Godina svedena na jednu reč

Piše: Boško Jakšić

Ove nedelje pre godinu dana u kineskom gradu Wuhanu otkriven je prvi pacijent koji je pokazao simptome corona virusa koji od tada ne samo što je zarazio više od 60 miliona ljudi, odneo najmanje 1,4 miliona života, globalnoj ekonomiji naneo bilijarde dolara štete, milijarde đaka odvojio od škola, a stotine miliona ostavio bez posla, već je šireći strah dramatično promenio svakodnevni život namećući da se prema najboljim prijateljima odnosimo kao prema najgorim neprijateljima.
Godina corone, mogla bi da se najsažetije opiše 2020, ali lingvisti koji prate učestalost korišćenja nekih reči po engleskom govornom području nisu spremni na takvo pojednostavljenje. Smatraju da je Covid-19 u svakodnevni život ubacio mnoštvo novih pojmova i da je teško odabrati reč koja će najuverljivije opisati godinu koja polako ističe.

Metafore sa bojnog polja

Oxford English Dictionary prvi put je odustao od tradicionalnog proglašenja reči koja obeležava neku godinu procenjujući da je 2020. neopisiva jer je toliko pojmova vezano za opštu tragediju.
Znali su ljudi koji rade na čuvenom rečniku da za reč godine imenuju “klimatske promene” ili “post-istinu”, ali multiplikatorske efekte globalne zaraze nisu uspeli da svedu na samo jednu reč koja bi postala simbol svih naših jada i najčešćih konverzacija. Upotreba reči “pandemija” se tokom ove godine uvećala za više od 57.000 procenata ubedljivo iza sebe ostavljajući druge aktuelne reči.

Lingvistima britanskog Collins Dictionary takođe nije bilo lako da se opredele u mnoštvu novih pojmova koje su pre 12 meseci mahom koristili virusolozi i infektolozi, majori ABH jedinica, sociolozi i psiholozi: pandemija, infodemija i asimetrični simptomi, respiratori, skafanderi i zaštitne maske, samoizolacija i distanciranje.
Posle godine ispunjene talasima corone, Collins Dictionary se na kraju ipak odlučio za “zaključavanje”, sve one svima nama dobro poznate mere ograničavanja putovanja i kretanja, socijalne i fizičke komunikacije, pristupa javnim prostorima.
Mnoge vlade širom sveta upotrebile su “Lockdown” da bi sprečile širenje opakog virusa. U aprilu je, po proceni AFP-a, oko 3,9 milijardi ljudi moralo da bude prikovano za svoje kuće i domove. Strah je postao masovna pojava. Fenomen izlazi iz okvira lingvistike.
U ratu protiv korone pojedini lideri su se okrenuli metaforama sa bojnog polja, s tom razlikom da protiv sebe nemaju naciste, već virus. Sličnosti postoje, ali pazite se kada političari počnu tako da govore. Mnogi bi da sebi otvore prostor zloupotrebe vlasti. To se i događa.
Priprema epidemiološkog terena nije se ticala samo spasavanja ekonomije. Despoti širom sveta računaju da će se ljudi navići na izmenjeni način života u kome najviše brinu o sebi, da bi restriktivne mere i opadanje solidarnosti koristili i kada kriza prođe, kao efikasno oružje protiv sopstvenih bespomoćnih građana.
Na putu iz Kine, domovine centralizovane autoritarnosti, Covid-19 uspeo je da inspiriše belosvetske autokrate, a oni kao da su priželjkivali priliku da, šireći strah i represiju, ostvare svoje snove, da zaključaju društva i ključ karantina stave u sopstveni džep. U Mađarskoj ili Egiptu, ali i u mnogim drugim zemljama, vlast je virus corone koristila da bi kažnjavala opoziciju.
U Srbiji je Skupština u kojoj nema opozicije izglasala izmene Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti čije su neke odredbe veoma sporne, ako ne i protivustavne. Corona je zloupotrebljena za ograničavanje slobode kretanja obolelih lica koja nemaju simptome bolesti (!!!), za uvođenje vojske i policije u sprovođenje mera zaštite, za načine novčanog kažnjavanja. Sve do obavezne imunizacije (!!!) stanovništva koju ukazom propisuje ministar.
Ozakonjuje se direktno uplitanje države u privatne živote građana pod firmom borbe za narodno zdravlje. Nije slučajno generalni sekretar UN-a upozoravao da se pandemija pretvara u ozbiljnu krizu ljudskih prava.
Posle prvih, stižu i nova “zaključavanja” koja svet teraju na pomisao da živi u orvelijanskim vremenima. Što je blizu istine. Kada bi se u Srbiji tražila “reč godine”, onda bi verovatno ustanovili da se Aleksandar Vučić češće pominje i od korone. Prvi virus je jači od drugog.
No, da se vratim britanskim leksikografima koji su ustanovili da se, u odnosu na prošlu godinu, frekvencija upotrebe reči “Lockdown” povećala sa 4.000 na 250.000. “Jezik je refleksija sveta oko nas, a 2020. je dominirala pandemija”, tumači Helen Newstead, konsultant kod Collinsa. “Zaključavanje je imalo efekta na način na koji radimo, studiramo, kupujemo, kako se socijaliziramo”.

…na latinskom označava krunu

Eksperti napominju da je zaista ironija da se u godini u kojoj je šokirani svet simbolički zanemeo, u svakodnevni jezik uselio neki novi kolektivni rečnik kakav do sada nismo poznavali. “Nikada nisam video godinu u jeziku kao što je ova koju smo imali”, kaže Casper Grathwohl, predsednik Oxford Dictionaries.
Utešno je, donekle, da pandemija ipak nije ubila interesovanje ljudi i za sve drugo što se oko njih događa. Mnogo se govorilo da “crni životi vrede”, što je postao slogan posle velikih rasnih nemira u Americi, o “Juneteenthu”, prazniku kojim se u SAD-u obeležava ukidanje ropstva, o “šumskim požarima” koji su harali Australijom i Kalifornijom, o “Megxitu”, pojmu koji je označio vreme od kako su se princ Harry i Meghan Markle povukli iz kraljevskog života, o “TikTokerima”…
Corona, ta milozvučna reč koja na latinskom označava krunu, pokorila je i “zaključala” svet 2020. i po svemu sudeći biće dominantna tema i u vremenu koje dolazi. Ali, pojam koji je obeležio ovu godinu ipak je, na sreću, ograničenog roka trajanja. Pojaviće se neka nova reč godine. Bitno je obezbediti da posle Covid-19 ne ostanu na snazi “ozakonjene” mere koje ukidaju prava građana. Da ne bi živeli u trajno bolesnom sistemu.

Tekst je prenet sa portala Oslobođenje.