Biljana Srbljanović – Naša deca

Piše: Biljana Srbljanović

Radilo se, ubrzo će se shvatiti, o njihovom obračunu sa sopstvenim klubom, koji se drznuo da za trenera dovede proslavljenog vaterpolistu Mirka Vičevića, državljanina Crne gore hrvatske nacionalnosti. Vičević je inače mnogo puta nastupao za reprezentaciju naše tada zajedničke zemlje, osvajao olimpijsko zlato i šta ti ja znam sve, a i da nije, da je bio najgori vaterpolista svih vremena, da se sto puta udavio u bazenu, ne menja stvar: navijači su, transparentom i kontinuiranim skandiranjem, vredjali novog trenera njihovog kluba isključivo zato što je Hrvat.

Transparentom na kome su pisale uvredljive reči za ljude druge nacionalnosti, povici u slavu Ratka Mladića i zahtevi da “Hrvat” ode, obeležili su ovu utakmicu za koju, podsećam, niko nikad ne bi ni čuo, eto koliko je stvar bila spontana i neorganizovana.

Ova orgija mržnje odvila se potpuno neometano, policija nije reagovala, nije bilo čak ni prekršajnih prijava, tužilaštvo se ponovo izmaklo, zgroženi internet aktivisti su napali sud jer ne sudi, a kome da sudi kad je, od 2018. godine do danas, pokrenut samo jedan jedini krivični postupak za nasilničko ponašanje na utakmici i to je sve.

Sam klub je ćutao dva dana, pa se oglasio bednim saopštenjem da se izvinjavaju Vičeviću, ali i “celokupnoj sportskoj javnosti” ne zbog nasilja, već zbog bruke u medijima, Zvezda je ljuta što se o ovome uopšte piše po novinama. Usput su se pohvalili da su njihovi navijači “mirno, bez incidenta” posle utakmice pošli kući, te da nisu vredjali delegate, sudije, ostale članove kluba. I nisu. Vredjali su samo Vičevića, ali on se njima ne broji.

Kako smo stigli do toga da se klub najnormalnije pohvali time što njihovi navijači nisu nikog pretukli, nisu polomili tribine i samo su pretili, vredjali, a na kraju krajeva – iz kluba i oterali jednog čoveka – znamo svi. Navijačke grupe, koje čine ta “naša deca” odavno su, od kraja osamdesetih, deo paradržavnog, parapolicijskog i paramilitarnog aparata koji se mobiliše kad god je potrebno, a kad ojača toliko da prevazidje gospodare, onda se čudimo šta nas je snašlo.

Isti takvi “navijači” čuvali su mural Mladiću, tukli su nas na prajdovima koje država nije želela da se održe, demolirali su grad izražavajući najveću moguću mržnju za sve što je drugačije, a kao odgovor smo uvek imali samo nemoć, sleganje ramenima i pokušaj opravdavanja, jer sve su to naša deca.

To što policija na samoj utakmici nije reagovala, već je dovoljno loše. Postoje članovi zakona koji jasno zabranjuju i nasilničko ponašanje na sportskim priredbama i pogotovo širenje nacionalne mržnje. U danima posle, od tužilaštva smo čuli da nema elemenata krivičnog dela, jer, izmedju ostalog, nije kontinuirano trajalo, pa kao, širenje mržnje nije ako vredjaš na nacionalnoj osnovi pola sata ili sat, mora da bude duže, šta znam, 48 sati ko svadba, na primer. Jedan od izgovora je bio i da policija ne može da pohapsi 300 ljudi, pa zato nije reagovala. Prvo, može, drugo, nije trista ljudi držalo krpu sa uvredama, ako ćemo pravo – privedi desetoricu i pokreni postupak, pa da ih barem sledeći put bude samo 290.

I sam vaterpolo savez dao je antologijsko saopštenje da je u stvari sve što se desilo – dobro, jer će više ljudi da se zainteresuje za vaterpolo kao sport. E, da. To su rekli, vi ako ne verujte, proverite moje reči.

Svi su dakle oprali ruke: te to je obračun unutar kluba, te tužilaštvo ne može da primenjuje zakon ako se masovno krši (sic!), te krivi su roditelji što ne vaspitaju svoju decu i što ih puštaju na utakmice, i kriva je škola što ih nije naučila redu.

Možda najdalje od svih u komentarisanju ovog slučaja je otišao Šapić, kandidat za gradonačelnika i Vičevićev drug i kolega iz reprezentacije, koji je kao osudio nasilje, ali je imao da doda ali. On nam je rekao kako je vaterpolista član crnogorskog DPS-a, i da, iako ne zna ni za kakve njegove političke izjave i angažman, misli da su možda omladina ovim ispadom izrazila protest protiv anti-srpske politike dotične stranke za koju ruku dajem da su čuli samo kad ih se organizovano slalo na Cetinje da se mlate s nesrbima.

I tako: svi su krivi i niko nije kriv, mladost-ludost, zanela se deca, šta sad. Kad od igračke bude plačke, nemoj da se neko iznenadi.

Tekst je prenet iz štampanog izdanja Blica.