Dijana Hrka – Majka Istine i Bola, a ne Majka Hrabrost (FOTO)

Autorka: Slavica Plavšić, Izvor: Danas

Pad nadstrešnice u Novom Sadu nije bio „nesrećan slučaj“, elementarna nepogoda, zemljotres, uragan… Ne, to je bilo ubistvo iz nehata, posledica neviđene korupcije, nemara, javašluka, nestručnosti, pohlepe i pljačke koja je povezana sa najvišim vrhom vlasti u Srbiji.

Godinu dana kasnije, 1. novembra 2025, u Novom Sadu je održan najveći komemorativni skup u istoriji Srbije, koji je protekao u besprekornom redu, bez ijednog incidenta. Na dostojanstvenom, veličanstvenom skupu, više od sto hiljada građana odalo je poštu žrtvama.

Ali uprkos toj sili ljudskog dostojanstva, pravda još ćuti. Niko nije ozbiljno optužen ni osuđen, a zločin se relativizuje na sve moguće načine.

I dok institucije ćute o zločinu, ispred Skupštine Srbije sedi Dijana Hrka – majka koja štrajkuje glađu zbog smrti svog sina Stefana, ali i svih drugih žrtava tragedije. Njeno telo slabi, ali njen glas odjekuje sve jače, jer svedoči o onom što društvo pokušava da sakrije, a to je istina.

Dijana Hrka ne traži ništa za sebe. Ona ne trguje bolom, ne traži sažaljenje. NJena borba je borba za istinu, za pravdu, za odgovornost. Ona želi da zna ko je kriv za smrt njenog sina i ostalih žrtava, ko je odgovoran za sve greške, propuste, za gomile laži izrečene svakog dana. Ona traži oslobađanje svih političkih zatvorenika i raspisivanje izbora. Traži sve isto što traže i studenti, ali se prethodno ogradila i od studenata i od građana, ne želeći da njima pravi probleme, već kaže da je to njena lična borba, njen dug koji ima prema mrtvom sinu i želja da više nikada nijedna majka ne izgubi dete zbog duboko korumpirane vlasti.

Ali, umesto podrške, Dijana Hrka doživljava najstrašnije moguće uvrede i sa samog vrha vlasti i od njihovih simpatizera i plaćenika. U neposrednoj blizini, iz već čuvenog „Ćacilenda“, iz njihovih belih šatora gde su okupljeni navodno studenti koji „žele da uče“, a zapravo huligani, plaćenici, kriminalci i pripadnici najdubljeg društvenog taloga, takmiče se u smišljanju uvreda i provokacija upućenih Dijani i okupljenim građanima koji joj pružaju podršku. Ovoga puta su našli novi vid jezive, morbidne zabave tako što puštaju najagresivniju muziku s nacionalističkim porukama, čak i pesme u kojima se peva stih „majka pošla da sačeka sina“.

Tako se, javno, svesno i nemilosrdno povređuju najdublje rane jedne majke, ali i svih drugih razumnih građana.

I dok država i dalje ćuti, a javnost se organizuje ili još koleba, Dijanu mnogi nazivaju „Majka Hrabrost“.

Ali to ime Dijani Hrki nikako ne pripada.

Brechtova „Majka Hrabrost“, Ana Firling, nije simbol požrtvovanosti ni moralne snage. Ona je ratna profiterka, trgovkinja, koja pod izgovorom da štiti decu u ratnom vihoru, zapravo štiti sebe i svoje mutne poslove. Opsednuta materijalnim dobitkom, ona gubi svu svoju decu i ostaje sama, upregnuta u prazna trgovačka kola, kao simbol moralnog poraza i samouništenja.

Junakinja, lik Bertolta Brechta, Ana Firling, je alegorija društva nacističke Nemačke, koje je, u trci za profitom, izgubilo dušu.
Dijana Hrka je, naprotiv, žena koja pokušava da tu izgubljenu dušu vrati.

Zato je svaka paralela između njih ne samo pogrešna, već duboko nepravedna.

Dijana Hrka ne brani sebe, ona brani smisao pravde.

FOTOGALERIJA: Privatana arhiva

Ona ne prodaje smrt, ona svedoči životom.

Ona nije „Majka Hrabrost“, već Majka Istine, Majka Bola i Majka svih nas koji ne pristajemo na ćutanje.

Mi pravdu ne sanjamo, neće nam je niko doneti. Za pravdu se svakodnevno borimo.

Na čelu te borbe su mladi ljudi, naši neustrašivi studenti, koji se već godinu dana izlažu natčovečanskim naporima, koji su prepešačili celu Srbiju uzduž i popreko, obišli svako selo i zaseok kao nikad ranije u Srbiji, stigli do Strazbura i Brisela, pronoseći istinu o strahotama koje se u Srbiji dešavaju pod diktatorskim režimom jednog čoveka koji je umislio da su Srbija i svi mi u njoj njegovo vlasništvo, a svi mi njegovi robovi. Uspeli su da o situaciji u Srbiji pišu svi svetski mediji i da istina dopre i do najzabačenijih sela u našoj zemlji.

I zato, ne sumnjajte u odlučnost Dijane Hrke.

Majka kojoj su ubili dete, nema više šta da izgubi i spremna je na svaku žrtvu. I onu najveću.

Dijana Hrka nije sama, a pogrešna upotreba brehtovske sintagme „Majka Hrabrost“ svakodnevno preti da iskonski uvredi svaku ženu i majku koju zaista krase hrabrost i požrtvovanost.

Podrška Dijani Hrki raste sve više i dolazi sa svih strana, uprkos strašnoj represiji režima.

Tekst prenet sa portala Danas.