Biljana Srbljanović – Spasavanje bretele

Piše: Biljana Srbljanović

Pošto do sada nisam znala da sam neki organ i to vlasti, radost zbog mog iznenadnog uspeha nije mogla da pokvari čak ni pretnja da mi je, ako ne dobijem sertifikat da sam položila edukaciju, zaprećena “propisana kaznena odredba iz Zakona o sprečavanju korupcije”. Meni je to razumljivo, ipak sam sad organ vlasti, teška je glava koja krunu nosi, što reče kolega Šekspir i pomislim da je bolje da se odmah bacim na posao.

Nemam sad prostora da vam pošteno opišem svoje oduševljenje, već prilikom online registracije i početka ove cenjene edukacije. Samo ću vam reći da je sadržaj je podeljen na “lekcije” koje treba da naučim, u lekcijama imamo “kutak za razmišljanje”, ikonice, crteže i video skečeve, onda i poziv na kontemplaciju na razne teme, o suštini života, na primer.

Moram da priznam da me autor edukacije, već na samom početku, s pravom pita da li ja uopšte znam šta su to moral i njegove vrednosti? I zaista, gotovo četvrtinu veka radim u prosveti, na univerzitetu, a da me to niko nikad nije pitao, nije normalno. Da mi olakšaju da shvatim, u lekciji su ponudjeni neki pojmovi od kojih treba da izaberem tri najvažnije vrednosti, da ne lupam nešto sama.  Od ponudjenog, kao najvažnije , odabrala sam lepotu, mir (u svetu) i ljubav i osetila se nekako moćno. Baš kao organ vlasti.

Sad, ne zaboravite da sam profesorka, profesionalna deformacija me natera da odmah konsultujem i ponudjenu literatura, najpre Kodeks ponašanja džavnih službenika na osnovu člana 164. stav 2. Zakona o državnim službenicima. Kad pročitam propis da, zbog javnog zdravlja, moram da “izbegavam rukovanje i srdačno pozdravljanje” kao i da “na sastanku služim flaširanu vodu” počnem polako da strepim. Nervoza nastavi da raste dok čitam propis da “u privatnom životu ne smem da budem prijemčiva uticaju drugih lica” te odmah odlučim da se, za svaki slučaj, razvedem. Kad stignem do upečatljive odredbe da ne smem da se oblačim u kratke suknje i tanke bretele, ja uvatim i smesta spalim celokupnu garderobu.

“Organ sam vlasti” – mislim ja – “a nisam ni znala”.

“Desi mi se da se srdačno pozdravim, a na sastancima Katedre uopšte ni ne služim vodu” – očajavam u sebi. “U junskom roku, a u učionici bez erkondišna, nosim haljine na bretele, oh kakav pad!” – otme mi se krik.

U magnovenju pogledom prelećem preko ostalih zakonskih odredbi iz Kodeksa, usput se za nijansu začudim kad vidim da seksualno uznemiravanje, ucene i slično nisu ni spomenuti, a kamoli zabranjeni, al ko sam ja da pitam, kad sam i sama duboko zaglibila u ponor.

Zemlja nam propada, grcajući u korupciji, a ja sam samo srce problema. Hvala nebesima, Agenciji za borbu protiv korupcije i njihovim javnim nabavkama za kola, hotele, zakuske i izradu ove važne edukacije, pa nek su i potrošeni silni milioni, kad već sama ne znam da naučim kako da se ponašam prema klijentima i da vetrim salu za sastanke kako je propisano Kodeksom. To što nemam klijente, a ni salu za sastanke, me ne opravdava. Mini suknju znam da nosim, a posle se čudim što je Srbija na sramnom 92. mestu na Globalnom indeksu korupcije. I taman kad počnem da se pakujem za zatvor, pogled mi se zadrži na odredbi o neovlaščenom pristupu i zloupotrebi informacija. Portal, u koji sam unela i svoje lične podatke, jer sam na to bila obavezna, ima otvorenu i svima dostupnu opciju da pregleda spisak svih na registraciju nateranih ljudi, njih tačno 48 hiljada 785.

I to nije sve, ne samo da vidim imena cirka 50 hiljada ljudi, nego mogu i da ih pretražujem po mestu stanovanja, porukama koje razmenjuju i mislima koje beleže u ličnim “blogovima”. Sve stoji tako – na izvolte, slobodno se poslužite, Agencija vam poklanja pristup ličnim informacijama, uključujući i kad ste poslednji put vidjeni online i koliko vam vremena treba da zavšite ovaj antologijski test.
S jedne strane mi bude lakše, ipak neće bretela mog grudnjaka da uništi Srbiju. Pre će tome doprineti kad državno telo, zaduženo baš za borbu protiv korupcije, naruči i plati da se proizvede i primeni ovakva sramna “obuka”, a da pritom krije ko je njen autor, koje su mu kvalifikacije, na kom tenderu je ovaj posao dobio, koliko je to plaćeno i ko je odgovoran za primenu sistema u kom su informacije o 50 hiljada ljudi, bez pitanja i razloga, svima dostupne. Spasih ja moju bretelu, a za državu ko te pita.

Tekst je prenet iz štampanog izdanja Blica.