Biljana Srbljanović – Pametni i glupi

Piše: Biljana Srbljanović

U potrazi za razlozima uredničke odluke da pruže, na primer, gotovo dva sata nesmetanog oratorijuma ličnostima kao što su Branka Stamenković iz Dosta je bilo ili Miša Vacić iz Ljermontove, zlobnici bi pomislili da je u pitanju subliminalna poruka gledaocima. Oni, naime, po difoltu biraju opoziciju, a sad kad gledaju emisiju, mogu da pomisle da ako nastave da se nećkaju i ne budu glasali za ozbiljne opozicione pokrete, uz Vučića će, u kompletu, dobiti i paranormalne pojave ovog tipa i to nije sasvim netačno.

Ipak, kada se igra na kartu podsmevanja gostima, stvari veoma često podju po zlu. Stamenković je priliku iskoristila da dugo i nekoherentno priča o svemu i ničemu, obraćajući se svojim moždanim talasima zanemarenim glasačima sa margine kojih je sve više, dok je Vacić čitavu stvar prihvatio sa zrnom humora, jer je i njemu bilo smešno što je uopšte pozvan tu. Sve je delovalo prilično bizarno, ali najbizarnije od svega je što najgora izgovorena stvar nije stigla od ovih ekstremnih predstavnika društvenog života, već upravo od urednika i voditelja cenenje televizije.

Branislav Šovljanski, koji inače vodi ta predizborna predstavljanja, istine radi, je inače solidan novinar. Sve je izdržao i svemu se, doduše malo sa visine, labavo ali ipak protivio, ali je stvar pukla kada ga je Stamenković, nakon što je objasnila da ima milionske preglede na jutjubu, potpuno raspametila jer je TV Pink uporedila sa televizijom N1.

To je bila kap koja je prelila uredničku čašu. Ne to što je kandidatkinja za funkciju predsednika Srbije, pomešala Lihtenštajn i Luksemburg, Vladu i Skupštinu, izvršnu i zakonodavnu vlast, neobavezno i obavezno vakcinisanje, ni to što je zemlje u regionu nazivala satelitskim državicama, a Kosovo srpskim jer joj je “juče meni moja frizerka kaže” (bukvalan citat). Sve ovo nije trigerovalo domaćina koliko to što je N1 uporedila sa Pinkom.

Šovaljnski je gošći ljutito odbrusio da ne priča tako, jer “Ovu televiziju gledaju neki pametni ljudi”, a ne kao Pink, koji gledaju glupaci.

Prvi dokaz da je ova arogantna izjava, osim što je razarajuća, istovremeno i netačna, sam evo ja. Lično i slobodnom voljom gledam taj N1 i to baš na primer konkretnu emisiju i time dokazujem da ne da nisam pametna nego sam neshvatljiva budala, kad to sebi uopšte priredjujem.

Drugi činilac mini analize koliko je suštinski pogrešno to što je izgovoreno, je više u domenu ekonomske ekspertize iz naučne oblasti mediji u doba poznog kapitalizma.

Najkomercijalnije televizije nacionalne pokrivenosti, odavno su apsolvirale biznis model kafanskog trabunjanja na ovlaš političke teme izmedju neinhibiranih istomišljenika padavičarskog tipa. Ovaj televizijski format ne traži posebna ulaganja (uvek se nadje neko ko će nastupiti za minimum nagrade), funkcioniše kao distopijski rijaliti koji društvu donosi zlo, a producentu blago i to već svi znamo. Tu zaradu donosi neka publika, ti neki “nepametni” ljudi, koji ne samo da blagom obasipaju vlasnike prezrenih medija, već imaju i život van rituala gledanja televizora.

Oni predstavljaju potpuno jednake učesnike svih društvenih procesa, posebno onih političkih i ekonomskih. Ti “nepametni” ljudi, za koje ne praviš program, jer ti je ispod časti, trebaju tebi (i tvojim društvenim naporima), a ne ti njima.

Ignorisanje publike, znači ignorisanje gradjana. Njeno isključivanje iz serkla “upućenih”, “pristojnih” i “normalnih”, kako sebe elita voli da naziva, za društvo je još gore od višesatnih bulažnjenja na Hepiju i Pinku. Ono donosi dodatnu zaradu za emitere koji se ne gade ni jedne publike, a da prstom mrdnuli nisu. To ne znači da treba biti kao Pink, naprotiv i to se postiže nepozivanjem marginalnih političkih pojava koji donose zlo. To znači da se treba obratiti svima, bez prezira, omalovažavanja i intelektualnog snobizma koji je zapravo jedini glup. Neshvatanje toga, sada, samo trenutak pred pucanje tog prenaduvanog mehura od sapunice u koji su “neki pametni ljudi” sami sebe smestili, najavljuje jednu velika tragediju za sve nas.

Tekst je prenet iz štampanog izdanja Blica.