Černobilj u Novom Pazaru

Piše: Boško Jakšić

Predugo je trajalo vreme potmulog nezadovoljstva ljudi zbog načina na koji vlast upravlja pandemijom, zbog sumnji da se manipuliše brojkama zaraženih i umrlih, zbog političkih motiva da se zarad izbora preko noći napuste mere zaštite. Moralo je negde da pukne. Puklo je u Novom Pazaru. Kada je Covid-19 krenuo da ponovo kažnjava sve koji su se prerano opustili, bilo je jasno da će najveće štete naneti na najslabijim tačkama zdravstvenog sistema. Zdravstveni centri u Novom Pazaru, Tutinu i Sjenici nisu uspevali da se izbore sa novim udarom virusa kome toplo vreme, na iznenađenje eksperata, očito ne smeta. Dok je zvanični Krizni štab u Beogradu nastavljao da štancuje monotone statistike, Srbiju su zapljusnule vesti sa juga koje su govorile da pacijenti leže po hodnicima, da se zbog nedostatka kiseonika guše na stolicama, da ih šalju kući da tamo umru. Nema toplomera i aparata za merenje pritiska. Od kolekcije respiratora koje je slavodobitno u Novi Pazar dopremio Aleksandar Vučić rade samo tri – mehanički su ispravni, ali neupotrebljivi jer nije nabavljena dodatna oprema pa razvod kiseonika nije funkcionisao.

Lažiranje podataka i prijetnje

Sastruganih nerava, medicinari iz Novog Pazara su po društvenim mrežama, ne krijući identitet, postavljali snimke novog haosa. Retki mediji van kontrole režima prenosili su da je u novopazarskoj bolnici obolelo 20 lekara i oko 40 medicinskih radnika. Ostala su samo dva anesteziologa i jedan infektolog. Koga zanima, neka na društvenim mrežama nađe potresno svedočenje Dina Mustafića, stomatologa iz Novog Pazara, koji se 17 dana lečio u pomenutoj Opštoj bolnici. Direktor bolnice, dr. Meho Mahmutović, odbijao je materijalnu i pomoć kolega koji su se nudili da volontiraju. Zašto? U strahu za svoju poziciju bio je spreman da černobiljski lažira podatke kako ne bi ispalo da je, eto, medicinska ustanova koju vodi zapala u probleme, da je zakasnelo reagovala na novi udar koronavirusa. Novi Pazar je molio za pomoć. Umesto Longacefa, stigla je premijerka Ana Brnabić, umesto testova za reaktivni protein, stigao im je ministar zdravlja Zlatibor Lončar. Direktor Mahmutović je, kako bi halalio sebe, naložio veliko spremanje da uvaženi gosti iz Beograda ne bi videli pravu sliku bolnice koja je ličila kao da je u Kalkuti. Tada je puklo. Medicinarima po Srbiji je zaprećeno da će biti prekomandovani ukoliko ne ćute, ali lekari, bolničko osoblje i građani Novog Pazara su izgubili strpljenje. Grupa medicinskih radnika demonstrativno je gostima iz Beograda okrenula leđa. Zvižduci. Povici “lopovima”.

“Mi smo vama dali glas da biste ubili nas”, čula se opora poruka sa protesta u Novom Pazaru koji je postao grad paradigma stanja u zemlji u kojoj politika komanduje svime, pa i zdravljem naroda. Premijerka je poručivala “ostavimo politiku po strani” ne želeći da vidi da pred njom nisu politički aktivisti ili secesionisti, već ljutiti narod koji joj je uzvratio: “Miješaš politiku, a ljudi umiru.” Ministar je apelovao na to da “sada treba jedinstvo” – podrazumevajući ćutljivo, a ne jedinstvo u bučnom protestu protiv strahote i sramote. Kineski sindrom zataškavanja nije izmišljen u Novom Pazaru, već dve nedelje ranije, u Beogradu, kada su doktori iz Kriznog štaba uveravali javnost da može da se opusti, da slobodno izađe na izbore 21. juna i glasa za Velikog pobednika u ratu protiv korone, Vučića i njegovu Srpsku naprednu stranku. Značajan deo Srbije je, zahvaljujući društvenim mrežama, direktno pratio “dobrodošlicu” sviti iz Beograda – plus ministru Rasimu Ljajiću, koji je pokušavao da smiri razbesneli svet. Bravo, Novopazarci! glasile su stotine poruka građana Srbije čiji se bes približava tački eksplozije. Bravo za tim lekara i medicinara iz Sarajeva i Tuzle koji stiže da pomogne!

Prepušten sebi, i Tutin je pred kolapsom. Služba hitne pomoći je desetkovana, a kroz samo jednu smenu prođe i po 200 pacijenata sa već poodmaklim simptomima zaraze. Skafanderi su davno iznošeni. Zaštitni kombinezoni troše se brže nego što novi stižu. Umro je i jedan vozač hitne službe. Ostala su dvojica. Lekari traže ispomoć.

Oglasne table u zelenom, statistike u crvenom

U Tutinu je ista porodica izgubila tri člana. U jednom danu je bilo čak osam dženaza. Oglasne table su pune u zeleno uokvirenih umrlica, ali izgleda da za njih nije bilo mesta u zvaničnim statistikama. Premijerka i ministri su posle onoga što su doživeli u Novom Pazaru odustali od odlaska u Tutin. Pitanje je da li su shvatili poruke ili će nadmeno da svaljuju krivicu na “neodgovorne građane” – što valjda uključuje i predsednicu Narodne skupštine, ministra vojnog i šefa Kancelarije za Kosovo i Metohiju koji su postali pozitivni posle velikog slavljeničkog derneka u centrali SNS-a posle izbora. Niko tamo nije nosio masku, pa je vlast sama sebi uskratila pravo da bilo koga kritikuje. Bilo bi pametnije da razmisli pre nego što čitava Srbija postane jedan veliki Novi Pazar. Poslednji bi bio čas da se vlast – ukoliko se sve manipulacije oko narodnog zdravlja pokažu kao tačne – odrekne “dobrih usluga” medicinara iz Kriznog štaba. Politika je surova disciplina. Bolje da strada nekoliko doktora sa velikim apetitima, nego čitava medicinska struka i svi mi zajedno. Bilo bi to neko izbavljenje iako je veliko pitanje koliko bi ljudi verovalo pošto je o temi korone dramatično poljuljano poverenje i u naprednjačku vlast i u deo medicinske struke koji je pristao da bude manipulisan, da se saglasi sa naglim slabljenjem mera zaštite iako je morao da zna čemu to vodi.

Tekst je prenet sa portala Oslobođenje.