Biljana Srbljanović – Uputstvo za preživljavanje

Piše: Biljana Srbljanović

1. Žene koje masovno kupuju biber sprejeve i šokere, jedne drugima preporučuju proizvode putem mreža, sebi time samo stvaraju iluziju zaštite, dok jedinu korist imaju trgovci tim oružjem. Kupovina tih gadžeta opasno zavarava žene, stvara osećaj kakve takve sigurnosti i time smanjuju oprez. Ovaj, a i slični zločinci, spremni su na sve, dok izvadiš šoker i uključiš ga, o ljutom spreju da ne govorim, dok stigneš da mu se suprotstaviš nekim sklepanim naoružanjem, njegov nož ti je već na grlu. On je zločinac nepostojećeg moralnog tkiva, on napada planski, pod adrenalinom i spreman je na sve, jer nema šta da izgubi, samo će robijati još jednom, pa opet izaći. Možeš da mu prskaš pravi suzavac u lice, ništa je to. Seti se, uostalom, sebe na demonstracijama i kad te je gas sprečio da jurišaš dalje?

2. Ne oslanjaj se na muškarce iz svog okruženja da preuzmu odgovornost za tebe. Prvo, mrzeće ih da te prate već posla dva-tri puta. Drugo, kao što smo videli, sve te zastrašujuće priče o tome kako bi neko muško iz porodice žrtve ugazio manijaka, uradio mu ovo i ono (sledi raspojasana licitacija oblicima stravičnog nasilja) srećom su samo deo mašte. Da ne kažem – kurčenja. Nisu muškarčine napravile protest protiv Informera, osim ponekog političkog radnika, sve su listom bile žene. I nije neka momčina polila vodom Vučićevića i probala da ga šutne, baš kao onaj jedan hrabri muškarac koji je šutnuo devojku tokom Prajda. Nema tog muškarca i ne treba da ga ima, koji će nam rešiti problem.

3. Zahtevi za uvodjenje hemijske kastracije recidivista u seksualnim deliktima, potpuno su pogrešni. Etički, niko, pa ni ovaj zločinac, ne sme trpeti neuobičajeno surovu kaznu. Autonomija njegovog tela takodje ne sme biti narušena. To što ON to radi žrtvama, ne znači da mi treba da postupamo isto. Osim toga, hemijska kastracija je potpuno neefikasna. Neobaveštenost, neobrazovanje, nedostatak otvorenog razgovora o seksualnim zločinima, perpetuira mit o silovanju kao seksualnom činu. To što ćete silom nagutati zlikovca da pije hormone koji sprečavaju erekciju i umanjuju (samo umanjuju) polni nagon, ne znači da neće ponoviti delo. Silovanje nije seksualni čin, već čin nasilja, i može se vršiti (a kod hemijski kastriranih povratnika većinom bude tako) na drugi način: predmetima, hladnim oružjem, rukom ili u slučaju optuženog učitelja predatora – jezikom, da pomenem samo neke. Ti ljudi pod hormonalnom terapijom po pravilu postaju agresivniji i opasniji, frustrirani zbog nemogučnosti polnog zadovoljstva, ali ih to ne sprečava da siluju svoje žrtve.

4. Prestanite da objašnjavate muškarcima da su žrtve ili potencijalne žrtve silovatelja, zaslužile zaštitu i sigurnost zato što su nečije “mame, bake, supruge, sestre, ćerke”. Ženin identitet ne postoji jer je ona nešto u odnosu na muškarca iz svoje porodice (tim pre što ti isti porodični muškarci najčešče i vrše nasilje nad pomenutim suprugama i ćerkama). Ako je potrebno da nekoga teraš da zamisli svoje ukućanke da bi razumeo razmere zločina, onda je on veliki deo problema, a ne oslonac i saveznik.

5. Treba javno reći: da je ovaj zločinac napadao i silovao muškarce, a ne žene, da je nož pod grlo stavljao mladićima “jer ima svoje potrebe” kako nam je u ekskluzivnom intervjuu to lepo objasnio, da je dečake, pa hajmo dalje – deke, tate, bate i mužiće – savetovao da se ne opiru dok ih napastvuje, da se ne povrede, šta bi onda bilo? Da li bi Informer “intervjuisao” silovatelja, da su mu žrtve isključivo muškarci? Da li bi ti muški po internetu pisali gde su nabavili suzavac u spreju ili da li bi im tate, kao nama mame, kupovale odbrambeni komplet, jer brinu za njihovu sigurnost? Naravno da ne. Na to ne smemo više pristajati.

6. Na kraju, da kažem sledeće: ćutanje pravosudnih i državnih organa, ćutanje svih nadležnih tela na Informerovu promociju zločinca, na njihovu zaradu ponižavanjem žrtava i svih žena generalno, ne rešava (hrabrim) pokušajem šuta u dupe. Rešava se tako što se složimo oko zahteva, koji su samo naši i na koje tražimo odgovor. Ne može neutralno, ne može muljanje, ne može – ček da pobedimo, pa čemo videti, nego sad i odmah, veoma konkretno. Zahtevi onima za koje smo glasali da donesu zakon. Zahtevi da vlast ruše ako se to što tražimo ne ispuni. Prvo da rešimo pravo žene na dostojanstven život, ma samo na pravo na postojanje, posle ćemo sve.

Tekst je prenet iz štampanog izdanja Blica.