik mu je mađarski premijer Viktor Orban, ali štite ga još Slovenija i Hrvatska.

Postoji mogućnost da neke zemlje zavedu unilateralne sankcije. I šta? Dodik nije mogao da otputuje za Sjedinjene Države, moguće da u budućnosti neće moći ni do Bruxellesa ili Berlina. Sve se svodi na ograničavanje turističkih aktivnosti i preusmerenje njegovih destinacija isključivo prema istoku.

Što se poslova tiče, zamrzavanja računa po zapadnim bankama, Dodik svakako nije naivan. Pridružio se spisku onih koji su ih davno preseleli za Rusiju i razne Kazahstane ili Venecuele. Za svoje poslovne aranžmane našao je sebi pouzdane partnere. Sankcije, ponovo, nemaju efekta.

Sada ponovo prete i iz Washingtona zahtevajući od Dodika da se deblokira rad Predsedništva, Veća ministara i Parlamentarne skupštine Bosne i Hercegovine. Pooštriće mere “ako budu primorani”, kako stoji u pismu državnog sekretara Antonyja Blinkena koje je uručeno članovima Predsedništva BiH.

LOVAČKI TROFEJ

Zar sve ovo što Dodik radi nije dovoljno da ih “primora”, a ne da mu se omogući da nadmeno poentira: “Vi, ako želite, uvodite vaše sankcije, a mi ćemo provoditi naše politike”?

Preterana i neobjašnjiva pasivnost i politika popuštanja Zapada umnogome su doprineli da BiH upadne u najtežu krizu od kraja rata. Da bi se razrešila, neophodne su mnogo odlučnije mere od ličnih sankcija koje Dodik može da, poput lovačkog trofeja, drži u svojoj kući u Laktašima.

Ukoliko Zapad misli da novim setom sankcija može da utiče na Dodika, onda je to ne samo naivno već i opasno: politika koju vodi lider Srpske i dalje će predstavljati platzdarm širenja ruskog uticaja, udaljavati BiH od EU i NATO-a – svega što SAD ne žele.

Visoki predstavnik Christian Schmidt svestan je “prikradajuće disolucije BiH” i kaže da ima ključeve fioke u kojoj drži bonska ovlašćenja. Vreme je da ih izvuče iz ladice. I da smeni hipernacionalistu Dodika, koji je prst u oku demokratiji, slobodama, uređenoj državi, ljudskim pravima, medijskim slobodama, pristojnosti, Daytonu…

Tekst je prenet sa portala Oslobođenje.