Biljana Srbljanović – Svođenje na Vučića

Piše: Biljana Srbljanović

Njen muž divljak i nasilnik, nakon neopisivog zlostavljanja zbog kojih je ova žena godinama bukvalno cvilela tražeći nadležnu pomoć, njeno dvogodišnje dete ubio, kao čin konačne osvete ženi koja se usudila da od njega ode. Taj čovek je svoje dete sopstvenim rukama udavio u kofi vode, pa se kukavički bekstvom u smrt zaštitio od moguće kazne. I što je najgore, da se bednik nije ubio, da je preživeo svoj čin, pitanje je koliko godina bi pravosudje slučaj razvlačio i kad bi i pod kojim okolnostima uopšte bio osudjen. Jer ne bi bio ni prvi ni poslednji ubica deteta, ubica žene, nasilnik, silovatelj, zlotvor, kome bi javnost nalazila opravdanja, a sistem se okoristio da time pokrije svaku odgovornost svakog pojedinačnog državnog službenika koji je omogućio zločin.

Vlast, kao i na sve prethodne slučajeve, i na ovaj, iako posebno gnusan, i dalje ćuti, resorna ministarka i inače mesecima nije vidjena u javnosti, ni sada nije osetila potrebu da se oglasi. Uostalom, briga me da se oglašava, nije osetila dužnost da izadje i obavesti javnost šta ovim povodom RADI. Taj zavet ćutanja i sistemske zaštićenosti, strovaljuje se od vrha na dole, do poslednjeg portira Centra za socijalni rad, koji ćuteći ne da izbezumljenoj ženi i njenoj porodici ni da udje, makar da vrišti na zaposlene koji su je izdali i koji su odgovorni za njeno dete.

A i što bi? Ko ih pa na to tera? Mediji su samo ograničeno zainteresovani: Informer i Nova, kao i uvek su malo lešinarili na sahrani, intelektualno Vreme je imalo esej o semitskom vidjenju ženskog pitanja, Peščanik više ni nema ko da im piše, a i zainteresovani su za femicid u Teheranu, Vršac im je daleko, sve gledane televizije ćute, jer i inače nemaju nikakav program u okviru koga bi uopšte moglo nešto suvislo, važno i značajno da se priča i to je to. Ni jedan tekst, ni jedan utemeljen izveštaj, ni jedno barem najobičnije objašnjenje postupka i sistemske odgovornosti nadležnog Centra, niko nije objavio. Režimski tabloidi jure ustaše, opozicioni normalizuju i promovišu četnike, Internet jednim delom krivi žrtvu uobičajenim argumentom – sama ga je birala, što se udavala za njega – a drugim optužuje Vučića i laže da će sve biti u redu, ni jedna žena, ni jedno dete više nikada stradati neće, samo kad ga smenimo.

Da se razumemo, odgovoran je po liniji komande i neverovatno je da sve drugo, sve priče o gasu, šećeru, Jasenovcu i penzijama nisu ISTOG TRENUTKA STALE, a puna snaga, pažnja, odgovornost, hitna procedura za utvrdjivanje kako i zašto je do ovoga OPET došlo, postala JEDINA tema. Ali ta maloumna ideja da ćemo, samo kad smenimo Vučića, i na vlast dodju “naši” iznenada i volšebno zaustaviti vekovno nasilje muškaraca – očeva, muževa i braće, nad ženama, ne samo da je bezobrazna, ponižavajuća i glupa, već je i ono što omogućava zločin. To je ono što novinarka Jovana Gligorijević odlično definiše kao logičku grešku u zaključivanju pod nazivom “Svodjenje na Vučića”, što je jedan od nosećih stubova ovog problema. Bagatelisanje zločina, ponižavanje žena i duboko anti-intelektualno promišljanje društva, to je ono što održava ovaj naš bedni svet

Femicid nije došao sa Vučićem i neće nestati kad on ode, a posebno neće nikako nestati ako dodje neko sa opozicione desnice, koja ženama preti, a još se nisu dokopali vlasti.

Protesti protiv Informera, zahtevi za zaustavljanje nasilja, jedini su iskreni i samonikli izraz borbe, krik pred katastrofu svih nas. To je, naravno, nedovoljno i neće ništa ostvariti ako nema odgovor sistema. I tu ne mislim nužno samo na institucije vlasti, ali i na njih, mislim i na donosioce odluka, političare, narodne poslanike i poslanice, predstavnike “naroda” koji ništa ne čine. Nije dovoljno da se pojave na protestu, slikaju za Tviter i daju izjave kako “neko nešto mora da uradi”, naprotiv, odvratno je to grebanje o tudju borbu. Ako vlast nedopustivo ćuti, zašto suštinski ćute i delovi institucija iz opozicije? Zašto se ponašaju kao statisti, koji nemaju baš nikakvu moć, zašto su u danima zabrane Prajda recitovali krindž pesme, a u danima borbe za opstanak žena, dave o Hercegovačkoj? Čekaju da dodju na vlast, pa će onda nešto ili kako? Biraju klošare za svoje predstavnike u nadležnim telima Skupštine, mizogine budale i šibicare, koji će na krvi i suzama žene da odlome sitni politički ćar, a da unapred ne žele da urade baš ništa?

Ok, kriv je Vučić i sve je moralo da stane. Mora da stane i parlament, mora da stane Tviter program nedoraslog i grebatorskog laprdanja bez odgovornosti, mora da stane sve, baš sve, a pre svega mora da stane sistematsko ubijanje žena.

Tekst je prenet iz štampanog izdanja Blica.